Sad, ako želiš da znaš koliki procenat moje božanske Svesti imaš, onda želim da budem otvoren prema tebi i kažem da nemaš čak ni jedan posto. To je zbog toga što se ovde bavim Beskonačnošću. Nažalost, da budem iskren prema tebi, ti nisi ostvario Boga – što ćeš uraditi sutra ili nekad u budućnosti. Stoga, dok ne ostvariš beskonačno kao sam ja to učinio, ne može postojati nikakvo pitanje procenata. Opet, ja sam ljudsko biće kao ti, stoga prirodno možeš da poseduješ neki procenat moje svesti.
Takođe, dopusti mi da sad ovde budem vrlo, vrlo iskren prema tebi. Ja sam ljudsko biće koje je težilo, i još uvek teži, ili božansko biće koje stalno peva pesmu samoprevazilaženja. Nema kraja mojoj težnji. Nema kraja mom prevazilaženju. Uvek kažem, „samoprevazilaženje.“ Sam Svevišnji prevazilazi Sebe. Stoga, prirodno, moja božanska Svest takođe prevazilazi. Pre nekoliko godina objavio sam svoju najvišu transcendentalnu Svest i tri godine kasnije ta Svest, ta slika, pala je na moja stopala zato što sam otišao mnogo više od moje prethodne transcendentalne Svesti. Prema tome, i postoji i ne može da postoji granica.
Želim da kažem da ako neko može da ostvari dvadeset pet posto moje ljudske svesti, reći ću ti da je ta osoba stvarno nešto. Imao sam učenicu koja je još uvek učenica u unutrašnjem svetu. U unutrašnjem svetu ona je veoma blizu, bliže, najbliže mom srcu i duši. Nekada kada je ta osoba dobila dvadeset pet posto od moje ljudske svesti, ljudi su videli na njoj moje lice. Iako sam ja muško, a ona je žensko, kroz celo njeno lice zračilo je moje lice. A kada je meditirala ljudi bi videli na njenom licu, apsolutno moje lice. A to iskustvo se desilo tri ili četiri puta. Znate moje lice je potpuno drugačije od njenog. Ja sam muškarac pre svega, i Bog je uradio veoma dobar posao oduzevši mi svu kosu. Ali ta osoba je imala bujnu kosu. U svakom pogledu naša lica su bila potpuno različita – moje lice muškarca, a njeno lice žene. Ali kada bi ulazila dvadeset pet posto u moju svest, moju ljudsku svest, koja teži, koja je na svoj sopstveni način veoma zrela, onda je moj fizički nivo takođe ušao u njeno srce; sa težnjom, naravno.
Kada je uspešno ulazila u moju ljudsku svest s veoma intenzivnom težnjom svoga srca kakvu vrstu čuda je načinila. I to su doživeli, ne ja, već učenici tog Centra, najmanje tri puta. A ja sam primao pisma u kojima je pisalo da ja, moje fizičko prisustvo, fizički bilo tamo.
Zašto se hvalim, je da je to bila moja fizička svest, ljudska svest. Samo u vrlo retkim prilikama kada neko ima tu vrstu ljudske svesti koju je ona imala, spreman je da primi dvadeset pet procenata moje ljudske svesti. Onda opet, još sedamdeset pet posto ta osoba mora da primi od moje svesti, i još tih sedamdeset pet posto više ta osoba mora da dobije ne za jedan kratkotrajan trenutak, nego za nekoliko sekundi. Da budem veoma iskren prema tebi, samo na jedan kratak sekund, pet ili deset sekundi ili jedan minut ona je imala moju svest. Stoga ako poseduješ sto posto moje ljudske svesti stalno, onda budi siguran, postaješ spreman za božansku Svest. A onda, kad si spreman za božansku Svest, prirodno ostvarićeš Boga.
Govorim ti ovo. Možda se hvalim. Ali ako si veoma iskren, onda ćeš videti da ja ipak potcenjujem. Bogoostvareni ljudi su takvi. Bez obzira do koje mere se hvale u svojim intimnim krugovima, oni sebe potcenjuju. Ne namerno, naravno, već zato što je to ono što Bog želi da rade.
Pa dragi, kada vam Svevišnji u meni oprašta kada uradite nešto pogrešno, tako će Svevišnji u meni očekivati da mi oprostite ako sam rekao nešto pogrešno. Nije potrebno reći, On to čini iz Svoje bezuslovne i beskrajne Dobrostivosti.From:Sri Chinmoy,Svest: Božije Putovanje ka čoveku, čovekovo putovanje ka Bogu, Sri Chinmoy Lighthouse, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/gjm