Istinska poniznost je nešto potpuno drugo; to je osećanje jedinstva. Poniznost znači pružanje radosti drugima. Ako nisi uspostavio ili ne možeš da uspostaviš unutrašnje jedinstvo sa drugima, onda možeš pokušati da učiniš da osećaju da su oni isto tako važni kao ti, ako ne i važniji. Na spoljašnjem planu, ako možeš da učiniš da ljudi osećaju da su stvarno važni, onda će te ceniti. Ovde na Zemlji želimo da dobijemo radost. Ali kako dobijamo radost? Pravu radost dobijamo ne time što sebe stavljamo ispred drugih, nego stavljajući druge na prvo mesto. Stvarnu radost dobijamo samodavanjem, ne posedovanjem ili pokazivanjem naše sopstvene nadmoćnosti. Kada ostalima dozvolimo da prvi osete radost, tada osećamo da je naša radost potpunija, savršenija, više božanska. Time što činimo da ostali osećaju da su oni ili podjednako važni ili važniji, pokazaćemo našu istinsku poniznost. Pružanjem radosti najpre drugima jeste način da se pokaže istinska poniznost.
From:Sri Chinmoy,Zemaljsko - nebeski život zaljubljenika u Boga, deo 1, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/gdl_1