Zvezdana galaksija lepote

Da li Lepota dolazi od Svetlosti ili Mira?

Šri Činmoj: Lepota dolazi i od Svetlosti i od Mira. Kada dolazi od Svetlosti, ona tragaoca nosi visoko, više, najviše do transcendetalnog nivoa Svesti. Kada dolazi od Mira, ona se širi i širi i ulazi u univerzalnu Svest. Kada Lepota dolazi od Svetlosti, ide naviše, a kada dolazi od Mira, ona se širi spolja.

Pitanje: Ima li naznaka u svetu oko nas o višim oblicima lepote?

Šri Činmoj: Viši oblici lepote se uvek trude da izraze svoju suštinu kroz materijalne stvari, kroz prirodu, kroz događaje ili iskustva u životu, kroz ideje i ideale. Iskustva u životu su veoma često izrazi ili otkrovenja više lepote. Kada pogledamo dete, lepota koju vidimo je samo izraz više lepote koja je otelovljena u njemu. Kada pogledamo cvet, cvet predstavlja lepotu višeg sveta koja je u njemu otelovljena i izražena. Kadgod vidimo lepotu na Zemlji, moramo da znamo da je ona uvek izraz neke više lepote. Kada vidimo osobu koja je lepa, moramo da znamo da ta lepota nije površinska. Božansko ispoljava svoju stvarnost kroz fizičko. Tako je lepota u fizičkom uvek izraz neke više lepote. Ali, mi možda ne koristimo ovu lepotu na božanski način. Cvet je lep, ali ćemo mi možda samo zgrabiti cvet i pokidati ga na komade. Ono što treba da uradimo je da naučimo da vidimo i koristimo ovu zemaljsku lepotu na božanski način.

Pitanje: Kakvu vrstu svesti ima onaj ko vidi lepotu u svemu?

Šri Činmoj: Kada neko vidi lepotu u svemu, on je u težećoj svesti, prosvetljujućoj svesti, ispunjujućoj svesti, božanskoj svesti. To znači da je neko izašao iz grube fizičke svesti. Zapravo, stvarnost i nije ništa drugo do lepota u jedinstvu i lepota za jedinstvo. Kada neko ima tu vrstu iskustva, to znači da je prevazišao granice fizičkog, koje je sada ograničeno i ušao u višu stvarnost. Kada su granice fizičkog prevaziđene, samo tada neko može imati iskustvo lepote u svemu.

Pitanje: Da li deca vide više lepote od odraslih?

Šri Činmoj: Da, deca uvek vide više lepote od odraslih. Zbog njihove ogromne unutrašnje čistote, oni u svemu vide lepotu. Vide lepotu čak i u mastilu; vide lepotu i svetlost čak i u tami. Kada vide lepotu u svemu, moramo da ih cenimo i da im se divimo jer su još uvek u svetu duša. Deca vide više lepote jer više borave u srcu i duši nego odrasli. Kada je um razvijen, ovaj nebožanski um odmah pokušava da vidi nečistotu čak i u svetlosti, čak i u mudrosti, čak i u nečem naprednom. Ljudski um je zadovoljan kad vidi ružnoću i nečistotu čak i u stvarima koje su zaista lepe i dobre. Ako je umetnik nešto stvorio, um će odmah pokušati da u tome nađe neku grešku. Ali dete ne koristi um. Ono sve prihvata kao svoje, pa tako vidi lepotu u svakome i svemu. Ono oseća da ne postoji ništa što je apsolutno nebožansko i to je savršena istina. Ne postoji ništa apsolutno nebožansko, već neke stvari imaju više svetlosti u poređenju sa drugim stvarima. U unutrašnjem svetu je sve lepo; ali opet, i to se može porediti.

Pitanje: Ako osetimo potrebu za lepotom u našem fizičkom okruženju, da li je to oblik vezanosti za fizičko?

Šri Činmoj: To zapravo nije oblik vezanosti, iako može da vodi do nje. Moramo da znamo zašto želimo tu lepotu: da li da ugodi našim čulima zbog zadovoljstva ili da poveća našu inspiraciju i težnju. Neki ljudi imaju cveće svuda po kući; imaju lepe bašte i najlepši nameštaj. Ali, ako ulepšavaju svoj dom i okruženje samo da bi ugodili životu zadovoljstva, tada je to svakako oblik vezanosti. Ako žele da uvećaju inspiraciju i težnju tako što će svuda oko sebe videti lepotu, u tome nema ničeg lošeg. Kada tragalac vidi cvet, ako se uvećaju njegova inspiracija i težnja i ako on kaže: „Oh, kako želim da budem isto tako lep, tako čist kao cvet“, tada je to dobro. Ako kada vidi drvo kaže: „Kako bih voleo da imam strpljenje kao drvo; kako bih voleo da imam plodove i da ih bezuslovno ponudim čitavom svetu“ to je veoma dobro. Ako imamo lepotu oko nas kako bi nas inspirisala da postanemo lepi, dobri, čisti i božanski kao stvari kojima se divimo i koje cenimo, to onda nije vezanost. Ali ako imamo stvari oko sebe da bismo ugodili čulima, onda to nije ništa drugo do vezanost.

Pitanje: Guru, koja je glavna svrha lepote u tvorevini?

Šri Činmoj: Sam Tvorac je sav Lepota. Zato što je Tvorac sav Lepota, On želi da i Njegova tvorevina bude lepa. Šta god dolazi od Njega je izraz Njegovog sopstvenog Sna i Njegove sopstvene Stvarnosti, pa prirodno želi da sve bude lepo kao kao On. Kada je otac muzičar, on želi da mu sin bude muzičar. Ako je dobar, on želi da mu deca budu dobra. Ovde je Otac, Bog, sav Lepota, pa želi da vidi lepotu oko Sebe. Ono što je On iznutra, želi da vidi spolja. Slino tome, Izvor uvek želi da tvorevina bude nalik njemu.

Pitanje: Kada vidimo duhovnu lepotu koje ćemo predominantno osećanje imati?

Šri Činmoj: Može da bude raznih osećanja, ali glavno osećanje biće da želite da zagrlite čitav svet kao svoj sopstveni. Osetićete da ne samo da grlite čitav svet, već i da postajete taj svet. A tada ćete osetiti da nema ničeg tamnog ni u vama ni oko vas. Sada vidite tamu svuda oko sebe i ako ste iskreni prema sebi, videćete tamu i u sebi. Ali, ako ste videli pravu duhovnu lepotu, odmah ćete videti da je u vama bujica lepote i da je spoljašnost samo odraz onoga što je iznutra.

Pitanje: Kako tragalac može da uveća svoju unutrašnju lepotu?

Šri Činmoj: Tragalac mora da oseti da je sav dužnost. Ova dužnost nije nametnuta dužnost; ova dužnost je potreba koju je Bog dodelio. Tragalac može da uveća svoju lepotu jedino uvećavajući svoju dužnost prema Unutrašnjem Pilotu. Što više shvatate svoj život kao božanski život, vrhunsku dužnost prema Svevišnjem, to će više vaše telo, vital, um srce i duša širiti lepotu. Uvećavanjem vašeg osećaja unutrašnje i spoljašnje dužnosti prema Svevišnjem, uvećavate unutrašnju i spoljašnju lepotu kao i lepotu u svetu oko sebe. A ti oblici lepote su primetni i ispoljeni.

Pitanje: Kako može da se vidi unutrašnja lepota onoga što želiš da nacrtaš ili naslikaš i da to izneseš u spoljašnji svet?

Šri Činmoj: Kada želite nešto da nacrtate ili naslikate, najpre meditirajte bar pet minuta i pokušajte da vidite suštinu stvari koju želite da naslikate. Osetite da je u vama seme i onda pokušajte da osetite da to seme klija i raste u biljku. Tada osetite da ova biljka raste u ogromno drvo i da je to drvo vaše slikanje. Prvo treba da vidite suštinu, a zatim da osetite suštinu. Najpre učinite svoju tvorevinu što je moguće manjom, a zatim je učinite što je moguće prostranijom. Pokušajte da vidite mikrokosmos i makrokosmos ujedno. Zatim pokušajte da vidite most između ta dva sveta, povezujući najmanji i najveći, ili pokušajte da ih vidite kroz svoju težnju. Čim vidite vezu, videćete lepotu sa njenog izvora do njene kulminacije u vašem slikanju. Najpre treba da vidite život u vašoj tvorevini, a zatim svetlost u toj tvorevini. Ili to možete da uradite obrnuto. Da najpre vidite svetlost u vašoj tvorevini, a zatim da vidite život u njoj. Dok zamišljate seme, pokušajte da osetite da u tom trenutku meditirate na svetlost; a kada ugledate drvo, osetite da meditirate na život. Ili uradite to obrnuto. Kada shvatite drvo, kulminaciju, kao život ili svetlost, automatski ćete na površinu izneti lepotu u svom slikanju. To je zato jer pre nego što je lepota došla u fizički svet, u unutrašnjem svetu ste joj vi već dali život i svetlost. Kada date život i svetlost nečemu što ćete stvoriti, tada morate u tome i da vidite lepotu.

Pitanje: Kako mogu moju muziku da učinim punom vrhunske lepote?

