Bog, Avatari i jogiji

Pitanje: Na koji se način Svevišnji pojavljuje pred tobom i kakva je priroda tvog odnosa s Njim?

Šri Činmoj: Obično vidim Svevišnjeg u obliku zlatnog Bića, veoma prosvetljenog i veoma bleštavog Bića. Ovde na Zemlji, kad kažemo da je neko dete veoma lepo, time prosuđujemo njegov spoljašnji oblik. Ali, hteo bih reći da je Svevišnji beskonačno lepši od bilo kojeg deteta koje smo videli. To je način na koji ja vidim Svevišnjeg kad s Njim razgovaram. To je oblik koji mi je najdraži. U isto vreme, moj Voljeni se može pojaviti bez oblika. Drugi duhovni Učitelji vole druge oblike i Svevišnji se pred njima pojavljuje u tim oblicima. Na ovaj način nam On dopušta da iskorišćavamo Njegovu Samilost.

Naš odnos je odnos Oca i sina. Zahvaljujući Njegovoj beskrajnoj Samilosti, On je u meni upalio plamenove težnje. Ti plamenovi se uzdižu visoko, više, najviše. Moja težnja nosi bezuslovnu ljubav, posvećenost i predanost.

U ljudskom životu, preterana bliskost dovodi do nepoštovanja, ali u duhovnom životu bliskost između tragaoca i Svevišnjeg Pilota se samo uvećava po intenzitetu i sposobnostima. Bliskost ne može da umanji slatkoću, ljubav i brižnost koje teku između tragaoca i Svevišnjeg. Naprotiv, bliskost samo uvećava te osobine. Kad sam u kontaktu sa ličnim aspektom Svevišnjeg, On pojačava moju ljubav, posvećenost i predanost. Čini da sam svestan toga šta On večno jeste. Što smo prisniji s Njim, tim veće jedinstvo uspostavljamo, svoje večnoispunjujuće jedinstvo s Njim.

Lični aspekt ne može da napravi problem istinskim tragaocima. Kad se dvoje ljudi zbliži, to obično ne potraje, jer jedno u drugom vide slabe strane. Ali, lični aspekt Svevišnjeg zna šta smo mi. On ne razmišlja o nama kao o nesavršenim, On nas shvata kao svoj sopstveni produžetak. Ne pronalazi greške u nama, ni na fizičkom nivou, ni na psihičkom nivou. On je taj koji nas nosi prema večnoprevazilazećem Savršenstvu.

Pitanje: Zašto uvek govoriš o Bogu u muškom rodu?

Šri Činmoj: Kad kažem „Otac“, ne isključujem Majku. Bog je i muškog i ženskog roda. Radi se o tome da je termin „Otac“ bliži Zapadu zato što je Hrist uvek govorio „Otac“. Pa i ja upotrebljavam termin Otac, jer vam je blizak. Na Istoku pristupamo ženskom aspektu dosta često. Razmišljamo o Vrhovnoj Boginji, Božanskoj Majci. Imamo veoma mnogo boginja: Mahakali, Mahalakšmi, Mahasarasvati i Mahešvari, pa nam je vrlo lako da razmišljamo o Bogu u ženskom rodu. Ali, kad sam sa vama, moram da koristim termine koji su vama bliski, zato što osećam da će mi to olakšati da sa vama podelim svoje iskustvo. Uistinu, Bog je i muškog i ženskog roda. A opet, On nije ni muškog ni ženskog roda, On prevazilazi oboje. On je to što On vječno jeste: Njegova Vizija i Njegova Stvarnost. Ta Stvarnost prevazilazi i muški i ženski oblik i, u isto vreme, otjelovljuje i muško i žensko.

Question: What is the difference between Avatars and partial Avatars?

Šri Činmoj: Prema nekim duhovnim Učiteljima, delimični Avatari mogu ponekad da osete da su izgubili stvarnost koju su jednom postigli. Mogu iznutra postati uznemireni, zbunjeni ili preplašeni. Delimični Avatari nisu dvadeset četiri sata dnevno uvereni u svoju unutrašnju božanstvenost i unutrašnja postignuća. U unutrašnjim svetovima oni ponekad osećaju da još uvek za nečim tragaju i da iznutra ne znaju šta su. Ali, potpuni Avatar, neko ko ima apsolutno najviše i potpuno Bogoostvarenje, nikad neće biti uznemiren, zbunjen ili preplašen. On neprestano zna šta se dešava u unutrašnjem svetu. Nažalost, neki Učitelji smatraju da neki od prethodnih Avatara nisu bili ni jogiji. Kad Avatar vidi sa Neba da ga drugi kritikuju, onda on u unutrašnjem svetu ozbiljno kažnjava. Ako Učitelj nepotrebno kritikuje Avatara, čak i ako kritikovani Avatar nije imao ni dvadeset učenika, kosmički zakon će mu se osvetiti.

Pitanje: Da li bi mogao da objasniš razliku između Avatara i savršenog duhovnog Učitelja?

Šri Činmoj: Avatar je direktni predstavnik Svevišnjeg, predstavnik najvišeg reda. Savršeni Učitelj je takođe predstavnik Svevišnjeg. Pa ako je neko stvarno Avatar, onda je i savršen duhovni Učitelj, a ako je savršen Učitelj najvišeg reda, onda je on i Avatar.

