U Mahabharati, Kunti, majka Pandava, bila je veoma mudra. Molila se Gospodu Krišni da stalno bude u patnji kako bi uvek mislila na njega. Osećala je da kad bi bila srećna, ne bi bilo potrebe da misli ili da meditira na njega. Većina ljudskih bića ne mole se Bogu da im da patnju tako da mogu da misle na Njega i da načine napredak. Ali oni se u stvari mole i meditiraju samo kad su uhvaćeni i primorani da plivaju u moru patnje.
Ali patnja uopšte nije neophodna. Od radosti, više radosti, izobilne radosti, večne Radosti i beskrajne Radosti napredujemo. Ali ako nam dođe patnja, moramo da je prihvatimo kao nešto što mora da se pobedi ili mora da se preobrazi u radost. Moramo da postupamo kao ratnik- heroj koji mora da prihvati i pobedi sve prepreke i da preobrazi sva ograničenja u slobodu. Obični ljudi ništa neće naučiti ako ne prođu kroz patnju. Patnja ima svoju sopstvenu vrednost u njihovom slučaju. Za ljude na najnižem nivou svesti ona je potrebna. Ali kada duhovno evoluiramo osećamo da je patnja nešto nepotrebno. Lako možemo da budemo bez nje. Ako dođe, svakako, nastojaćemo da je preobrazimo našom unutrašnjom svetlošću tako da konačno može da bude dodatna snaga. Ali je nećemo prizivati.
Mi nastojimo da pobedimo tamu. Zašto? Ako pobedimo tamu, ona postaje naš dobar prijatelj, svetlost. Ali kada tama pobedi nas, ona pokušava da gospodari nama. Kada postoji borba izmedju svetlosti i mraka, mrak će nastojati da pobedi svetlost s ciljem da nad njom vlada. Ali svetlost nastoji da pobedi mrak s drugačijom namerom. Ona želi da pobedi tamu da bi mogla da je preobrazi. Kada tama postane poput svetlosti, ona će biti savršeni instrument Svevišnjem. Moramo da pobedimo patnju i da je transformišemo u radost koja se može pridodati našoj, već postojećoj, radosti. A ova radost je ono što nam je potrebno za samopročišćenje i za Bogo-ispoljavanje na Zemlji.From:Sri Chinmoy,Zemaljsko - nebeski život zaljubljenika u Boga, deo 1, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/gdl_1