Šri Činmoj: Tvoju muziku možeš da učiniš punom vrhunske lepote ako možeš stalno da imaš na umu da je tvoja muzika samo produžetak tvoje unutrašnje svesti i da je to takođe izraz božanskog iznutra koje plače za ispoljavanjem. Ako možeš da prihvatiš, osetiš ili budeš svestan božanskog u sebi, tada možeš da ga uneseš u svoju muziku, kroz izraz stvarnosti tvog života, vrhunsku lepotu. Ali, uvek osećaj da je božansko u tebi prihvatilo muziku kao izraz svoje stvarnosti zarad tvog savršenstva u životu.

Pitanje: Kako možemo da unesemo lepotu u naš fizički um?

Šri Činmoj: Uzaludno je pokušavati da se unese lepota u fizički um osim ako fizički um nije preobražen unutrašnjom svetlošću – svetlošću srca ili duše. Ako to uradite, biće kao da ste bacili nešto vredno u smeće. Fizički um je kao kanta za smeće. Kakva je svrha unošenja lepote u nešto što je preterano ružno i nečisto u svakom smislu. Ono što najpre treba da uradite jeste da pročistite um. Lepota je čistota; lepota i čistota idu zajedno. Kada je um veoma čist, on je lep. Nema ničeg ružnog ni nebožanskog što će se usuditi da uđe tamo. Najpre treba da se pročisti fizički um što je više moguće. Kada ste ga podrobno pročistili, tada možete da unesete božansku lepotu u njega kroz unutrašnji plač. Kada je um pročišćen i prosvetljen sama stvar koju tamo želiš da postaviš će doći automatski odozgo.

Neko prebivalište će zaokupljati stanovnici istog standarda. Ako je to dobro mesto, tu će biti dobri ljudi. Ako je hram, tu će ići duhovni tragaoci. Ako je loše mesto, tu će biti loši ljudi. Zato, kada pročistiš fizički um, automatski će u njega ući lepota.

Kada želiš da nešto očuvaš u materijalnom svetu, čuvaš ga u posudi koja je čista. Ako imaš nešto čisto i božansko – recimo, materijalni objekat – nećeš ga postaviti na nebožansko, ružno mesto; postavićeš ga na neko mesto koje je, takođe, lepo i čisto. Ako imaš cvet, stavićeš ga na oltar, a ne u frižider ili u orman. Slično tome, ako želiš da zadržiš lepotu u fizičkom umu, moraš um da učiniš veoma čistim i božanskim.

Pitanje: Kako se mogu malom detetu opisati duhovna osećanja koja su apstraktna, nasuprot lepoti koju dete može da primi čulima?

Šri Činmoj: Za nas, molitva nije apstraktni pojam. Sklopimo ruke i iznutra plačemo nekome ko je iznad ili unutar nas. Ako želite da objasnite detetu molitvu, ne pokušavate da ga fizički ubedite. Recite mu da je molitva nešto potpuno drugačije od pukog sklapanja ruku i gledanja naviše. Recite mu da je molitva nešto što radimo iznutra, ali ako želimo da je vidimo ili osetimo, onda moramo da sklopimo ruke. Detetu možete da kažete da je molitva nešto što će osetiti kada sklopi ruke i govori Bogu. Onda, kada sklopi ruke i oseti nešto u sebi – bez obzira da li je u pitanju strahopoštovanje ili ljubav, slatkoća ili nežnost – onda za njega molitva neće više biti nešto apstraktno. Postaće stvarnost. Za meditaciju mora da sedi mirno i tiho. Kada tako sedi, odmah će početi da oseća da meditira. Ta konkretna akcija će ga povesti u nešto što je apstraktno. Dete možete naučite kroz spoljašnju akciju, ali nemojte zanemarivati unutrašnje osećanje. Kad počne da oseća radost, mir i ljubav, postepeno će postati radost, mir i ljubav i sve što oseća. Kada nešto oseti, kako to može ostati apstraktno? On sada oseća da je telo njegovo. Njegovo telo nije apstraktno jer se poistovetio sa telom. Sa čime god da se poistoveti, to smatra svojim. Ako se poistoveti sa molitvom i meditacijom, on oseća mir, radost, ljubav itd. A kada jednom oseti ove stvari, on im daje oblik i onda više nisu apstraktne. Učinite vaše dete svesnim nečega u njemu kroz spoljašnju akciju. U početku će to biti apstraktno, ali kasnije neće.

Pitanje: Da li su neke duše lepše od drugih?

Šri Činmoj: One duše koje su više ispoljene od drugih su lepše. Svaka duša ima svetlost, ali koliko duša ispoljava tu svetlost? Ako je ispoljavaju, onda su lepše od onih koje to ne čine. Mi cenimo nešto u nekome što je vredno postizanja ili postajanja. Neke duše su lepše jer su više ispoljile ili ispoljavaju više od drugih duša. Naravno da će za čovečanstvo ili Majku Zemlju biti lepše, one koje čovečanstvu nude nešto božansko.

Kada je cvet potpuno procvetao, mi ga cenimo. Dok je samo pupoljak, ne možemo ga toliko ceniti. Dok neko nešto još uvek uči, njegova mudrost neće biti toliko cenjena kao mudrost nekoga ko već prilično zna. Što više svetlosti ispoljite, to je vaša lepota više poštovana. A ovo poštovanje nije ništa drugo do dalje ispoljavanje lepote.

A opet, nekim dušama je više stalo do svetlosti, nekim dušama je više stalo do moći, a nekim dušama je više stalo do mira. One duše kojima je više stalo do svetlosti i blaženstva će biti lepše, jer pokušavaju da šire lepotu u njenim izabranim oblicima.

Ima nekih duša koje žele da ispolje moć, mir, ili neku drugu osobinu. U ovim dušama nećemo odmah osetiti lepotu. One imaju ogromnu lepotu u najvišm ispoljavanju, ali se to ne vidi tako lako kao njihova dominantna ili može se reći više ispoljena osobina. Mir i moć su takođe lepota. Ali, kada vidimo svetlost u nečemu, najčešće osećamo da je to lepota. Kada vidimo cvet, reći ćemo da je cvet lep. Ili, često osećamo da je dete lepo. A ako vidimo ogromno drvo ili prostrani okean, odmah ćemo reći da je to veliko ili veličanstveno; reč lepota nam ne pada na pamet. Kada mislimo na cveće ili plodove, možemo reći da je drvo lepo; ali ne cenimo lepotu drveta. Na isti način, kada vidimo svetlost ili blaženstvo u nečemu, odmah kažemo da je to lepo.

Pitanje: Postoji li veza između ljubavi i lepote?

Šri Činmoj: Da! Božanska ljubav i božanska lepota su neodvojive. Ljubav je cvet, lepota je miris. One idu zajedno. Cvet je objekat, tvorevina Boga. Ali, cvet mora da ponudi svoju osobinu, a to je njegov miris. Jedino kada priđete blizu cveta možete da cenite njegovu lepotu. A kada ste daleko, njegov miomiris će prožeti vazduh. Ako cvet nema miris, pola njegove božanstvenosti je nestalo. Lepota izlazi iz cveta i to je ljubav. Cvet i miris su neodvojivo jedno.

Pitanje: Kako možemo da vidimo unutrašnju lepotu u ljudima, a ne spoljašnju fizičku lepotu?

Šri Činmoj: Pre svega, moraš da znaš šta se dešava kada vidiš nečiju fizičku lepotu. Stara poznanica koja se zove ljubomora ulazi u tebe. Ti kažeš: „Oh, ja nisam tako lepa kao ta i ta.“ Mi uvek osećamo da drugi imaju više lepote od nas. Oni osećaju da su otelovljena ružnoća i ti osećaš da si otelovljena ružnoća. Ovo iskustvo se nikada ne završava. Nakon što primetiš nečiju spoljašnju lepotu, veoma često osećaš ljubomoru. Ali, umesto da budeš ljubomorna, kada vidiš nečiju spoljašnju lepotu, pokušaj da imaš božanski stav. Možeš da kažeš: „Da je bilo neophodno da budem tako lepa kao ona, sigurna sam da bi me Bog učinio tako lepom. Zato to za mene uopšte nije potrebno.“ Šta se dešava kada si svesna nečije unutrašnje lepote? Kada si svesna nečije unutrašnje lepote, to znači da si u unutrašnjem svetu. Kada si u unutrašnjem svetu, u njemu nema nadmetanja. Ako si svesna nečije unutrašnje lepote, nikada nećeš biti ljubomorna. U unutrašnjem svetu osećaš te određene osobe kao svoje sopstvene. Kada odeš duboko unutra, bilo šta što vidiš u nekome nećeš videti kao njegovo lično vlasništvo; videćeš ga kao univerzalno vlasništvo. Ako na ovaj način vidiš nečiju lepotu, ostićeš da ta lepota pripada tebi, jer je unutrašnja lepota deo univerzalne Stvarnosti. Ako želiš da budeš svesna nečije unutrašnje lepote, pokušaj da odeš duboko unutra. Živi u srcu i duši, a ne u umu. Tada ćeš osetiti da je tvoje šta god da vidiš.

Pitanje: Koja je najlepša stvar na Zemlji?