A opet, svaki duhovni Učitelj mora biti savršen za svog učenika. Tvoj Učitelj je savršen za tebe, a Učitelj nekoga drugog je savršen za njega. Svakog Učitelja bi njegovi učenici trebalo da smatraju savršenim. Samo na taj način se može napredovati. U suprotnom, učenik neće ništa naučiti. Duhovnost nije kao školska lekcija gdje učitelj zna malo više od tebe. Mada tvoj učitelj geografije ima mnoge mane, ti ideš njemu zato što moraš da naučiš geografiju, slušaš ga i učiš od njega sve što on zna.

Ali, u duhovnom životu, kad je u pitanju unutrašnja svetlost, unutrašnje znanje i unutrašnja mudrost, treba da osećaš da je tvoj Učitelj savršen. Ako nemaš osećaj da je tvoj Učitelj savršen, onda nećeš daleko odmaći. Ako od samog početka misliš: „Ne, on zna samo malo više od mene, nije uopšte savršen“, onda nećeš napredovati. Ako učenik možda i pomisli da je Učitelj nekog drugog apsolutno beskoristan, to nije važno. Ali, svaki učenik bi trebalo da oseća da je njegov Učitelj savršen za njega. Ako učenik ne vidi savršenstvo u Učitelju, kako onda može imati savršenstvo u svom vlastitom životu? Jedino ako vidi da se u nekom drugom ispoljila baš ta stvar koju sam želi da ispolji, težiće da je postigne. Ako, međutim, ne vidi to što želi u svom Učitelju, onda nema smisla da ostane s tim Učiteljem. Mora otići nekom drugom Učitelju da bi video savršenstvo.

U slučaju Avatara, to je sasvim drugačija stvar. Avatar je direktni predstavnik Boga, tako da on mora biti savršen u apsolutnom smislu, zato što je predstavnik Najvišeg. Drugi Učitelji su takođe potomci Boga, ali moraš znati da postoji ogromna razlika između profesora sa doktoratom i vaspitača u obdaništu.

A opet, neko će reći da je njegov Učitelj najveći Avatar i to može postati predmet svađe i rasprava sa drugima koji takođe tvrde isto o svojim Učiteljima. Sam Bog zna ko je Avatar, ko je jogi ili ko je svami. Pa bez obzira čiji Učitelj je Avatar ili jogi ili savršeni Učitelj, najbolja stvar za svakog učenika je da oseća ne samo da bi njegov Učitelj trebalo da bude savršen, već da u stvari jeste savršen. Ako nema takav osećaj, onda ne može postići nikakav suštinski napredak u duhovnom životu.

Pitanje: Kakva je razlika između Jogija i Avatara?

Šri Činmoj: Jogi deluje u tišini. Avatar deluje dinamično i govori sa sigurnošću. Jogi je biljka, Avatar je visoko, ogromno drvo.

Pitanje: Da li postoji neko značenje u tome kad veliki Avatar i Učitelj nižeg reda umru u istom danu?

Šri Činmoj: Ne postoji nikakvo značenje. Samo se radi o tome da im je isteklo vreme u isti čas. Pretpostavimo da su veliki Avatar i neki drugi Učitelj rođeni u istom trenutku. Astrolog bi možda tome pridavao veliki značaj. Ali, ako proveriš kad je taj Avatar rođen, videćeš i koliko je miliona mačaka rođeno u istom tom satu. I šta to znači? Avatar i taj drugi Učitelj koji umru u isto vreme nemaju ništa što ih povezuje. Samo im je obojici kucnuo čas. U Kosmičkoj Igri, ako su dvoje ljudi vrlo duhovni, onda njihovo postojanje na Zemlji ima nekakav značaj. Međutim, i ako se obični ljudi, koji su veliki u svom području, pojave na svetskoj sceni u isto vreme, ne možemo ih povezivati sa duhovnim Učiteljima.

Pitanje: Zašto se neke ostvarene duše vraćaju na Zemlju, a neke ne?

Šri Činmoj: Ti si radostan kad zatražim od tebe da nešto obaviš za mene, da radiš za mene. Ja sam radostan kad zatražim od tebe da nešto uradiš i takođe kad zatražim da nešto ne uradiš. Isto je i sa duhovnim Učiteljima. Svevišnji traži od nekih duša da rade za Njega na Zemlji, a od nekih ne. Neke duše, kad ostvare Boga, ne žele da ispoljavaju Božansko na Zemlji i uz Božiju dopuštenje ostaju u oblasti duša. Ali, one koje žele da ispoljavaju su kao božanski vojnici. One stlno iznova silaze dole i rade za Svevišnjeg na preobražaju čovečanstva. Za ove duše, ispoljavanje je uvek neophodno. One osećaju: ako nema ispoljavanja, i ostvarenje je beskorisno.

Pitanje: Da li su španski mistici bili bogoostvareni?

