Pitanje: Na kraju meditacije za širu javnost, šta se zapravo dešava kada ustaneš i staviš venac oko vrata?

Šri Činmoj: Pred kraj meditacije obično radim dve stvari. Kad ustanem i pogledam tragaoce, nudim im sebe poslednji put. To poslednje nuđenje sebe je unutrašnji tuš, unutrašnja kiša. Moja duša spušta Božju Samilost, posebno Njegovo Samilosno-Blaženstvo odozgo. Tokom poslednjih nekoliko minuta zapravo prerastam u obilnu kišu. Bukvalno sebe vidim kao kišu. Samo što ova kiša ne stvara probleme tragaocima. Naprotiv, pomaže im da trče koliko god brzo žele. Kada stavim venac, to ni na koji način nije čin demonstracije. Ne uzimam ga zato što sam se veoma trudio na bojnom polju života i zaslužujem ga. Ne, ovaj venac uzimam kao venac zahvalnosti. Stavljam ga oko vrata samo da pokažem da ovaj venac nije moj: ovaj venac je tvoj. Slučajno predstavljam vođu, igram ulogu vođe. Možete reći samonametnutog vođe, ako želite. Ali ovaj vođa prima venac samo u ime grupe. Tokom meditacije svaki pojedinačni član je doprineo samodavanju vođe. Zato nosim ovaj venac u ime svih tragalaca. I ja sam tragalac. Iako nam je na raspolaganju samo jedan venac, ovaj vođa savršeno dobro zna da pripada svima nama. Uzimam venac kao znak moje zahvalnosti svakom od vas, Svevišnjem u svakom pojedinačnom tragaocu.

From:Sri Chinmoy,Čas za meditaciju, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/hm