Šri Činmoj: Najlepša stvar na Zemlji je zahvalnost našeg srca Svevišnjem, božanstvenosti u čovečanstvu, Bogu. To je najbolja i najvrednija stvar na Zemlji. Ova lepota je neuporediva i tako će ostati kroz Večnost.

Pitanje: Kako se mogu razlikovati niža i viša lepota?

Šri Činmoj: Niža lepota će uvek pokušati da nas veže i ograniči. Viša lepota će uvek pokušati da nas prosvetli i oslobodi. U trenutku kada viša lepota osvane u nama, osećaćemo druge kao svoje sopstvene i pokušaćemo da ih oslobodimo. I dok imamo to osećanje, videćemo da su i drugi nas prihvatili i prisvojili kao svog sopstvenog. Kada viša lepota osvane u nama, vidimo da je ono što činimo za druge ono što su drugi već učinili za nas. Kada imamo višu lepotu, to znači da je konačno u nama nestalo i da pokušavamo da Beskonačno učinimo svojim sopstvenim. U trenutku kada pokušavamo da Beskonačno spustimo dole kao naše sopstveno, na naše ogromno iznenađenje, osetićemo da nas je ono već prisvojilo kao svog sopstvenog.

Pitanje: Kako možemo da vidimo lepotu uvek u sebi?

Šri Činmoj: Uvek možeš da vidiš lepotu u sebi jedino kada se moliš i meditiraš. Kada se moliš, moraš da misliš da je tvoj Izvor jedan; a kada meditiraš, treba da osetiš da si za sve. Kada se moliš Jednom, ti odlaziš uvis, uvis, uvis do Najvišeg. Kada meditiraš na mnoštvo, ti širiš svuda tvoju svetlost.

Pitanje: Kako mogu da postanem neodvojivo jedno sa lepotom?

Šri Činmoj: Najpre moraš da postaneš neodvojivo jedno sa svetlošću umesto sa tamom i neznanjem. Ako postaneš neodvojivo jedno sa svetlošću, što je mudrost, automatski postaješ jedno sa lepotom. Najpre treba da postaneš jedno sa Izvorom. Kada postaneš jedno sa Izvorom, naravno da će vlasništvo Izvora postati tvoje. Ako postaneš jedno sa svešću drveta, tada ćeš postati jedno i sa svešću cvetova i listova drveta.

Pitanje: Ako je neko otvoren za lepotu, kako može da izbegne da ga „uznemirava“ ružnoća drugih?

Šri Činmoj: Ti si otvoren za lepotu, ali kada postaneš uznemiren čim primetiš ružnoću svuda oko sebe, to ti ne pomaže da uvećaš osećaj lepote niti sposobnost da ceniš lepotu. Zato moraš da postaneš mudar. Ako negde postoji svetlost, pokušaj da ovu svetlost uvećaš do više svetlosti, do obilja svetlosti, beskonačne Svetlosti. A ako negde vidiš tamu, ti to ne činiš. Tvoj cilj je, recimo, sever, a ne jug. Ako gledaš ka jugu, videćeš da je sve preplavljeno tamom. Zato nemoj da gledaš u tom pravcu. Čak nećeš ni da gledaš na to. U sebi želiš lepotu i svetlost; ali, u ovom trenutku, pogledaš u lepotu i vidiš je u beskrajno maloj meri, a narednog trenutka pogledaš u ružnoću i vidiš bujicu ružnoće. To je pogrešno. Kada jednom vidiš lepotu na određenom mestu, ili u sebi ili oko sebe, pokušaj da usmeriš pažnju na mesto gde si video lepotu, tvoje poštovanje ove lepote će se uvećati. A ako vidiš ružnoću i budeš uznemiren, tada nećeš moći da usmeriš pažnju na stvari koje želiš da vidiš. Iako tvoja sadašnjost nije preplavljena svetlošću, iako ne možeš sasvim da sagledaš Cilj, ti znaš put. Video si put koji vodi do beskonačne Svetlosti. I zato nećeš svesno ni namerno krenuti putem koji vodi do beskonačne tame.

Pitanje: Da li bi mogao da kažeš o nešto evoluirajućem ispoljavanju lepote u čoveku?21

Šri Činmoj: Evoluirajuće ispoljavanje lepote u čoveku je čovekova uvećavajuća svesna svesnost o krajnjoj visini i njegovoj od Boga datoj misiji na Zemlji. Što je više svestan svoje transcendentalne visine, to će pre ispoljiti lepotu. Njegova od Boga data misija je da proširi sopstvenu unutrašnju i spoljašnju stvarnost. Njegova unutrašnja stvarnost je njegov san; njegova spoljašnja stvarnost je njegovo svesno poštovanje sopstvenih postignuća.

Da bi manifestovao lepotu u evoluciji, ili da bi u procesu evolucije postao sama lepota, čovek mora da oseti da je njegov Izvor Blaženstvo, i da postoji na zemlji samo radi Blaženstva. Dok ispoljava lepotu, on mora da oseti da lepota nije ništa drugo do Blaženstvo. U razmišljanju o lepoti, u zamišljanju lepote, u otkrivanju lepote, u pružanju lepote, on mora da oseti da se igra sa Blaženstvom, pleše sa Blaženstvom, pije Blaženstvo i deli Blaženstvo sa ostatkom čovečanstva. Tako se lepota može manifestovati u procesu evolucije.


21. U originalu knjige, ovaj drugi pasus je pogrešno stvaljen na kraj paragrafa 23.

Pitanje: Zašto mi lepota prirode pruža beskrajnu radost?

Šri Činmoj: Upravo zato jer je lepota prirode izraz Jednog koji je sav Lepota.

Kad god vidimo nešto, u toj stvari vidimo unutrašnje prisustvo, unutrašnju svest njenog tvorca. Tvorac prirode je Sam Bog. On izražava Sebe u prirodi i kroz nju. Kada vidimo lepotu prirode, dobijamo obilje radosti jer je Tvorac i Vlasnik Bog. Kada vidimo kuću, ako volimo vlasnika, volećemo i posed.

Onaj ko je sav Lepota je u Njegovoj tvorevini, kao što je srce majke u njenom detetu. Srce majke se ne može odvojiti od postojanja deteta. Samo zato što cenimo, poštujemo i obožavamo Onoga ko je sav Lepota, mi cenimo i Njegovu tvorevinu. Ponekad, kada želimo da vidimo majku, dobijamo radost od toga što smo videli dete, jer smo našli nekoga ko je deo njenog bića. Sama tvorevina je deo Tvorca. Pošto nam se Tvorac trenutno ne odaziva, zadovoljni smo tvorevinom.

Pitanje: Kako da održimo unutrašnju lepotu kada moramo da idemo na nebožanska mesta? 23

Šri Činmoj: Na fizičkom planu nosimo cipele kada izlazimo napolje kako naša stopala ne bi dodirivala zemlju i bila povređena. Kad god ima nečeg nebožanskog, nečega što nas može povrediti, mi preduzimamo mere predostrožnosti da se zaštitimo. Slično tome, kada idemo na neko nebožansko mesto, potrebna nam je zaštita. Kada smo kod kuće, kada nismo na bojnom polju života, mi smo zaštićeni. Ali, čim izađemo na ulicu, suočavamo se sa gladnim lavom. On je mnogo snažniji, beskrajno snažniji od nas. Tada moramo da budemo oprezni i svesni. Kada smo napolju po danu, ne brinemo. Ali, čim se smrači, osećamo da će nas napsti neke nebožanske sile, pa moramo da budemo oprezniji. Kako da budemo oprezniji i svesniji? Tako što ćemo pamtiti našu potrebu za težnjom i pamteći Svevišnjeg Pilota u nama mnogo češće.

23. U originalu knjige, postojao je drugi pasus, koji ovde pripada paragrafu 21.

Pitanje: Da li je neduhovno kada se neko trudi da unapredi fizičku lepotu?

Šri Činmoj: Ako misliš na stavljanje sve moguće šminke, tada da, to je neduhovno. Ali, ako se neko ne tušira ili tri nedelje ne pere kosu, a onda počne da se tušira i pere kosu svakog dana, to doprinosi njegovoj fizičkoj lepoti na veoma duhovan način. Ako se očešljate, ako nosite čistu odeću, tada to doprinosi vašoj lepoti.

Možda ćete reći: „Ako se ne okupam ili ne očešljam, kakvo pravo ti imaš da se žališ?“ Ali, ja imam svako pravo, jer ako si prljav i neuredan, tada ti za mene predstavljaš ružnoću. Kakvo pravo imaš da unosiš ružnoću u moj život? Kada ljudi sa ulice nisu okupani, oni će reći: „To je naše telo.“ Ali, ako je to njihovo telo, onda treba da ostanu u svojoj sobi. Ne treba da izlaze napolje. Ako to urade, oni nesvesno ili namerno truju naše oči. Mi pokušavamo da budemo normalni i prirodni, ali se oni ponašaju kao nenormalna stvorenja. Oni lutaju kao divlje životinje i ne možemo da nađemo nikakvu lepotu u njima koju bismo cenili. Drugi pate zbog njihove neurednosti i ružnoće. Ta niža svest koju oni otelovljuju ne ostaje sa njima; ona odmah ulazi u nas.