Šri Činmoj: Termin „mistik“ je vrlo nejasan i komplikovan. Nisu svi španski mistici bili ostvareni. Mnogi od njih su tek ušli u mistični svet na neko vreme i pisali su poeziju i slično. Ali, zašto pitati samo za španske mistike? Postojali su mnogi mistici, ali samo neki su bili ostvareni. A opet, kad su postali stvarni zaljubljenici u Boga, stvarni aspiranti, od tada nisu više bili mistici. Sa te tačke gledišta, mogu reći da je Jogi beskrajno nadmoćniji od mistika.

Deo II — Sjedinjenje i ostvarenje

Pitanje: Kakva je razlika između mističnog iskustva i Bogoostvarenja?

Šri Činmoj: Bogoostvarenje je beskrajno više od mističnog iskustva. U mističnom iskustvu osećate Božije Prisustvo kao nešto vrlo slatko i delikatno, ali mistično iskustvo nije trajno. Čim postignete mistično iskustvo, možete ga i izgubiti. Ali Bogoostvarenje ne možete izgubiti, ono je trajno. Kad jednom ostvarite Boga, nikad ne gubite ono što imate. Ponekad pesnici imaju mistična iskustva. Pesnik može da primi veoma suptilnu svetlost i da ima duboko mistično iskutstvo. Kad dovrši svoju poemu, ipak, svest pesnika može postati nebožanska i onda on ne može da održi svoje mistično iskustvo. Mistično iskustvo nije trajno iskustvo. Međutim, kad dođe do Bogoostvarenja, onda će mistično iskustvo koje neko ima, imati stalnu snagu i može biti trajno. Znači, postoji velika razlika između Bogoostvarenja i mističnog iskustva. Bogoostvarenje je nešto beskonačno, večno i stvarno. Mistično iskustvo je božansko, ali ako mistična iskustva dođu pre Bogoostvarenja, ona ne potraju. Jogi neprestano i bezuslovno služi Svevišnjem i neprestano ima iskustva Boga. Mistik je zadovoljan samim iskustvom. On želi da uđe u svetlost mudrosti, ali ga nije briga za svet. Jogiju je stalo do sveta. Mistik samo želi iskustva i želi da ga ona dovedu do konačnog spajanja u Bogu.

Pitanje: Da li su _Sat, Čit, Ananda_ na istom novou ili na različitim nivoima?

Šri Činmoj:Sat-Čit-Ananda je trojna svest. Sat je postojanje, Čit je svest i Ananda_ je blaženstvo. Možemo ih razdvojiti ako želimo i, u isto vreme, možemo ih posmatrati kao jedno. Ako neko dostigne Postojanje, onda unutar Postojanja ima samu Svest. I ako neko ima Svest, onda je tu i Blaženstvo. To je kao sa stanom ili komadom zemljišta. Možete dati zemlji ime ili, ako želite da je razdelite, svaki deo zemlje se može drugačije nazvati. Ali stvarnost jednog dela se može naći i u drugim delovima. Oni dopunjuju jedno drugo. Tako da je možete razdvojiti ili ih držati zajedno. Sat-Čit-Ananda je trojna svest na najvišem nivou, i taj nivo je samo za nekoliko odabranih. Dostizanje Sat-Čit-Anande je najteža stvar. Jedva da ju je dvadeset ili trideset Učitelja postiglo taj nivo i ostalo na na njemu, a samo jedan ili dva je otelovljuju. Neki Učitelji su dostigli taj nivo i odmah se spustili, jer je bilo previsoko za njih. Za ljude je mnogo lakše da dostignu prosvetljeni um ili Superum, ali Sat-Čit-Ananda je apsolutno najviša. Tu svest je skoro nemoguće postići, čak i za duhovne Učitelje.

Pitanje: Da li svako može da doživi _nirvikalpa_ samadi?

Šri Činmoj: Ne može svako da doživi nirvikalpa samadi. Ali, svako ima taj potencijal. Kako bi to bilo da svi mi, na samom početku, odmah uđemo u nirvikalpa samadi? Moramo imati Gurua. Ako je neko iskren, dobiće Gurua koji mu je predodređen. Srce je to koje nam tako govori. Um pogrešno razume, ali srce zna da li nekog stvarno volimo ili ne. Vi možete da osetite u svom srcu da li ja imam vezu s vama. Ne možemo da prevarimo srce, iako je lako prevariti naš um. Kao što um vara nas, i mi smo lukavi i sposobni smo da prevarimo um. Ali naše srce nas nikada ne vara, tako da ne smemo varati srce.

Problem je u tome što ovde na Zapadu postoji veoma malo razumevanja o tome šta je Guru. Molim vas izvinite me, ne želim da kritikujem Zapad. Daleko od toga. Gajim veliko poštovanje prema Zapadu. Ali na Zapadu je koncept Gurua i ćele (učenika) vrlo čudan, vrlo čudan. Zapadnjaci ne razumeju i ne žele da razumeju. Na Zapadu, oni misle da sve znaju bolje. Ali na Istoku, ljudi osećaju stvarno jedinstvo dve duše. Ovde na Zapadu, uvek postoji osećaj obaveze. Imamo osećaj obaveze prema ovom i onom, i uvek je naša obaveza prema Guruu poslednja. Prvo moram da odem i posetim svog prijatelja, onda moram da uradim ovo i ono. Ovde na Zapadu nemaju ni drugorazrednu odgovornost, već trećerazrednu odgovornost prema Guruu. Na Istoku, međutim, nije tako. Na istoku je Guru najvažniji. Ne iznosim ovo kao kritiku, samo konstatujem istinu.

