Molim te, neka pred tobom gori sveća i pokušaj da osetiš ona zapravo gori u tebi. Plamen predstavlja tvoju sopstvenu težnju, koja želi da se uspne do najvišeg. Sveća će spolja ubediti tvoj fizički um da je tvoje postojanje u srcu, a ne u umu. Nakon par minuta, pokušaj da osetiš da uopšte nemaš glavu. Nemaš ruke i noge; u srcu imaš jedino nežno, najslađe osećanje jedinstva sa Bogom, tvojim Unutrašnjim Pilotom. Ti tu treba da rasteš, tu gde postoji stalna, beskonačna Svetlost iz duše. Srce koje je pročišćeno svetlošću duše, nikada neće osećati tenziju.
Ti moraš da znaš da um nikada neće moći da se poistoveti sa Beskonačnim. On će se uvek osećati kao stranac, kao uljez; zato će uvek postojati strah. Ali ako meditiraš u srcu, tada neće biti straha. Tu je sve jedinstvo. Dete posmatra svog oca koji je visok, ali se ne plaši. Ono zna da otac neće upotrebiti tu snagu da mu naudi. Ali ako dete gleda stranca, tada će se možda uplašiti. Srce uvek oseća poruku jedinstva, a u jedinstvu ne može biti straha.
Zato, kada osetiš pritisak u glavi, molim te oseti da nisi u umu već u srcu. To što te odvaja od svega ne može biti tvoje; to što te sjedinjuje sa svime si stvarno ti. Oseti da um ne postoji. Postoji jedino srce. U trenutku kada osetiš da si srce, osetićeš svoje jedinstvo sa Prostranstvom, i bezgranični Mir, Svetlost i Blaženstvo će ući u tebe.From:Sri Chinmoy,Povratak Savršenstva Božijeg Putovanja, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/gj