Od samog početka, učenikova predana i posvećena dela moraju da budu apsolutno bezuslovna. Učenik oseća da su njegovo vreme, njegov napor, njegova sposobnost i njegova posvećenost svo blago koje on ima. Kad je dao svoje blago Učitelju, on misli da ima sva prava da očekuje od Učitelja da mu da Mir, Svetlost i Blaženstvo, koje Učitelj ima. Ali, ne bi trebalo da bude pogađanja u duhovnom životu. Ako učenik da nešto svoje, on odmah nešto očekuje zauzvrat, jer živi u svetu uzimanja i davanja. Učitelj, međutim, zna šta je najbolje za učenika, a takođe i kad je najbolje vreme da mu to da. Ako Učitelj nešto da u pogrešno vreme, umesto da prosvetli tamnu svest učenika, samo će mu skršiti unutrašnju posudu. Moć Učitelja će sigurno prosvetliti učenika, ako učenik ima prijemčivost. Ako učenik nema prijemčivost, onda Učiteljeva moć nije od koristi. Baš naprotiv, onda je štetna. Vrlo često, kad nekoga dotaknem i blagoslovim, doživim ogroman otpor i nevoljnost da se primi ono što ja nudim. I šta se tad dogodi? Ja mogu da nateram Svetlo ili Moć odozgo da prođu kroz taj nepopustljivi zid otpora, ali to bi ga samo slomilo.
Zato, ako želite da udovoljite Učitelju na savršen način, onda bi reč „očekivanje“ trebalo da nestane iz vašeg rečnika. Ako očekujete, samo ćete očekivati na svoj sopstveni mentalni način: „Radim ovo za Učitelja, pa će Učitelj uraditi nešto za mene ili ću biti njegov miljenik“. Ima toliko očekivanja. Ali, božanska Istina je iznad očekivanja. Učitelj zna šta treba dati i kako treba dati. Međutim, učenik ima svoj sopstveni način da očekuje nešto od Učitelja. Tako da postoji konflikt između Učitelja i učenika.
Ako osećate da ćete moći da udovoljite Učitelju tako što mu nešto date, to je u izvesnoj meri tačno. Ali ako stvarno udovoljavate Učitelju i ništa ne očekujete od njega zauzvrat kad ste mu nešto dali, tada će Učitelj biti u stanju da deluje u učeniku na svoj sopstveni način. Učitelj će misliti: „Dao mi je svoje blago, ali ne želi ništa od mene. Sad je na meni da odlučim šta da mu dam. Pa onda ću mu dati najbolje, stvarno najbolje“. Međutim, kad neko nešto da Učitelju, ili kaže nešto lepo o njemu, možda je već preklinjao za nešto u unutrašnjem svijetu. Prirodno, Učitelj će dati sve od sebe da mu to da. A da je ostavio Učitelju mogućnost izbora, da je dao Učitelju priliku da mu da ono što Učitelj želi, tada bi Učitelj mogao da mu podari ogroman Mir, Svetlost i Blaženstvo.
Najbolji način da udovoljite Učitelju je da mu date ono što imate i ono što jeste, ali bez i najmanjeg mogućeg očekivanja. Na taj način ćete dobiti od Učitelja sve božanske stvari u beskonačnoj meri, a istovremeno, Svevišnji u Učitelju vas može upotrebiti za Svoje sopstvene potrebe.From:Sri Chinmoy,Bog, Avatari i jogiji, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ga