Dobro je da prijtano izgledaš, ali nemoj činiti ništa što nije normalno ili prirodno. Ako želiš da stavljaš svaku vrstu šminke, to će biti strašna greška. Ali ako možeš da budeš čista i prijatna i da telo uvek održavaš u čistoj svesti, ako možeš da um držiš tihim, smirenim i iskrenim, ako je tvoj vital dinamičan, a ne agresivan, tada se automatski i tvoje lice menja. Ako telo nije letargično, već aktivno i spremno da služi, ako je telesna svest probuđena, tada se lice automatski menja. Ima mnogo duhovnih stvari koje se mogu uraditi da bi neko bio lepši na prirodan i normalan način. Unutrašnjost stalno usavršava spoljašnjost. Ako želiš da unaprediš fizičku lepotu, tada to uradi na način koji će biti i od pomoći tvom duhovnom životu.

Pitanje: Koje su stvari koje pomračuju našu unutrašnju lepotu?

Šri Činmoj: Postoje tri glavne stvari koje pomračuju našu unutrašnju lepotu: nedostatak jasnoće u umu, nedstatak čistote u vitalu i nedostatak iskrenosti u telu. Ako je telesna svest iskrena, vital čist i um jasan, tada automatski dobijamo unutrašnju čistotu. U odsustvu ovih božanskih osobina, u sebi vidimo ružnoću.

Pitanje: Kako mogu da pomognem mojoj maloj ćerki da uvek vidi i oseća lepotu kao što to sada čini?

Šri Činmoj: Najbolji način je da uvek u njoj vidiš lepotu. Ono što vidiš u njoj će automatski izaći na površinu u njenom životu. Njen spoljašnji život će biti odraz njenog unutrašnjeg života. Ti si u njoj posejala seme lepote. Sada mu dozvoli da proklija i uvek ga zalivaj.

Pitanje: Guru, kada u tebi vidimo ono što nam izgleda kao nova lepota, da li u tome postoji poseban značaj?

Šri Činmoj: Kada u meni vidiš novu lepotu, za to može biti mnogo razloga. Možda sam ušao u svet lepote, ili možda moja duša u tom trenutku želi da ponudi neku svetlost tragaocima koji će je primiti u skladu sa svojom sposobnošću. Ovu svetlost um neke osobe oseća kao lepotu, a um neke druge osobe kao moć. Bez obzira da li se vidi kao lepota ili moć, moći će da uzdigne tvoju svest. Ako tvoj fizički um vidi svetlost kao lepotu, a um neke druge osobe kao moć, za to postoji poseban razlog. Ako se tog određenog dana nešto desilo što je unelo ružnoću u tvoj život, tada ti je potrebna lepota; zato ćeš videti lepotu. Neko drugi se možda osetio nesigurno ili je možda tog dana učinio nešto pogrešno, i onda neće ponavljati istu grešku ako vidi moj aspekt moći.

Pitanje: Kako možemo da se poistovetimo sa lepotom naše duše?

Šri Činmoj: Pre svega, treba da osetimo da je duša sva lepota iz samo jednog razloga: jer je duša svesno svesna Boga. Duša je svesno svesna Boga u svakoj sekundi, dvadeset i četiri sata dnevno. Zato je duša sva lepota. Ako želimo da budemo sva lepota, kao duša, i mi moramo da budemo svesni Božijeg Prisustva u svakoj sekundi našeg života. Ti želiš da se poistovetiš sa lepotom duše. To je izuzetna ideja, izuzetna težnja. Ako možeš da postaneš potpuno svesna Božjeg delovanja u tebi i kroz tebe u svakoj sekundi tvog života, tada ćeš se poistovetiti sa beskrajnom Lepotom. Bog je bekrajno lepši od tvoje duše, moje duše ili bilo čije duše. Ako možeš da imaš slobodan pristup beskrajnoj Lepoti što je Bog, automatski postaješ jedno sa lepotom duše, jer je duša beskrajno mali deo Lepote koju Bog otelovljuje. Ako odeš do Izvora, uzimaš sve do mile volje. Ako želiš da budeš jedno sa lepotom duše, tada pomisli na savršenu Lepotu, Boga. Ako Bog želi, tada ti može dati svu Njegovu Lepotu ili ono što zapravo želiš, poistovećenje sa lepotom duše.

Pitanje: Guru, da li je ružnoća osobina po sebi ili je to samo nedostatak lepote?

Šri Činmoj: Oba. Ružnoća je i osobina i nedostatak lepote. Kao osobina, ružnoća dolazi iz tvog života neodgovornosti. Mi ne ispunjavamo božansku dužnost u nama. Ako postoji nešto što treba da uradimo i ne uradimo to na vreme, ovaj nedostatak dužnosti odmah stvara jednu vrstu nesklada u našem fizičkom, vitalnom i unutrašnjem životu. Kada postoji nedostatak sklada u nama, odmah vidimo haos i taj haos je sam po sebi ružnoća. Nedostatak lepote dolazi kada ne težimo da postanemo dobri i samodajući. Čak i ako postanemo veliki, to ne mora da znači da težimo za božanskom lepotom. Veličina i dobrota se mogu odvojiti. Kada želimo da postanemo dobri, mi težimo. Kada želimo da postanemo veliki, mi takođe težimo, ali na žalost u ovoj težnji koristimo naše oružje želje. Ovo oružje želje nas najpre ispunjava, a zatim nas ubija. Imamo nož i neko vreme ga koristimo pažljivo. A onda dođe trenutak kada prestanemo da ga koristimo pažljivo. Pošto znamo kako da ga koristimo, postanemo nemarni; na taj način nas nož želje probada. Ali, naša oružje težnje nije kao nož. Ona je više kao cvet u nama. U početku vidimo da je ovaj cvet težnje kao pupoljak. Zatim postepeno, postepeno vidimo da se otvorila jedna latica, pa dve, pa tri, pa četiri. Svakoj latici je potrebno vreme da se otvori, ali kada se cvet jednom rascveta, dobijamo suptilan miris. Tada, čak i ako odnesemo cvet, njegov miris ostane. I kada taj miris prožme čitavo naše telo, postajemo lepota.

Pitanje: Guru, kakav je odnos fizičke lepote sa duhovnošću i fizičke lepote bez duhovnosti?

Šri Činmoj: Fizička lepota bez duhovnosti je kao prazna posuda. U njoj nema ničeg ispunjujućeg niti zadovoljavajućeg. Fizička lepota bez duhovnosti je, recimo, površna. Ali, gde postoji duhovna lepota, unutrašnja lepota, unutrašnji plač za Bogom u fizičkoj lepoti, tada fizička lepota postaje duboka kao duša. Mi znamo koliko je duša duboka. Ona ima večnu vezu sa Izvorom, Svevišnjim, ako u nečijoj fizičkoj lepoti nema unutrašnje lepote, onda ona stvara iskušenje i probleme za samu sebe. Ova vrsta lepote pokušava kao magnet da privuče druge. To je kao kod bolesne osobe; kada su drugi sa bolesnom osobom i oni se razbole. Zato je lepota bez duhovnosti opasna.

Sa druge strane, Božansko ispoljava sebe u fizičkom i kroz njega. Može se desiti da je u fizičkom božanska lepota, a da je ne budemo svesni; božanska lepota možda još uvek nije počela da se ispoljava u fizičkom i kroz njega. Zato vidimo jedino fizičku lepotu. Ako nismo svesni unutrašnje lepote, naravno da ćemo odvajati fizičko i duhovno. Ali je uvek moguće da božanska lepota čeka unutrar fizičke lepote da bi se potpuno ispoljila. Neki ljudi su zaista duhovni, ali nisu uopšte svesni svoje duhovnosti. Njihov čas još uvek nije kucnuo. Zato vode običan ili nebožanski život. Ali, iznutra su spremni. Za par dana, nedelja ili godina počeće da slede duhovnu stazu. Neki ljudi govore: „Ja želim duhovnu stazu, ali ne sada. Nakon tri, šest ili deset godina bići spreman.“ Ovi ljudi dobijaju neke indikacije njihove uspavane unutrašnje lepote. Inače, bi kategorično rekli: „Duhovni život nije za mene. Nije mi potreban i ne želim ga.“ Umesto toga, oni kažu da će nakon par godina prihvatiti duhovni život. To znači da njihove duhovne osobine već izlaze na površinu, ali ih oni nisu još uvek potpuno svesni.

Kada fizička i duhovna lepota idu zajedno, tada osviće savršenstvo. Opet, fizička lepota je stvar procene. Ti možeš da misliš da je neka osoba izuzetno lepa. Ali, neko drugi će reći da je ta osoba ružna. Tvoj osećaj za lepotu i osećaj nekog drugog se potpuno razlikuju. Ko može da bude sudija? Niko! Ako cenimo nečiju fizičku lepotu, to za nas može samo da stvori probleme. Ali, ako se bavimo jedino duhovnim i vidimo unutrašnju lepotu u ljudima, ne može biti nikakvog problema. Koncentriši se da bi izneo na površinu unutrašnju lepotu, a ne spoljašnju. Unutrašnja lepota je ljubav, božanska ljubav. Unutrašnja lepota je univerzalno jedinstvo. Unutrašnja lepota je samodavanje. Kako ove stvari mogu da stvore probleme? Hajde da na površinu iznesemo našu unutrašnju lepotu, a da spoljašnja lepota zauzme drugo mesto.