Naš Guru ne želi ništa od nas. On samo želi našu apsolutnu veru u njega. Ako imamo veru u Gurua, onda će naš Guru učiniti sve za nas. Ako nemamo veru, jadni Guru je na gubitku. Zašto? Čak i ako poželi da dođe i da od srca pomogne učeniku, učenik će naći neki skriveni motiv u njegovom pokušaju. Pomisliće: „Učitelj želi nešto drugo. Želi novac od mene. Zato mi to radi“. Ali, Guru dođe čak i ako je neželjen.

Pravi Guru ne obraća pažnju na vaše kritike ili vaše mišljenje. Milom ili silom će vam dati Svoju Svetlost, baš kao majka. Kad dete ima groznicu, ono ne želi da popije lek. Ali, majka ne sluša dete. Ako je to pravi Guru, on će iznutra uveriti učenika da uzme njegovu Svetlost. Guru kaže: „Ništa ne želim od tebe. Dolazim zato što znam šta ti mogu ponuditi i šta sam ja za tebe“. Majka zna svoju vezu sa detetom, pa natera dete da uzme neophodni lek. U duhovnom životu, takođe, Guru iznutra uveri učenika. Spolja on, međutim, ne radi ništa, jer bi ga učenikov um mogao pogrešno razumeti.

Pitanje: Koliko bi trebalo prosečnoj osobi koja stupi na duhovnu stazu da ostvari Boga?

Šri Činmoj: To zavisi od iskrenosti ili opredeljenosti učenika-tragaoca. Njegova meditacija mora biti iskrena, posvećena i ispunjujuća. Ako neko može da meditirati osam sati ili dvanaest sati dnevno krajnje posvećeno i duševno, onda je velika šansa da ta osoba može ostvariti Boga u kratkom vremenu, u toku života. Ali, ako neko meditira, recimo, pet minuta, makar i najduševnije, ta osoba možda neće moći da ostvari Boga u jednom životu. Ipak, bolje je meditirati jedan minutu iskreno i posvećeno, nego deset sati neiskreno. Opet, ne postoji čvrsto pravilo. Postoji Božija Milost. Ako dobijete duhovnog Učitelja najvišeg ranga, ne morate da meditirate dvanaest ili šesnaest sati dnevno. Ne, samo meditirate sat ili dva dnevno veoma posvećeno, i uz Učiteljevu milost, možete da napredujete kao da ste meditirali dvanaest ili šesnaest sati bez Učitelja.

Pitanje: Da li postoji neka prečica do ostvarenja?

Šri Činmoj: Postoje dva puta. Jedan je put uma, drugi je put srca. Put srca je prečica. Ako idemo putem uma vrlo često imamo sumnje. Sumnjamo u svoju težnju, sumnjamo u sopstvena iskustva i sumnjamo u svoj sopstveni osećaj prema Bogu. U ovom trenutku volimo Boga, u sledećem ga možda ne volimo jer Bog nije ispunio naše želje. Na stazi uma se neprestano sukobljavamo sa sopstvenim mislima. U ovom trenutku osećamo da je ta staza vrlo dobra i da napredujemo, a u sledećem trenutku, kad naše želje nisu ispunjene i kad sumnja uđe u nas, naš napredak se zaustavi. Drugi put je put srca. Kad jednom zavolimo Boga, mi uskačemo u mora Mira, Svetlosti i Blaženstva. Kao kap koja ulazi u moćni okean, osećamo da smo postali sam okean. Ako koristimo um, on će odmah posumnjati: „Uništiće me taj ogromni okean“. Ali, srce kaže: „Ne, ja ću skočiti. Ako skočim, neću se izgubiti. Postaću Beskraj“. Srce je kao dete, a dete uvek ima veru u svoje roditelje. Pa ako imamo Učitelja, imaćemo veru u njega i takođe ćemo imati veru u Boga, jer će Bog uvek uraditi ono što je najbolje za nas. To je ono što osećamo ako sledimo put srca. Put srca je najkraći put.

Pitanje: Kako da najbolje iskoristimo svoje spoljašnje vreme da poboljšamo svoju unutrašnju težnju?

Šri Činmoj: Trenutno naše vreme znači zemaljsko vreme. E sad, moramo da znamo zašto imamo na raspolaganju ovo ograničeno vreme. Vreme i život su nastali zajedno. Oni su bili međusobno bliski, ali nažalost, kad je život počeo da igra svoju ulogu na Zemlji, postao je kratkovečan, i na isti način je vreme, pošto je prijatelj života, postalo kratkovečno. Ipak, oni znaju da je njihov Izvor u Večnom.

