Čandra: Mislim da ne može.
Šri Činmoj: Vrlo dobro. To je tačno, ali ti sada možeš da razradiš to. Mi smo svi glupi, pa moraš da budeš ubedljivija. ’Da’ ili ’ne’ možemo da kažemo, ali zašto je ’da’, ili zašto je ’ne’ – to moramo da saznamo od tebe. Rekla si da niko ne može da nadmaši Božiju Svest; sada ti to obrazloži.
Čandra: Niko ne može da prevaziđe Boga jer ko je stvorio nas? Bog. On je naš Stvoritelj. Onda ko može prevazići Svest Stvoritelja? On je Najviši.
Šri Činmoj: Apsolutno tačno. Dobijaš sto od ukupno sto. Sto od sto dobijaš. Rekla si nam najvišu filozofiju sa par reči.
Sad, želim da vam kažem iz moje majmunske svesti drugu vrhunsku filozofiju. Vivekananda je imao običaj da kaže, kao i svi ostali duhovni Učitelji, nešto što ćete vi jednog dana reći: „Ko je Bog ako ne ti sam?“ Sutra kad ostvariš Boga, videćeš da si ti Bog, tvoja majka je Bog, tvoj otac je Bog, ja sam Bog, svako je Bog. Pre nego što ostvarimo Boga možemo da sumnjamo u Njega. Možemo da budemo ateisti i kažemo, „Ne postoji Bog, ne postoji Bog.“ Ali kad ostvarimo Boga, onda verujemo da ne postoji niko ili ništa što nije Bog.
Pre ostvarenja možda imamo smelosti da negiramo Boga. Potom kada načinimo mali napredak kažemo, „Oh, Guru je ostvario Boga, on je božanski. A ja nisam ostvario Boga, ja sam nebožanski.“ Onda postepeno, postepeno kada težnja raste, kažemo, „Oh, ako on ima sposobnost da ostvari Boga, šta nije u redu sa mnom? Ako on to može učiniti, zašto ja to ne mogu da učinim? Ako je on to uradio, onda ja mogu.“ Eto tako raste težnja i tako naša sposobnost raste.
Sad, rekao sam pre nekoliko minuta, da kad ostvarimo Boga vidimo da je svako Bog. Ti si Bog, ja sam Bog, svako je Bog. Filozofija Boga je samo-prevazilaženje. On ceni večnu glad za samo-prevazilaženjem.
Ko može da prevaziđe samog sebe? Vilupti je postavila pitanje, tako Vilupti, koja otelovljuje Boga, koja jeste Bog u smislu vrhunske filozofije, naravno da će prevazići sebe. Ono što je Čandra rekla, sto posto je tačno; to ne možemo da poreknemo. Ali ako analiziramo pitanje iz drugog ugla – šta Bog ima i šta je Bog – onda ćemo da znamo da je sve za Njega dovoljno. Ali u isto vreme On kaže da ova dovoljnost ne zadovoljava Njega. On želi uvek da prevazilazi Sebe.
To je kao kad neko ima mnogo miliona dolara i neko ko ima jedan dolar. Neko sa jednim dolarom kaže, „Oh, kad bih samo mogao da imam dva dolara.“ Iako zna da je njegova mogućnost da ima samo jedan dolar, on nastoji da ima jedan više. Opet, multimilioner nastoji da ima malo više takođe. Stoga je Bog beskonačan, a ipak On želi da raste. S umom, ne možemo da dokučimo Njega, ali srcem Ga osećamo, postajemo jedno. On je statičan, i On je dinamičan. Bog je najviša Visina. On ne raste. A u isto vreme On raste. Pravilno se kaže u našoj indijskoj filozofiji da se Bog kreće i On se ne kreće; da je On daleko i On je takođe blizu. Sada, kako će um moći da prepozna dve stvari u isto vreme? Ako se nešto kreće, um će reći, „Da, kreće se.“ Ali um neće moći da kaže u isto vreme, „Ne, stoji mirno.“
Ali kad se radi o Bogu, On stoji i kreće se svuda. Ovo je Njegov Cilj. Ako koristiš treće oko vidiš da On u isto vreme nije nigde i da je svugde. Bog označava samo-prevazilaženje. Stalno samo-prevazilaženje je Bog.
Sada uzmimo Čandru. Ti kao Bog stalno prevazilaziš sebe. Ovo je sa najviše duhovne tačke gledišta. Ali ono što si rekla, s jedne tačke gledišta, takođe je apsolutno tačno. Bog, naš Stvoritelj, je Apsolut; kako mi možemo da prevaziđemo Njega? To je nemoguće! Kako možemo da prevaziđemo Njega kad smo mi dve odvojene individue? Kad je Bog jedan a ti si neko drugi, kako možeš prevazići Njega? Zato što je On tebe stvorio, ti si tvorevina a On je Tvorac. Sad kako može tvorevina da prevaziđe Tvorca? Samo će Tvorac stalno stvarati. Ako si ti umetnik, ti stalno stvaraš. Ako si umetnik, stalno ćeš nastavljati da stvaraš nešto. Ti si taj koji ima sposobnost, ne tvorevina, ne parče papira ili olovka s kojima stvaraš. Ovo je istina.
Ali ako tvorevina postane posvećeno i duševno jedno sa Tvorcem, ako svest tvorevine postane jedno sa Tvorcem, onda može da prevaziđe Njega.
Sad, tvoji roditelji su ovde. Ti si njihova tvorevina. Sad, u pogledu znanja i mudrosti, nigde te nema. Tvoj otac i majka znaju mnogo više od tebe. Ali ako postaneš neodvojivo jedno sa njima, sa tvojom beskrajnom ljubavlju, onda šta god oni imaju tvoje je. Ti postaješ jedno sa njima.
Tvoj otac je iskren, zato će prirodno videti ogroman napredak u poređenju sa onim što je bio pre deset godina. Taj napredak je njegovo prevazilaženje, samoprevazilaženje. Stoga, vidiš, Bog, koji je naš večni Otac i naša večna Majka, takođe napreduje, što znači On stalno ide visoko, više, najviše. Nema kraja Njegovom Napretku. Pošto On napreduje, mi takođe napredujemo, zato što smo jedno sa Njim. Mi smo sve vreme sa Njim, unutar Njega; mi smo nerazdvojivo jedno s Njegovim postojanjem. Dok se On penje mi se automatski penjemo. U Njegovom slučaju, postoji stalno zadovoljstvo a to zadovoljstvo je u prevazilaženju. U našem slučaju, vizija prevazilaženja oživi u našem samodavanju. A današnje samodavanje nije ništa drugo nego sutrašnje Bogopostajanje.From:Sri Chinmoy,Svest: Božije Putovanje ka Čoveku, čovekovo putovanje ka Bogu, Sri Chinmoy Lighthouse, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/gjm