Pitanje: Guru, pošto kažeš da je zahvalnost najlepša stvar na Zemlji, kakav uticaj zahvalnost ima na čoveka i na Boga?

Šri Činmoj: Kada pojedinac ponudi zahvalnost Bogu, njegova prijemčivost odmah poraste. Njegova posuda postaje velika. Tada Bog može da sipa više Njegovih Blagoslova u osobu, ili da potpunije uđe u tu osobu Svojim božanskim Postojanjem. Bog je beskrajan, ali može da uđe u nas jedino u skladu sa našom prijemčivošću. Bog je kao sunčeva svetlost. Ako ostavim ovaj prozor otvoren, ući će sunčeva svetlost. Ako su mi svi drugi prozori zatvoreni, ona tu ne može da uđe. Što više zahvalnosti ponudimo, to više uvećavamo našu prijemčivost i sposobnost. Što više prozora otvorimo, to više Bog ulazi u nas sa Svetlošću, obiljem Svetlosti, beskrajnom Svetlošću. Kada ponudimo zahvalnost, Božja Svetlost odmah ulazi u nas.

Pitanje: Guru, da li svet sada ima više ili manje lepote nego pre sto godina?

Šri Činmoj: Sadašnji svet ima više lepote od sveta koji je postojao pre sto godina. Pojedinac, država, narod ili svet sastavljeni su od mnogo delova. Mi moramo sve da ih odvojimo. Na fizičkom planu treba da vidimo koliko se božanskih stvari nedavno desilo i onda da ih uporedimo sa postignućima od pre sto godina. Moramo da vidimo fizičke stvari koje su otkrivene i da vidimo da li su upotrebljene u dobru ili lošu svrhu. Mi stvaramo i stvaramo i svaka tvorevina je lepota. Ali, treba da znamo da li je ova moć stvaranja postala jedan oblik uništenja ili ne. Moramo da znamo da li su sve stvari koje su se dogodile tokom poslednjih sto godina božanske – odnosno da li su napredne i da li su korišćene u božansku svrhu. Svaka duša može da dâ odgovor.

Možete reći: „Oh, pre četiri hiljade godina svi smo bili duhovni ljudi.“ Mi bismo voleli da budemo u prošlosti. Naši roditelji i preci nikada nisu lagali, tako mi mislimo. Laž tada nije bila rođena. Pođite do bilo kog indijskog sela i ljudi će vam reći: „Mi smo pali, ali su naši roditelji bili sveci, a roditelji naših roditelja su bili bogovi.“ Ali, ako znate malo istoriju, videćete da su se i njihovi roditelji takođe svađali, borili, ubijali i Bog će znati šta sve ne.

Pogledajte sada na naša dostiguća. Astronauti su otišli na Mesec. Imamo atomsku bombu, hidrogensku bombu i razne vrste naučnih dostignuća. Naravno, ovim tvorevinama mi unuštavamo svet. Dostignuća smo dobili, napredovali smo, ali sam Bog zna kako koristimo ove stvari, ili kako ćemo ih koristiti u buduće. I još uvek smo u procesu evolucije. Postepeno prelazimo iz životinjskog u božanski život. Ne možemo kategorično da kažemo kada je svest na Zemlji bila božanskija. Istoričari će se po tom pitanju dosta razlikovati. Ali, jednu stvar možemo da kažemo, a to je da je generalni trend, uz pomoć evolucije, napredak.

Imamo ogromnu moć na raspolaganju, mada ona, ako je ne koristimo na ispravan način, može da stvori ogromne probleme. Ali, skoro svako zemaljsko postignuće se može koristiti na dva načina. Radio je relativno moderno dostignuće. Pre dvesta godina nije postojao radio. Sada on čini divne stvari šireći znanja. Ali ako koristite radio da bi slušali nebožansku muziku, kako će to pomoći vašoj duši? Avion je pokorio daljinu i učinio svet veoma malim. A opet, avion može da uradi nešto veoma štetno. Može da prenese bombe sa jednog mesta na drugo.

Bilo je vreme kada se pitanje destruktivne ili konstruktivne svrhe nije postavljalo, jer tada nije bilo postignuća. Ali, evolucija je došla do tačke da kada nešto postignemo to postaje opšte vlasništvo. Mi ne pokušavamo da zadržimo za sebe naša postignuća. Ako nešto dobijemo, to i delimo. Ovo postignuće je vrsta istinske lepote. Sada je najvažnije to da moramo da naučimo kako da koristimo sva naša postignuća u konstruktivne svrhe.

Pitanje: Guru, kakav je odnos između Lepote i Moći Božanske Majke?

Šri Činmoj: Lepota i Moć idu zajedno. Lepota je Moć; Moć je Lepota. Obe su Svetlost koju osoba vidi na svoj sopstveni način. Kada se Svetlost ispoljava u Božanskoj Majci, možeš to nazvati Moć, a neko drugi će to nazvati Lepotom. Kada neko vidi Svetlost Božanke Majke, ako duša oseća da će njen napredak biti brži ako ovu Svetlost vidi kao Lepotu, tada vidi Svetlost kao Lepotu. Ako duša oseća da će videvši Moć brže napredovati, tada će videti Svetlost na taj način. Lepota i Moć su ispoljenja Svetlosti, ali svaka osoba će videti Svetlost na način koji će najbolje pomoći napretku njene duše.

Pitanje: Guru, da li je lepota dinamična i promenljiva ili je samo odraz evolucije naše duše?

Šri Činmoj: Lepota je dinamična i promenljiva ali je i odraz evolucije naše duše. Kada govorimo o dinamizmu, to označava životnu energiju koja najsnažnije teče. Životna energija je reka koja stalno teče. Iako je stalna, sam pokret je promena. Mi primećujemo pokret. Ali, kada reka uđe u more, kada je dosegla svoj cilj, tada izgleda kao da stoji. A ona zapravo postaje jedno sa tišinom. Iz ove tišine će se vratiti do mesta gde je započela svoje putovanje. Pre nego što nešto počnemo da radimo, sve je statično. Kada počnemo to da radimo, sve postaje dinamično. A kada je završeno, obavljena akcija ponovo ulazi u nešto apsolutno tiho. Stalnom akcijom stvaramo novu energiju u našem životu. Ovo je jedna vrsta lepote. Druga vrsta lepote je odraz duše. Duša predstavlja Svevišnjeg koji je sav Lepota. Kada duša izađe na površinu, njena svetlost se odražava na ostatak bića. Kada se molite i meditirate, hranite dušu i snaga duše se uvećava. Ali, kada fizičko i vital dodaju sposobnosti duše, tada je njena snaga zaista velika. Možda imate hiljdu dolara, a dete vam doda jedan dolar, tada ćete imati hiljdu i jedan dolar. Isto tako, kada svesno težimo u fizičkom, vitalu, umu i srcu, stičemo najveće blago. Tada uvećana sposobnost duše odmah doprinosi lepoti duše. Ova lepota je odraz napretka i evolucije duše.

Pitanje: U čemu je suština lepote prirode?

Šri Činmoj: Suština lepote prirode je Svetlost Svevišnjeg ili Blaženstvo Svevišnjeg u prirodi. Sama priroda nije potpuna. Priroda nije delatelj. Priroda ima nekoga ko joj je šef, i to je Apsolut Svevišnji. Čim je nešto stvoreno, mi odmah pitamo ko je to uradio. Čim vidimo tvorevinu, osećamo da je nepotpuna sve dok ne saznamo odakle je došla. Priroda je Božja tvorevina. A opet, Tvorac je unutar tvorevine. Zato kažemo da je sama priroda Bog. Ali, moramo da znamo da sama priroda nije Tvorac. Tvorac je bio iznad, i nakon stvaranja postao je jedno sa Svojom tvorevinom. Ja pišem pesmu. Zbog moje inspiracije, težnje, sposobnosti i posvećenosti, osećam da je ona deo mene. Pesnik i pesma su neodvojivo jedno. Tada možeš da kažeš da to Guruova pesma ili možeš da kažeš da je to Guruova svest. To je isto. Slično tome, priroda je Božja tvorevina i otelovljuje Božju Svest. Zato lako možemo da vidimo da su priroda i Bog jedno. Priroda deluje kao predstavnik Samog Boga. I moramo da znamo da je priroda svesna činjenice da je u njoj neko ko je reguliše. Ako se oduzme taj deo Tvorca koji je u prirodi, priroda odmah postaje beživotna.

Pitanje: Guru, možeš li da opišeš Lepotu Svevišnjeg?