E sad, ti si tragalac. Kad se moliš, koncentrišeš i meditiraš, moraš da osećaš da je svaka sekunda beskonačno važnija nego što si ranije mislio, pre nego si ušao u duhovni život. Tu sekundu možeš iskoristiti za meditaciju, ili za tračarenje, ili da neguješ svoje nečiste i nebožanske misli. Dakle kad svesno koristiš vreme za nešto božansko, ulaziš u božansko Vreme. Božansko Vreme znači bezvremeno Vreme. Kad svesno razmišljaš o nečemu božanskom, večno vreme se odmah pojavi i rukuje se s tobom. Obično ono ne ostaje sa ljudskim bićima, jer kad bi ostalo s njima, boravilo bi uz sumnje, brige, zebnje, ljubomore i slično. Ali, ako želiš da se uspinješ svojom težnjom, svaki put kad večno Vreme postane tvoj prijatelj, tad i zemaljsko vreme i večno Vreme postanu prijatelji.

E sad, ako si se molio, meditirao i odigrao svoju ulogu u duhovnom životu, ako je ostvarenje još uvek daleko, onda ne smeš da postaneš nestrpljiv ili zabrinut što Božiji Čas još nije kucnuo. Odigrao si svoju ulogu i treba da osećaš da je i Bog odigrao Njegovu ulogu u tebi i pomoću tebe: ti si instrument. I kad tvoj svesni um želi da te učini jadnim zato što si uradio svoj deo, a Bogoostvarenje je još uvek veoma daleko, tada moraš da osetiš da još nije kucnuo Čas. Onda se nećeš osećati jadno.

Mi vrlo često razmišljamo o datumu i zadajemo sebi rok za svoje ostvarenje. Mislimo da ćemo tog i tog datuma, možda za deset, dvadeset, četrdeset ili pedeset godina, ostvariti Boga. Onda, iako smo mi sami zamislili datum i stvorili taj rok za sebe, kad to vreme prođe a mi ne dobijemo svoje ostvarenje, počnemo da proklinjemo svoju težnju i da proklinjemo Boga. Ali, ako osećamo da Bog treba da izabere svoj Čas, onda možemo da budmeo srećni.

Tako, da se vratim na tvoje pitanje: ako svesno težiš i ako se svesno moliš i meditiraš, videćeš da koristiš svoje vreme na najbožanskiji način.

Pitanje: Kako čovek ostvari Boga, a da ne ode da živi u pećini?

Šri Činmoj: Nisu svi duhovni Učitelji išli u himalajske pećine da ostvare Boga. Ja nisam ostvario Boga u himalajskoj pećini. Većina duhovnih Učitelja, kao što su Šri Ramakrišna, Buda, Šri Aurobindo i ostali nisu meditirali u himalajskim pećinama. Nekad je ljudima bilo neophodno da se odvoje od sveta, ali sada to više uopšte nije neophodno. Ako se ne suočiš sa svetom, onda će te svet pratiti i progoniće te kao neki lopov. Ali, zašto se bojati sveta? Ako čvrsto stojiš na nogama i prihvatiš svet, svet će te pozdraviti i reći: „On je snažan“. Međutim, ako se bojiš sveta, svet će te rastrgnuti, poput lava. Ali ako imaš sposobnost da deluješ kao božanski heroj i da se suočiš sa svetom, onda se Božija Samilost, Božija Svetlost, Božija Moć spuste na tebe. Duhovnost je za hrabre. Bogoostvarenje je za hrabre, ne za slabiće. U skoro svim indijskim spisima se govori isto: „Dušu ne može zadobiti slabić“. Samo oni koji imaju snagu će koračati napred i ugledati Cilj.

Deo III — Savršen učenik

Savršen učenik

U duhovnom životu neki učenici misle da kad Učitelj napusti telo, moraju da postanu vrlo strogi prema sebi da bi ostali duhovni. Njihov je osećaj je da mogu da uživaju dok je Učitelj još uvek s njima u fizičkom telu. Želim da kažem da nije tako. Takvi učenici se ponašaju kao deca koja misle da treba da uživaju u životu dok su roditelji živi, jer će morati da se uozbilje da bi zaradili za život kad roditelja više ne bude. Takav stav je pogrešan. Dok je Učitelj na Zemlji, morate da uradite najviše što možete. Kada ode na drugi svet, i tada morate da učinite najviše što možete.

Ako neko stvarno želi da postane božanski instrument, mora da radi vrlo, vrlo naporno sve vreme. U suprotnom, neki ljudi koji su bili sa Učiteljem dvadeset godina i nisu dobili ništa, dok će neki koji dođu kasnije dobiti određene stvari za godinu dana ili za jedan dan, dok drugi koji su bili sa Učiteljem duže to nikad nisu dobili.

