Pitanje: Zašto se spuštaš na nivo svojih učenika da bi im pomogao?

Šri Činmoj: Ne samo da se spustim dole na nivo svojih učenika. Ja idem još jedan nivo ispod njihovog nivoa, jer želim da ih stavim na svoja ramena. Ali, oni ne žele da sede na mojim ramenima. I upravo to je mesto na kom obično počinje nerazumevanje. Ako trčimo za nekim da bismo mu nešto dali, ta osoba će pomisliti da trčimo za njom jer imamo neki motiv. Oni osećaju da će, ako su na mojim ramenima, zaglaviti i da neće moći da se penju. Oni žele da se penju samo da bi sami mogli da preuzmu sve zasluge. Ali, oni su budale ako tako misle, jer da su uopšte bili u stanju da se penju, zašto bi dolazili meni?

Majka ode u prodavnicu i kupi hranu a zatim pozove decu da dođu i jedu. Ako su deca mudra, reći će: „Sreća je što imamo tako dobru majku. Ona je sve obišla i donela nam hranu“. A ako nisu, reći će: „Ne. Treba nam hrana, ali želimo da jedemo napolju“. To je ono što rade učenici. Oni žele da jedu na nekom drugom mestu, jer tamo još nisu bili. Onda usput ugledaju neki slatkiš i dođu u iskušenje. Tako, umesto da pojedu normalno jelo, oni kupe nešto veštačko, pojedu to i zaboli ih stomak.

Ti možeš da osetiš da jedeš pravu duhovnu hranu, pod uslovom da osećaš da postoji neko ko očekuje nešto od tebe. Kao pojedinac, ti si isfrustriran. Ali ako osećaš da postoji neko ko stalno očekuje nešto od tebe, onda ćeš pridavati veću važnost svom životu. Ako tvoj šef očekuje nešto od tebe, onda si pun ponosa. A kad osećaš da neko ko je nadmoćniji od tvog šefa očekuje nešto od tebe, onda te odmah okrepi osećaj božanskog ponosa. Okrepljen si samo onda kad osećaš da si potreban svom sopstvenom unutrašnjem srcu. Njegovo očekivanje znači njegovo jedinstvo s tobom. Sama činjenica da si mu potreban je ono što okrepljuje. Tvoj Unutrašnji Pilot je Svevišnji. Tvoj Svevišnji i moj Svevišnji su isti, ali u mom slučaju, ja sam uspostavio stalno jedinstvo s Njim, a nažalost, u tvom slučaju nije tako. Kad kažem „ja“ odmah osećam da Svevišnji deluje u meni i pomoću mene i da ja delujem u Svevišnjem i pomoću Svevišnjeg. Ako možeš da zaroniš duboko unutra, onda ćeš i ti uspostaviti svoje jedinstvo sa Svevišnjim.

U ovom trenutku, zamisao da Svevišnji deluje u tebi i pomoću tebe je samo maglovita ideja. Kad razmišljaš o Bogu, možda misliš da je On u prelepoim krođnjama drveća ili na vrhu planine. Ili ćeš možda reći da je Bog u nekoj pećini ili na Pacifiku. Ako razmišljaš o Bogu na ovaj način, On može u da nestane u svakom trenutku i ti ćeš se čuditi gde je nestao. Ali, kad misliš na mene, to pitanje se ne pojavljuje. Ti znaš da sam u ovoj kući ili u prodavnici ili na nekom drugom mestu. Kad misliš na Boga, možda zamišljaš da je na Nebu ili u paklu, ali kad misliš na svog Gurua, ti znaš gde sam ja. Ja sam nešto opipljivo. Vidiš me zato što sam ja na fizičkom, vitalnom, mentalnom, psihičkom i duhovnom planu. Možeš odmah da me zamisliš. Zato se kaže da se kroz duhovnog Učitelja dolazi na pravo mesto. Mnogo je lakše i sigurnije dozvoliti Guruu da ode Bogu i dovede Boga tebi, nego doći do Gurua kroz Boga. Ako odeš Bogu, um će u to sumnjati. Ako dete ode direktno do oca i otac mu kaže: „Ja sam tvoj otac“, dete u to možda ne poveruje. Reći će: „Kako znaš?“ Ali ako mu njegov prijatelj kaže: „ Ovo je tvoj otac“, onda će u to poverovati.

From:Sri Chinmoy,Bog, Avatari i jogiji, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ga