Šri Činmoj: Lepotu Svevišnjeg jedino Svevišnji može da opiše. Ako pokušaš da izraziš Lepotu Svevišnjeg, odmah će te čak i dete izazvati. Pokušaj detetu koje nikad nije videlo more, da opišeš koliko je more veliko, moćno i lepo. Dete će pitati: „Koliko je veliko? Pokaži mi.“ Tada će raširiti ruke i reći da je tako veliko. Dete će reći: „Tako veliko?“ A ti ćeš reći: „Ne, mnogo, mnogo veće. Mnogo veće nego što neko može da obuhvati.“

Čak i ako zamišlja šta pokušavaš da opišeš, ono neće biti zadovoljno. U trenutku kada pokušaš da objasniš nešto našim ljudskim jezikom, ti ga ograničavaš. U trenutku kada pokušaš da izraziš bilo šta božansko, ti ga ograničavaš. Zašto ne mogu da opišem ostvarenje Boga? Mogu da pokušam, ali ću morati da ispišem hiljade stranica, pa čak i tada, ako i ti sam imaš to iskustvo, daćeš mi nulu jer moj opis nije potpun. Te stvari moraju da se iskuse; ne mogu da se opišu. Delovanje je jedna stvar, ali objašnjenje je nešto drugo. Kada želim da opišem nešto što sam uradio, to ne ostaje isto. Dvadeset i četiri sata dnevno gledam Lepotu Svevišnjeg. Mogu da je vidim u bilo kom trenutku. Ali, kada moram da ti to objasnim, koristim svoj um. To je kao kada stojiš pred moćnim okeanom i pokušavaš da ga izmeriš lenjirom. To baznadežan zadatak, jer na raspolaganju imam tako ograničen instrument. To je nesrećna stvar. Kada želimo da objasnimo Lepotu Svevišnjeg ili Svetlost Svevišnjeg, moramo da koristimo fizički um. On je najbolja stvar koju imamo da bi se bavili svetom. On je daleko razvijeniji od tela ili vitala, ali u poređenju sa dušom, um je apsolutno slab i beznačajan.

Ako boraviš u srcu, objašnjenje nije potrebno. Tu je poistovećenje medijum. Samo stani pred okean i uđi u srce. Odmah će svest čitavog okeana ući u tebe i ti ćeš postati jedno sa njim. Zašto? Zato što se poistovećuješ sa njim. Ako možeš da koristiš srce da se poistovetiš sa beskonačnom Lepotom, ili sa čime god želiš, tada ćeš znati njegova svojstva. Kroz poistovećenje dobijamo sve, ali putem mentalnog ispitivanja nikada nećemo moći da objasnimo Lepotu Svevišnjeg.

Pitanje: Da li neke životinje vide više lepote od drugih?

Šri Činmoj: Moramo da znamo koja je to vrsta životinje. Ako je tigar, lav ili slon, neće videti nikakvu lepotu. Njihova lepota je uništenje. Za tigra će lepota biti u tome da te proguta. To je njegovo zadovoljstvo, a to zadovoljstvo on smatra lepotom. I u našem ljudskom životu je takođe zadovoljstvo lepota. Čim vidite prelepi cvet, vi ste zadovoljni. Ali, naše zadovoljstvo leži u tome da postanem jedno sa lepotom koju vidimo. Želimo da budemo čisti kao cvet. Ali, zadovoljstvo tigra naći će se jedino u uništenju. A opet, ima nekih životinja koje su veoma blage i neće pokušati da unište nikoga; one će jedino pokušati da idu ka svom cilju. One pokušavaju da postignu nešto, a ne da unište nešto. Naravo da one stvaraju lepotu. U životinjskom carstvu lepota označava sklad. Jelen neće pokušati da me pojede. Stalno kretanje jelena nije radi uništenja, već da bi nešto video, da bi nešto osetio i da bi nešto postigao. To kretanje mu pruža zadovoljstvo, a to zadovoljstvo je istinska lepota. Mi ljudska bića ne marimo za kretanje. Većina nas je lenja. A sa druge strane, kada se pokrenemo i naiđemo na neku prepreku, osećamo da smo izgubljeni; odmah osećamo da nema cilja i ne pokušavamo da idemo u drugom smeru.

Pitanje: Kako možemo više inspirisati svet tvojom božanskom lepotom?

Šri Činmoj: Možete inspirisati svet mojom božanskom lepotom, koja je Svetlost mog Ostvarenja, kroz vaše samodavanje čovečanstvu. Možete sebe ponuditi čovečanstvu posvećeno i bezuslovno jedino kada otkrijete da je svako ljudsko biće živo ispoljenje vašeg Unutrašnjeg Pilota, Apsoluta Svevišnjeg.

Pitanje: Da li postoji razlika između lepote u jednostavnosti i lepote koja je u nečemu veoma upečatljivom??

Šri Činmoj: Sama jednostavnost je lepota. Ako je neko veoma jednostavan, on je lep zbog svoje jednostavnosti, a ako neko ima unutrašnju lepotu, zbog te unutrašnje lepote on je jednostavan. Ako je neko iznutra duhovan, on je kao lepo i jednostavno dete. Ali, morate da znate razliku između lepote koja je u jednostavnosti i upečatljive lepote Bogoostavrene duše. Dete je najjednostavnije, ali morate da znate sposobnosti deteta. Njegova jednostavnost je lepota; njegova lepota je jednostavnost. Kada se neko molio, meditirao i ostvario Boga, on možda neće biti tako jednostavan, ili nedužan kao dete. Ali, pogledajte njegovu sposobnost. Kada je u pitanju postignuće ili sposobnost, dete je veoma ograničeno. Ono mora da odraste i da dobije unutrašnju snagu. Njegova jednostavna lepota se ne može postaviti na isti nivo kao i unutrašnja lepota duhovnog Učitelja.

Ali, kada Učitelj nije jednostavan, to ne znači da je prokvaren ili komplikovan. Ne! On možda ne želi da se ponaša na jednostavan način. On je možda oprezniji ili uzdržaniji od deteta, ali kada je u pitanju sposobnost, on za sebe može da uradi milion stvari koje dete ne može. Naravno, njegova sposobnost, njegovo postignuće, njegovo davanje svetu je upečatljivije.

Lepota deteta je nesumnjivo neporeciva. Ali, kada je neko svojom iskrenoću i težnjom nešto postigao u unutrašnjem ili spoljašnjem svetu, njegovu lepotu svet mnogo više ceni, mnogo više poštuje. Možete reći da dete nudi lepotu u skladu sa svojom sposobnošću. Učenik iz vrtića deli znanje sa svojim prijateljima. Ali, ako njegov stariji brat, koji ima doktorat, takođe deli svoju sposobnost sa drugima, moramo da znamo ko više doprinosi svetu. Koliko mnogo ljudi će imati korist od sposobnosti deteta, a koliko od sposobnosti starijeg brata? Nesumnjivo, svi će imati koristi od sposobnosti starijeg brata. Stariji brat može da podučava čak i prijatelje deteta, koji dobijaju malo radosti i malo znanja od deteta. Ali, malo dete svojom malom sposobnošću ne može da podučava većinu sveta.

Sposobnost lepote se razlikuje. Jednostavnost je prva prečka duhovne lestvice. Ako želite da poredite lepotu jednostavnosti sa lepotom nekog drugog, više evoluiranog tipa lepote koji nudi beskrajno više svetlosti, tada ćete naravno reći da je evoluiraniji tip lepote značajniji. Lepota deteta je važna, ali ako vam je potrebno nešto što ćete koristiti u velikim razmerama, tada je sposobnost osobe koja je duhovno i iznutra zrela je mnogo važnija ili recimo korisnija. Svet ima mnogo više koristi od unutrašnje lepote te osobe.

Ali, dete neće zauvek ostati dete. Ono će odrasti i steći nivo svog Učitelja i doktorat. Onaj ko je danas početnik u duhovnom životu, neće i sutra biti početnik. Lepota detinje jednostavnosti će izrasti u zreliju i moćniju lepotu.

Pitanje: Koji je najbolji način da se poštuje lepota prirode?

Šri Činmoj: Najbolji način da se poštuje lepota prirode jeste da se sedne i meditira sa prirodom. Ako drvo shvatite kao prirodu, tada sednite u podnožje drveta i meditirajte. Ako je Sunce odraz prirode, onda gledajte u Sunce i meditirajte. Ako osećate okean ili more kao prirodu, sednite pored vode i meditirajte. Dok gledate u drvo, Sunce ili okean, pokušajte da osetite jedinstvo sa njima. Možete pokušati da postanete jedno sa bilo čim što smatrate prirodom ili lepotom prirode. A sa druge strane, ako od prirode želite nešto određeno, morate da odete po to. Ako želite da imate prostranstvo, izađite iz kuće i pogledajte u nebo i ući ćete u prostranstvo. Ako želite da imate veoma prostranu, čistu svest, onda stanite kraj reke i meditirajte na reku. A ako želite visinu u svom životu, pođite u planine i meditirajte tamo. Šta god da želite, morate odete do toga da ga prizovete. Treba da prizovete duh prirode, ili da postanete jedno sa dušom prirode. To je najbolje poistovećenje.

Pitanje: Kako mogu da postanem vozilo za lepotu u mom radu i životu?

Šri Činmoj: Oseti da bez lepote nema života u tebi: ti si osušeni cvet od koga nema koristi. Poštuj lepotu u sebi i u drugima. Iz tvog poštovanja će se razviti sposobnost da postaneš vozilo za lepotu.

Pitanje: Kada želimo da stvaramo, kako možemo da prizovemo lepotu da nas inspiriše?

