Kad neko postane vlasnik božanske svesti u svom unutrašnjem životu u najvećoj meri, onda on ne samo da oseća da je Božije Obećanje čovečanstvu njegovo obećanje, Božiji San je njegov san, a Božija Stvarnost je njegova stvarnost, već u svom unutrašnjem životu on postaje sama Božija Stvarnost . U početku kad se bavi svešću, on oseća da je Bog Učitelj, Bog je Tvorac, Bog je sve. Ali kada postane potpuno božanski ili kad je pun božanske svesti, tad nije njegov ego, već njegovo nerazdvojivo jedinstvo koje čini da oseća da su Bog i on saigrači. On dobija ovu spoznaju direktno od Boga; ako nastoji da to poriče iz poniznosti ili lažne skromnosti, onda Bog postane stvarno nezadovoljan njim.
Bog neprestano pokušava da navede sve tragaoce da osećaju da On nije njihov Učitelj već njihov saputnik. Kada živimo u svetu želje, Bog je bespomoćan. Tada činimo da On oseća da smo mi sluge, a On je Učitelj, i On mora da prihvati ovu činjenicu. Ali kada postanemo potpuno svesni svog jedinstva sa Njim, onda nas Bog preklinje da spoznamo pravu Istinu, najvišu Istinu, da su On i svaki pojedinac partneri koji rade za istu stvar.
Veoma je lako imati rođake i imati svakakve veze sa ljudskim bićima, ali imati prijatelja, istinskog prijatelja, najteža je stvar. Bog uvek kaže duhovnim Učiteljima i duhovnim tragaocima najviše visine da je ono što Njemu treba prijateljstvo. Ako tragalac može iskreno da oseća da Bog nije njegov Otac, Majka, Brat ili Sestra nego njegov Prijatelj, onda Bog dobija najveću radost.From:Sri Chinmoy,Svest: Božije Putovanje ka Čoveku, čovekovo putovanje ka Bogu, Sri Chinmoy Lighthouse, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/gjm