Mi očekujemo da se nešto dogodi smesta. Svi mi hoćemo da postanemo Bogoostvarene duše preko noći. To je sjajna ideja, veliki cilj koji bi svi trebalo da imamo; moramo, međutim, da znamo gde smo zapravo u ovom trenutku. Da budem potpuno iskren, neki od vas su apsolutni početnici u duhovnom životu. Ne pokušavam da vas obeshrabrim, daleko od toga; ja samo kažem nešto što je gola činjenica. A opet, treba da znate da onaj ko je danas početnik lako može sutra da postane ekspert. Ali, ako na samom početku našeg putovanja osećamo da će sutra ili u bliskoj budućnosti za nas osvanuti ostvarenje Boga, to bi bila žalosna greška. Moramo da idemo korak po korak. Ako hoćemo da se upišemo na univerzitet a nismo išli ni u dečiji vrtić, to će biti smešna ideja.
Ostvarenje Boga ne dolazi na silu. Godine duhovne discipline, gvozdene discipline, neophodne su da bismo stekli viša i dublja duhovna iskustva. Potom, iz tih uskustava, možemo ući u jednu dublju oblast, koju nazivamo oblašću ostvarenja. I tu oblast takođe treba nadmašiti da bismo ušli u pravo ostvarenje, apsolutno ostvarenje – drugim rečima, ostvarenje Boga. Ja vas ne obeshrabrujem. Samo bih hteo da kažem da svaki duhovni tragalac mora imati beskrajno strpljenje, a njegovo strpljenje nije ništa drugo do unutrašnja svetlost i unutrašnja mudrost.
Na moju žalost, neki od vas se ne drže čak ni osnovne duhovne discipline. Pre svega, nema ničeg tako važnog u duhovnom životu kao što je redovnost. Danas neki od vas meditiraju u šest ujutru, sutra u četiri, a prekosutra u jedanaest ili u podne. A opet, ima nekih koji meditiraju tek jednom u nedelju dana ili s mene pa na uštap. To je žalosno. Redovnost mora da se vežba. Ako je sedam ujutru vreme kad meditirate, onda vas molim da se potrudite da svakog dana meditirate u sedam ujutru. Ako je to osam ujutu, onda svakodnevno meditirajte u osam. Vaše unutrašnje biće nikad neće preuzeti nikakvu odgovornost za vas ako u svom duhovnom životu nemate redovnost.
Pored redovnosti, molim vas, nastojte da steknete čistotu u svom telu, vitalu, umu, srcu i duši. U čistoti boravi Božiji Dah. Čistota tela je vrhunski važna u duhovnom životu. Ako ljudskom biću nedostaje čistota, onda Božansko Biće naprosto ne može da diše u tom pojedincu. Zatim, pored fizičke čistote, mora da postoji čistota tela. Siguran sam da se svi vi tuširate bar jednom dnevno. Ono što u spoljašnjem svetu nazivamo „čistoćom“, u unutrašnjem svetu nazivamo „čistotom“. Čistota takođe mora da postoji u umu. Ako vaš um luta tamo-amo, ako vaš um gaji svakakve nebožanske misli, onda je čistota daleko od vas. Zato su fizička čistota, mentalna čistota i vitalna čistota od vrhunske važnosti.
Pre nego što počnete da meditirate, bez obzira koje je to vreme, molim vas, umijte se, oči, uši i nos. Trebalo bi da koristite hladnu vodu, ne toplu ili mlaku. Onda, morate da znate da je uvek bolje da se meditira u sedećem položaju. Naravno, kad duhovno uznapredujete, možete meditirati dok ležite, stojite, dok trčite, dok jedete, dok razgovarate. Ali, zasad, trebalo bi da meditirate kod kuće, na mirnom mestu. Ne morate da sedide prekrštenih nogu; možete da sedite na stolici ili na sofi. Nastojte, međutim, da kičmu održite pravo i uspravno. To su osnovne stvari koje treba da znate.From:Sri Chinmoy,Čas za meditaciju, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/hm