Šri Činmoj: Hajde da zamislimo pticu koja leti nebom. Ona neprekidmo leti, leti. Kada pogledamo u pticu, odmah nas fascinira njena sposobnost. Mi ne možemo da letimo, ali imamo sposobnost da se poistovetimo sa onim što radi. Ako posmatramo pticu dok smo u meditativnom raspoloženju, osećamo da i mi letimo. U tom trenutku naše unutrašnje biće leti; naša težnja leti.

Kada želite da nešto stvarate, želite da prizovete lepotu da vas inspiriše. Zato u tom trenutku treba da se poistovetite sa nekim ko stvara. Vi želite da stvorite nešto jedinstveno, ali ono što vi želite da učinite, je neko već uradio ili je radi. Vi jedino želite da ga prevaziđete. Zato pokušajte da se poistovetite sa svešću osobe koja je već stvorila tu stvar, ili sa samom osobom i pokušajte da dobijete inspiraciju, težnju i sposobnost od njega.

Ako želite da napišete nešto duhovno, čitajte moja dela i poistovetite se sa njima. Ako želite da naslikate nešto, pogledajte u vašeg omiljenog umetnika i poistovetite se sa njegovim delom. Ali, morate da budete oprezni. Umetnik može imati veoma loš karatkter. Njegova dela mogu biti božanska, a njegov karakter nebožanski. U tom slučaju, nemojte se poistovećivati sa tvorcem, već samo sa njegovim delom. Ako se poistovetite sa delom lepote, ta lepota će vas inspirisati da stvorite nešto lepo. Poistovetite se, poistovetite se, poistovetite se. Poistovećenje nije imitiranje. Daleko od toga! Ali, ako se poistovetite sa nečim i steknete sposobnost, osobinu ili suštinu toga, tada to možete razviti i uvećati na vaš sopstveni način.

Pitanje: Kakav je odnos između lepote u fizičkom, u vitalu, u umu i u srcu?

Šri Činmoj: Ako osoba ima četvoro dece i ona se zajedno igraju, ona je veoma zadovoljna. Ali, ako ima samo jedno dete, možda se neće isto toliko radovati. Slično tome, ako imate lepo telo, lep vital, lep um i lepo srce, kada vidite da zajedno, skladno i božanski rade, stičete veliku radost. Kako možete sebe učiniti lepim u svim delovima? Kroz samodavanje. Morate pridati značaj i vreme fizičkom u vama; tj. morate telo držati čistim i urednim. Morate da ponudite vreme i pažnju svom vitalu; tj. morate da radite, da budete dinamični, da se krećete; nećete ostati kod kuće i odmarati se sve vreme. Morate pridati pažnju i vreme svom umu tako što ćete se koncentrisati ili čitati duhovne knjige. Treba da pridajete pažnju i vreme svom srcu tako što ćete se moliti i meditirati. Ako se ne molite i ne meditirate, ostaćete nesiguni, ali ako meditirate postajete svesni svog jedinstva sa Bogom. Pridajući značaj fizičkom, vitalu, umu i srcu, vi im dajete hranu koja je potrebna. Ako želite da vam udovolje, morate najpre da ih nahranite; morate da obraćate pažnju na njih. Kada ih nahranite kako treba, svi će plesati pred vama kao božanska deca.

Pitanje: Da li je lepota u oku posmatrača?

Šri Činmoj: Da, lepota je u oku posmatrača. Prema unutrašnjem postignuću neke osobe, ona ceni spoljašnju lepotu. A onaj ko je ostvario Najviše ima drugačiji pristup vrednovanja lepote. On vidi prošlost, sadašnjost i budućnost u jednom trenutku i određuje vrednost lepote prema već postignutoj stvarnosti duše.

Pitanje: Šta je lepo u umu?

Šri Činmoj: U umu postoji samo jedna lepa stvar: to što on na kraju shvata da je svetlost potrebna, da je osećanje jedinstva potrebno i tada prepoznaje i priznaje svoje bezbrojne greške. Ovo ostvarenje, prepoznavanje i priznanje su istinski oblik unutrašnje lepote.

Pitanje: Ako kažeš da neko ima lepu dušu, da li to znači da ta osoba ima auru neke određene boje?

Šri Činmoj: Kada kažem da neko ima lepu dušu, to ne znači da ima auru određene boje. To znači da je ta osoba primila odozgo Svetlost, Mir i Blaženstvo u značajnoj meri i da su te božanske osobine u njemu izašle na površinu i da se ispoljavaju u zemaljskoj svesti. Ipak, može biti i da vlasnik ovih osobina njih nije svestan. Ali, kada Učitelj otkrije ovu činjenicu, tragalac dobija neposrednu priliku da ih prepozna, uveća i koristi u božansku svrhu u sopstvenom životu i u životu čovečanstva koje teži.

Pitanje: Kada se lepota ispolji kroz pojedinca, da li ova pobeda uvećava ispoljavanje univerzalne Lepote?

Šri Činmoj: Kada se božanska lepota ispoljava kroz pojedinca, to je jasan znak božanske pobede, a ova božanska pobeda je dodatni život, dodatna svetlost, dodatno postignuće i dodatno savršenstvo radi ispoljavanja univerzalne Lepote.

Pitanje: Da li Bog Otac i Bog Majka ispoljavaju svoju Lepotu na različite načine?

Šri Činmoj: Bog Otac i Bog Majka imaju jedno srce, jednu dušu, jednu fizičku svest. Ali, svako ih vidi u skladu sa svojim razumevanjem ili sposobnošću. Svakoj osobi je data prilika da ceni Njihovu Lepotu zajedno ili odvojeno. Neko će reći da je Bog Otac lepši. Ali, Bog Otac i Bog Majka nisu kao ljudska bića koja imaju jedan pojavni oblik. Ako je neko potpuno poistovećen sa Bogom Ocem i Bogom Majkom na fizičkom planu ili u Zemaljskoj svesti, on će u Bogu Ocu morati da vidi Boga Majku, a u Bogu Majci će morati da vidi Boga Oca. Njihova Lepota se ne može odvojiti.

Pitanje: Guru, ako je zahvalnost najlepša stvar na Zemlji, kako učenik može osećati više zahvalnosti prema svom Guruu?

Šri Činmoj: Učenik može imati više zahvalnosti prema svom Učitelju kroz samodavanje. Samodavanjem učenik postaje ono što je želeo da bude i beskrajno više. Želeo je da ima mrvicu Mira, malo Svetlosti, malo Blaženstva. To je bila njegova nada. Ali, kada krene sa istinskim samodavanjem božanskoj svrsi u njegovom Učitelju, tada umesto mrvice, dobiće Mir, Svetlost i Blaženstvo u beskrajnoj meri. A sa druge strane, ako tragalac misli, da će davanjem dobiti još više zauzvrat, to nije pravo samodavanje. To je pogodba. Dok daje treba da oseća da čak iako ne dobije ništa zauzvrat, on će davati jer dobija inspiraciju iznutra. Da li će dobiti nešto zauzvrat od svog Učitelja ili od Svevišnjeg nije njegova stvar. Njegova stvar je da daje, a stvar Svevišnjeg je da li će ili neće dati nešto zauzvrat. Ako učenik oseća da će davanjem steći krajnju radost dok daje i ako ne razmišlja da će dobiti mnogo više zauzvrat, tada zahvalnost mora da osvane u njegovom životu. Kada tragalac sa radošću, spontano daje, ako samo delovanje pruža radost, a ne i očekivani rezultat, tada je život tragaoca automatski blagosloven. A u tom blagoslovu tragaočeva zahvalnost prema Svevišnjem u njegovom Učitelju raste.

Pitanje: Guru, kako se lepota ispoljava kroz jedinstvo?

Šri Činmoj: Samo jedinstvo je lepota. Ne može biti lepote koja je viša ili koja više prosvetljuje ili ispunjava od jedinstva. Svet pati samo zato jer mu nedostaje jedinstvo. Čim postoji jedinstvo, lepota je automatski tu. Bog na raspolaganju ima univerzalnu Svest; zato je On sav Lepota. Kada postoji neodvojivo jedinstvo, tada je samo to jedinstvo lepota. Ono je samootkrivajuća svetlost božanskog u nama.

Pitanje: Ako je duša više razvijena, da li će uzeti telo koje je lepše, ili nema povezanosti između fizičke lepote i duhovnog razvoja?

Šri Činmoj: Ne, uopšte nema povezanosti. Ima mnogo duhovnih Učitelja koji su fizički bili veoma ružni, a bilo je i onih koji su bili veoma lepi. Ako pitate Boga da li je moja duša lepša ili razvijenija od nekog zgodnog filmskog glumca, Bog će iskreno reći da je moja duša daleko razvijenija. To potpuno zavisi od Božje Volje i od same duše u kakvoj će kući živeti.

Ako neko ima puno novca, čak ni tada neće mariti za veliku kuću. Oseća da je mala soba dovoljna. A neko ko ima malo novca će sve potrošiti da bi iznajmio veliku kuću da se pravi važan. Ali, ta velika kuća će ga uvaliti u veliku finansijsku nevolju. Tada mora da uzme kredit od banke da bi platio zakup, i možda neće moći da sebi kupuje dobru hranu. I tako, iako ima veoma veliku kuću, on gladuje i na ivici je bankrotstva.

