Neki ljudi su vrlo iskreni i žele da meditiraju satima i satima. Tokom dana mogu da meditiraju četiri ili pet sati, i noću takođe žele da meditiraju. Oni nastoje da rade najbolje što mogu, ali posle izvesnog vremena padnu u san. Ali ako im san ne dolazi, i ako im to ni na koji način ne narušava zdravlje, pravi je blagoslov. Onda oni ne moraju da se bore sa snom tokom meditacije; ne moraju da misle o tome da pobede san. Kad su oni u pitanju, za njih je dobro kad im san ne dolazi.
U Indiji postoji poseban bog koga zovu Šani. Vi ga zovete Saturn. On je bog odricanja. Obični ljudi ga se boje i mole mu se da ih blagoslovi tako što će ostati daleko od njih. Ostale bogove ljudi prizivaju da dođu i da ih blagoslove, ali Šaniju kažu, „Molimo te daj nam blagoslov da ne dođeš kod nas. Ako nas ignorišeš, to je najbolji blagoslov.“ Slično tome, tragalac će smatrati pravim blagoslovom ako mu san ne dolazi. Onih nekoliko časova kad može da meditira noću doprineće njegovoj meditaciji tokom dana. I što više može da meditira duševno i posvećeno a da mu to loše ne utiče na telo, to je bolje. Ali za ne-tragaoca kome trenutno nije namenjen duhovni život, ako nema dovoljno sna, to je prokletstvo. Nešto loše će biti s njegovim fizičkim telom, ili možda već nešto nije u redu.From:Sri Chinmoy,Zemaljsko - nebeski život zaljubljenika u Boga, deo 1, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/gdl_1