Trenutno, ne volimo istinu u nama; ne volimo stvarno u nama. Zato patimo. Na fizičkom planu, na ljudskom nivou, kada volimo nešto nestvarno, mi patimo. Ako nam patnja dolazi, šta možemo da radimo? Moramo od toga da učinimo najbolje što možemo. Moramo da je primimo kao nešto neizbežno ili kao blagoslov. Ona je blagoslov u smislu da moramo da dobijemo neku prednost ili neku korist od nje. Korist koju dobijamo je da nećemo ponoviti istu grešku, nećemo počiniti istu grešku opet i opet.
Ako patimo, moramo biti svesni greške koju smo napravili. Budući da smo svesni naše greške, automatski osećanje pročišćenja osviće u nama. Ali da bismo postigli čistotu, ne moramo da prolazimo kroz patnju. Ne! Za Bogoostvarenje, patnja nije neophodna. Ono što je potrebno je ljubav prema Istini, ljubav prema Svetlosti. Opet želim da vam kažem na osnovu celokupng mog duhovnog znanja da ćemo ići od svetlosti ka više svetlosti. Ako dozvolimo svetlosti da uđe u nas i svetlosti da ostane unutar nas, onda neće biti nikakve patnje.From:Sri Chinmoy,Zemaljsko - nebeski život zaljubljenika u Boga, deo 1, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/gdl_1