Lepota koju vidimo kod duhovnih Učitelja je lepota duše, pre nego fizička lepota. Ta lepota ne stvara nikakve probleme, niti za vlasnika niti za druge. Samo zbog svoje težnje, ti vidiš njihovu unutrašnju lepotu i zbog nje ih prihvataš.

Pitanje: Kako se može videti i osetiti lepota u nečijem radu i u radu u školi?

Šri Činmoj: Školski rad i drugi poslovi treba da se shvate kao deo samodiscipline. Rezultat samodiscipline je zadovoljstvo. Ako nam je stalo do zadovoljstva, moramo da osetimo da je u našoj samodisciplini ništa drugo do samootkrivajuća svetlost lepote.

Pitanje: Da li nam radost pomaže da ispoljimo unutrašnju lepotu?

Šri Činmoj: Apsolutno! Spoljašnja radost značajno pomaže u razvoju i uvećavanju unutrašnje lepote. Ali, ova spoljašnja radost, kao i sve drugo u duhovnom životu, mora da bude iskrena. Neki ljudi mi dolaze sa sklopljenim rukama i pokazuju lažnu posvećenost. Posvećenost je neophodna u duhovnom životu, ali ako sklopite ruke i poklonite se samo zato što to neko drugi čini, to je beskorisna neiskrenost. Ako smo iskreni, tada ćemo dobiti nešto od Svevišnjeg. Ali, ako nismo iskreni, nećemo dobiti ništa. Zato radost mora da bude spontana. Ona mora da dođe prirodno iznutra, a ne da bude nešto što vi stvarate ili čime se pravite važni. Ako imate tu vrstu radosti, vaša unutrašnja lepota će rasti, jer će vam ta vrsta radosti dosta pomoći u duhovnom životu.

Pitanje: Kako mogu da negujem zrelu lepotu o kojoj govoriš, a da ne izgubim nedužnu dečiju lepotu?

Šri Činmoj: Kada si sa starijom duhovnom braćom, treba da osetiš da imaš samo jednu godinu. Pokaži im sve svoje nedužne osobine. Oni će biti zadovoljni tvojom nedužnom jednostavnošću, a ne tvojom lukavošću ili time koliko znaš. A kada si u pred sebi ravnima ili sa mlađom braćom, tada nećeš biti strog niti komplikovan. Održaćeš tu dečiju osobinu, ali istovremeno treba da im pokažeš da imaš nešto mudrosti, nešto svetlosti. Baš kao što tebe inspiriše mudrost tvojih nadređenih, neko drugi će biti inspirisan tvojom mudrošću i visinom.

Kada si sa mlađom braćom, oseti da su oni došli do tvoje visine iskrenosti i svetlosti. A kada si sa starijom braćom i sestrama, pokušaj da se popneš merdevinama do njihove visine. Kada si sa mlađima, treba da održiš božansko dostojanstvo, ali ne i ponos. Kada si sastarijima, treba da imaš osećaj da se penješ do njih. Na taj način nećeš izgubiti dečiju jednostavnost.

Kada se šalim sa vama, postajem mnogo mlađi od vas. A kada sam ozbiljan, tada mi teško možete prići. A kada meditiram, onda sam neko drugi. Tada delujem kao vaš istinski duhovni otac – veoma čvrst i strog – jer moram da vas inspirišem da se popnete lestvicama. A sledećeg trenutka , kada se šalim sa vama, delujem kao neko ko je mnogo mlađi od vas. Ako možeš tako da postupaš, onda možeš da budeš i duhovno zreo i poput deteta.

Pitanje: Guru, izgleda da čistota i lepota imaju ženske osobine, dok moć i dinamizam imaju muške osobine. Možeš li govoriti o ovome?

Šri Činmoj: To je sve u umu. Samo pođi santimetar iznad uma i videćeš da čistota i lepota i moć i dinamizam nisu ni muške ni ženske osobine. Um pravi ova odvajanja na muške i ženske. A kada jednom odete izvan uma, nema ničega tog tipa. Mi procenjujemo stvari umom, i to postaje muško i žensko. U Francuskoj moja glava postaje „la tete“, a moj nos postaje „le nez“. I tako je moja glava ženskog roda, a moj nos je muškog roda. A to je sve proizvoljno. Zato i postoji indijski izraz za Boga „Braman“, što je neutralnog roda. Iznad uma ne postoji nešto poput muškog i žesnkog. Čak ni duša nije ni muška ni ženska. Apsolutno je neutralna.

Pitanje: Da li je naša unutrašnja lepota delo Božje Milosti?

Šri Činmoj: Da, unutrašnja lepota je nesumnjivo rezultat Božje Milosti. Da li postoji bilo šta dobro, božansko ili napredno što možemo dobiti ili uraditi bez Božje Milosti? Unutrašnja lepota je život zadovoljstva i savršenstva. Kako možemo steći životno zadovoljstvo i savršenstvo od bilo koga ili bilo čega osim od Boga? A Bog i Božja Milost, Bog i Božja Samilost su neodvojivi.

Nema ničega što možemo uraditi bez Božje Milosti. Samo zato što je Božja Milost tu, tu se moliš i meditiraš i pokušavaš da ostvariš Boga. Možda tvoji rođaci i prijatelji vode veoma nebožanski život. Njihovo vreme još nije došlo. Oni nisu primili Božju Milost. Zato moraš biti zahvalan Bogu jer te je Bog probudio, dok tvoji prijatelji i rođaci još spavaju. Sve dobro što radimo, sve dobro što postajemo, dolazi direktno od Boga. Bez Božje Milosti se ne možemo pomeriti ni malo.

Ispričaću vam jedan zanimljiv događaj. Jednom je jedan od moje starije braće, koji je veoma duhovan, ušao u jednu vrštu šaljive diskusije sa jednim mojim mentorom. Oni su bili veoma naklonjeni jedan drugom, pa se moj brat šalio sa ovim starijim čovekom. Moj mentor je rekao: „Bez Božje Milosti se ništa ne može dogoditi. A sa Božjom Milošću se sve može dogoditi.“ Moj brat je rekao: „U redu, onda mi dajte pušku i videću da li mi je potrebna Božja Milot da vas upucam. A pošto što vas ubijem, videću šta Božja Milost može da učini za vas!“ Moj mentor je rekao: „Samo zato što Bog zna da ćeš me upucati, On ti sada neće dati pušku. Ako to nije Božja Milost, šta je onda?“ Tako je moj brat izgubio u diskusiji.

Pitanje: Nije ni potrebno reći da si odgovorio na svako pitanje koje sam ikada postavio tako da se ja poistovećujem sa svim pitanjima i sa svim odgvorima.

Šri Činmoj: Veoma dobro! Ja sam sav ponos. Sva moja ljubav je za tebe i za tvoju ženu. Nosim jedan od onih dotija koje je tvoja žena sašila za mene. Ona možda ne oseća koliko sam joj zahvalan, ali Bog u njoj zna koliko sam zahvalan za sve stvari koje je uradila za mene. Zato ti i tvoja ćerka treba da uđete u nju i da učinite da ona oseti koliko sam joj zahvalan za odeću koju šije za mene.

Uvod urednika u prvo izdanje

Bez lepote, svet bi bio jednolična i depresivna navika. Čak i sada, prirodna lepota, sa kojom je rođena ova Zemlja, često biva pomračena neskladom i ružnoćom njenih stanovnika. Kada ljudske nebožanske tendencije budu pročišćene i preobražene, ova naša Zemlja će sjajiti božanskom Lepotom Svevišnjeg. U ovoj zbirci, Bogoostvareni duhovni Učitelj, Šri Činmoj, odgovara na pitanja o lepoti sa najviše tačke duhovnog gledišta. Ako razumemo, prihvatimo i naučimo njegovu mudrost, možemo ubrzati evoluciju i otkrovenje lepote u nama i u celom svetu. Kada počnemo da živimo u oblasti božanske lepote, unutrašnje i spoljašnje, naša radost i zadovoljstvo neće znati za granice.

Napomena urednika iz prvog izdanja

Tokom brojnih tura predavanja na fakultetima i u mnogobrojnim duhovnim Centrima širom sveta, Šri Činmoj je odgovorio na hiljade duhovnih pitanja. Ali, možda nijedna tema nije pobudila takvo interesovanje kao ovaj niz pitanja na temu lepote, na koja je odgovorio tokom sastanka u Konektikat Centru 14. septembra 1974. godine. Šta je tačno lepota? Zbog čega je važna i koje je njeno duhovno značenje? Kako se ona otkriva na raznim nivoima svesti? Ova pitanja su fascinirala filozofe i pesnike još od nastanka vremena, ali je zaista retko da ostvareni duhovni Učitelj diskutuje po ovim pitanjima. Ova zbirka otkriva suštinu lepote viđenu unutrašnjom vizijom velikog Jogija. Ova otkrića ovde su predstavljena na jedinstven način koji će u srcima duhovnih tragalaca i ljubitelja lepote širom sveta uvek biti cenjen.

From:Sri Chinmoy,Zvezdana galaksija lepote, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/gbs