Baš danas sam čitao priču o jednom duhovnom Učitelju koji je savetovao dva tragaoca da odu i prihvate drugog Učitelja. Taj drugi Učitelj bio je vrlo neljubazan, grub i na svaki način ponašao uvredljivo prema tragaocima kad su dolazili kod njega. Kako god, ta dva tragaoca nisu napuštala tog Učitelja. Na kraju je Učitelj rekao: „U redu, dođite sutra. Razgovaraću sa vama“. Tragaoci su došli sledećeg dana, ali Učitelj tada nije hteo ni da izađe iz svoje kuće. Poslao je jednog svog čuvara da im kaže da ne želi da ih vidi. Tragaoci su rekli: „Ali, juče nas je izgrdio, izvređao i obećao da će nas danas primiti. Molim te idi i reci mu to“. Čuvar je rekao: „Ovaj duhovni Učitelj je daleko iznad moralnosti. Ne mora da ispunjava obećanja“. Ali, tragaoci su ga preklinjali. Na kraju im je bilo dozvoljeno da vide duhovnog Učitelja. Kad je Učitelj video da su ti isti tragaoci ponovo došli sa ogromnom težnjom, postavio im je nekoliko pitanja i rekao im je nešto o njihovom životu u budućnosti. Onda su oni želeli da dobiju blagoslove i ljubav. Duhovni Učitelj je rekao: „Za duhovnu ljubav ne morate biti pored mene. Gde god bili, ako ste iskreni, dobićete je. Ako niste iskreni, bićete kao ova spodoba poredmene. Poslednjih dvanaest godina nisam bio u stanju ništa da mu dam. Postoji, međutim, još jedan koji je takođe moj učenik. On je primio dosta od mene, iako sam ga video samo jednom do sada, pre mnogo godina. Vas dvojica ste došli k meni po prvi put i takođe ste dosta primili. Ali ovaj čovek, koji je bio sa mnom toliko godina, nije primio ništa od mene“.

Ako se neko ne trudi da udovolji Učitelju dok je na Zemlji, kako može očekivati da će udovoljiti Učitelju kad on bude na Nebu? Onaj ko sada iskreno udovoljava Učitelju, udovoljavaće mu i kad bude na Nebu. Ako učenik ne udovoljava Učitelju ovde i sada, Učitelj neće imati verU da će mu ta osoba udovoljiti bilo gde. Učitelju morate da udovoljavate stalno, kao što dišete. Vi svuda i uvek udišete i izdišete. Ako znate kako da udovoljite svom Učitelju dok je sa vama, onda ćete moći da mu udovoljite i kad napusti telo.

Pitanje: Kako učenik može najbolje da udovolji Učitelju?

Šri Činmoj: Učenik može najbolje da udovolji Učitelju ako ne očekuje ništa od Učitelja. On će davati i davati i nuditi sebe potpuno i bezuslovno. Samo tako će Učitelj biti njime veoma zadovoljan. Tada će mu Učitelj dati beskrajno više nego što zaslužuje.

Od samog početka, učenikova predana i posvećena dela moraju da budu apsolutno bezuslovna. Učenik oseća da su njegovo vreme, njegov napor, njegova sposobnost i njegova posvećenost svo blago koje on ima. Kad je dao svoje blago Učitelju, on misli da ima sva prava da očekuje od Učitelja da mu da Mir, Svetlost i Blaženstvo, koje Učitelj ima. Ali, ne bi trebalo da bude pogađanja u duhovnom životu. Ako učenik da nešto svoje, on odmah nešto očekuje zauzvrat, jer živi u svetu uzimanja i davanja. Učitelj, međutim, zna šta je najbolje za učenika, a takođe i kad je najbolje vreme da mu to da. Ako Učitelj nešto da u pogrešno vreme, umesto da prosvetli tamnu svest učenika, samo će mu skršiti unutrašnju posudu. Moć Učitelja će sigurno prosvetliti učenika, ako učenik ima prijemčivost. Ako učenik nema prijemčivost, onda Učiteljeva moć nije od koristi. Baš naprotiv, onda je štetna. Vrlo često, kad nekoga dotaknem i blagoslovim, doživim ogroman otpor i nevoljnost da se primi ono što ja nudim. I šta se tad dogodi? Ja mogu da nateram Svetlo ili Moć odozgo da prođu kroz taj nepopustljivi zid otpora, ali to bi ga samo slomilo.

Zato, ako želite da udovoljite Učitelju na savršen način, onda bi reč „očekivanje“ trebalo da nestane iz vašeg rečnika. Ako očekujete, samo ćete očekivati na svoj sopstveni mentalni način: „Radim ovo za Učitelja, pa će Učitelj uraditi nešto za mene ili ću biti njegov miljenik“. Ima toliko očekivanja. Ali, božanska Istina je iznad očekivanja. Učitelj zna šta treba dati i kako treba dati. Međutim, učenik ima svoj sopstveni način da očekuje nešto od Učitelja. Tako da postoji konflikt između Učitelja i učenika.

Ako osećate da ćete moći da udovoljite Učitelju tako što mu nešto date, to je u izvesnoj meri tačno. Ali ako stvarno udovoljavate Učitelju i ništa ne očekujete od njega zauzvrat kad ste mu nešto dali, tada će Učitelj biti u stanju da deluje u učeniku na svoj sopstveni način. Učitelj će misliti: „Dao mi je svoje blago, ali ne želi ništa od mene. Sad je na meni da odlučim šta da mu dam. Pa onda ću mu dati najbolje, stvarno najbolje“. Međutim, kad neko nešto da Učitelju, ili kaže nešto lepo o njemu, možda je već preklinjao za nešto u unutrašnjem svijetu. Prirodno, Učitelj će dati sve od sebe da mu to da. A da je ostavio Učitelju mogućnost izbora, da je dao Učitelju priliku da mu da ono što Učitelj želi, tada bi Učitelj mogao da mu podari ogroman Mir, Svetlost i Blaženstvo.

Najbolji način da udovoljite Učitelju je da mu date ono što imate i ono što jeste, ali bez i najmanjeg mogućeg očekivanja. Na taj način ćete dobiti od Učitelja sve božanske stvari u beskonačnoj meri, a istovremeno, Svevišnji u Učitelju vas može upotrebiti za Svoje sopstvene potrebe.

Pitanje: Kako se postaje savršen učenik?

Šri Činmoj: U našem duhovnom životu, recimo u meditaciji, mi udovoljavamo Bogu, ali u našoj posvećenosti, nigde nas nema. Mada ne zaslužujemo pomoć, Učitelj nas Milošću učini savršenim. Nekad se dogodi da pojedinac ne može da pređe određeni prag. Tada mu Učitelj podari sposobnost za to. Bezuslovna Milost čini učenika savršenim. Sve dok ne dostigne svoj cilj, učenik će uz put grešiti i grešiti. Dok ne postane savršen, on će usporavati težeću svest čovečanstva. Ali kad postane savršen ili ostvaren, učenik će sigurno uzdići težeću svest čovečanstva.

Pitanje: Šta je bolje: jedan prvoklasni učenik ili milion učenika niže klase?

Šri Činmoj: Jedan savršen učenik je beskonačno važniji od hiljada i miliona učenika niže klase. Samo, stvar je u tome što će se taj jedan savršeni učenik pojaviti iz tog miliona. On ne dolazi pripremljen, da sam od sebe padne s Neba. Ne, to je kao evolucija. Dolazimo iz životinjskog carstva i nekad smo bili majmuni, magarci, konji i slično. A sad, postoji ogromna razlika. Mi imamo nebožanske osobine, ali se one preobražavaju. Kad ljudsko biće savlada svoje nebožanske osobine, onda postane božansko. Ovaj preobražaj se ne dešava preko noći.

YImali ste mnogo, mnogo životinjskih života i mnogo ljudskih života. Ljudski život je, do izvesne mere, savršeniji od životinjskog života. Ali božanski život u koji izrastate dolazi polako i sigurno, ne dolazi odjednom. Poređenja radi, mi jesmo više božanski, ali veće savršenstvo dolazi iz manjeg savršenstva. Savršenstvo tigra je u tome što uništava mnoge životinje da bi ih pojeo. Ali Božje Savršenstvo je u iskazivanju Ljubavi, Samilosti i Brižnosti.

Da se vratimo na tvoje pitanje, apsolutno prvoklasni učenik je retkost u Božjoj tvorevini. Duhovni Učitelji, međutim, gaje beskrajno poštovanje, saosećanje, ljubav, brižnost i ponos za ono što njihovi najbliži učenici urade. Tako da ponekad u oduševljenju mogu nekoga nazvati savršenim učenikom, ali i oni i učenik znaju u svojim srcima da li su savršeni instrumenti.

Pitanje: Kako da uvek ostanemo prvoklasni učenici?

Šri Činmoj: Ako učenik vodi život neprekidne i svesne predanosti Učitelju, onda će mu on uvek biti jako drag. Ako je njegova predanost stalna i svesna, ako postane svestan, trajan i predan instrument u srcu svoga Učitelja ili pred stopalima svog Učitelja, onda će zauvek ostati prvoklasni učenik. U suprotnom, uvek postoji mogućnost pada.

Pitanje: Kako da volimo i služimo svoju braću i sestre?

Šri Činmoj: Najprije ono najvažnije. Pokušaj da voliš Boga. Pa da bi voleo druge, da bi služio druge, prvo pokušaj da voliš i služiš Boga. Onda ćeš automatski biti u poziciji da voliš i služiš sva ljudska bića, svoju braću i sestre.

Pitanje: Kao da najbolje služim tebi?

Šri Činmoj: Možeš najbolje da mi služiš ako možeš uvek da misliš na mene, da se moliš meni i da meditiraš na mene. Kad kažem „ja“ , mislim na Svevišnjeg u meni, koji je tvoj Guru, moj Guru, svačiji Guru. Pokušaj da osetiš da ja nisam samo tvoj najbolji prijatelj, već jedini prijatelj, ovde na Zemlji i tamo na Nebu. Tvoja supruga je ovde, ali ona mi mora oprostiti, ja sam tvoj jedini prijatelj. Ali ako ti kažem da postoji još neko drugi za koga ja želim da takođe bude tvoj prijatelj, onda treba da mi veruješ. Videćeš je kao svog vrlo dobrog prijatelja, kao najboljeg prijatelja. Moraš, međutim, da znaš da sam ja tvoj najbolji prijatelj na i Nebu i na Zemlji na celu Večnost. Možeš se rešiti svih nesrećnih iskustava u životu samo ako budeš neprestano osećao da sam ja tvoj jedini prijatelj.

Deo IV — Učiteljeva samilost

Pitanje: Zašto se duhovni Učitelji razbole ako su u dodiru sa Bogom?

Šri Činmoj: Mnogo puta se dogodi da duhovne ličnosti umiru od takozvanih fatalnih bolesti. Ali, ovi jadni Učitelji nisu za to odgovorni. Ono što se dešava je to da se Učitelj poistoveti sa svojim učenicima, zato što su njegova ljubav i naklonost prema njegovim učenicima ogromni. Tako da on pokušava da preuzme nesavršenosti učenika na sebe i da ih se reši. To je kao u slučaju majke i sina. Kad majka vidi da dete pati ona kaže: „Daj mi svoju patnju, daj je meni“. Tako da ne možeš reći da je Učitelj nesavršen jer pati. Ne, on pati zbog svoje sopstvene duhovne dece. Uradili su nešto pogrešno i zbog svoje velikodušnosti i ljubaznosti i samilosti, on preuzme na sebe te nesavršenosti. Različiti su razlozi zbog kojih duhovni Učitelji obolevaju.

Pitanje: Da li je to ono što se dogodilo Ramakrišni?

Šri Činmoj: Da, Ramakrišna je preuzeo neznanje svih svojih učenika. Tako ih je izlečio, spasao. Morao je da dobije rak i od toga je umro. Snagom svoje ljubavi i jedinstva, preuzeo je njihove nesavršenosti u sebe. Inače to niko drugi ne bi uradio. Neko drugi bi rekao: „Ako patiš, onda pati“. Ali u odnosu majke i deteta je vrlo uobičajeno da majka žrtvuje svoj vlastiti život da bi spasla svoje dete. A odnos između Gurua i njegovog učenika je beskonačno bliži od odnosa majke i sina. Razlika je u ovom: u ovom životu imaš sina, ali za sledeći život ne znaš da li će se on roditi u Indiji, dok ćeš se ti možda roditi u Japanu ili nekom drugom mestu. Znači, u sledećem životu će vaša veza biti prekinuta. Ali, u slučaju duhovnog Učitelja, ostvarene duše, on zna gde će se određeni učenik roditi u sledećoj inkarnaciji i gde će se on sam roditi. Njegova veza i njegov odnos sa njegovim učenikom će potrajati večno. Njihov odnos je odnos u večnosti. To je njegov takozvani teret, teret radosti, da Guru mora odvesti učenika do Boga. Dok to ne učini, on nije završio svoj zadatak. Kad Učitelj prihvati učenika, njegova obećanja učeniku nisu samo prazne reči da će mu Bog dati ostvarenje. Moraš da stvoriš živ odnos i vezu sa svojim Guruom. Kad se moliš svom Guruu, moraš da osetiš da on diše u tebi. Stalno moraš imati živ odnos. Kad uspostaviš takav odnos, onda možeš biti siguran da će te Guru odvesti do tvog suđenog cilja.

Pitanje: Ti često otklanjaš poteškoće učenika ali osećaš fizički bol dok to činiš. Kad tvoj bol nestane, da li je problem rešen?

Šri Činmoj: Ponekad je problem rešen, ali je ponekad odbacim bol pre nego što problem bude rešen. Problem nije rešen, ali ja više ne želim da patim. Ponekad problem nekog pojedinca počinje na fizičkom ili mentalnom nivou. Ja preuzmem fizički bol. Da to kažem toj osobi, ona mi ne bi verovala. Rekla bi da su je doktor ili priroda izlečili. I gde sam tu ja? Što više to držim u fizičkom, to manje ta osoba trpi. Držim to da osoba ne bi patila. Ali, ponekad to traje i traje.

Pitanje: Guru, koliko ljudi se okrene duhovnom životu samo iz očaja?

Šri Činmoj: Ja bih rekao da se većina okreće duhovnom životu iz očaja, a ne zbog potrebe duše. Vrlo malo ljudi počne od početka svog postojanja da gradi život na onom što njihovoj duši potrebno. Većina ljudi se okreće duhovnom životu iz obične frustracije, kad uvide da ih svet nemilosrdno muči i da nema nade. Ali, ako ljudi uđu u duhovni život, moraju da znaju da ne bi trebalo da ga smatraju bekstvom. Mnogi ljudi misle da ih je spoljašnji život razočarao, pa žele da prihvate unutrašnji život kao bekstvo. Ali ne, unutrašnji život nije bekstvo. Unutrašnji život će nam pokazati istinu i svetlost. I više od toga, on će nas voditi i dati nam poruku prosvetljenja i preobražaja.

Pitanje: Zašto se spuštaš na nivo svojih učenika da bi im pomogao?

Šri Činmoj: Ne samo da se spustim dole na nivo svojih učenika. Ja idem još jedan nivo ispod njihovog nivoa, jer želim da ih stavim na svoja ramena. Ali, oni ne žele da sede na mojim ramenima. I upravo to je mesto na kom obično počinje nerazumevanje. Ako trčimo za nekim da bismo mu nešto dali, ta osoba će pomisliti da trčimo za njom jer imamo neki motiv. Oni osećaju da će, ako su na mojim ramenima, zaglaviti i da neće moći da se penju. Oni žele da se penju samo da bi sami mogli da preuzmu sve zasluge. Ali, oni su budale ako tako misle, jer da su uopšte bili u stanju da se penju, zašto bi dolazili meni?

Majka ode u prodavnicu i kupi hranu a zatim pozove decu da dođu i jedu. Ako su deca mudra, reći će: „Sreća je što imamo tako dobru majku. Ona je sve obišla i donela nam hranu“. A ako nisu, reći će: „Ne. Treba nam hrana, ali želimo da jedemo napolju“. To je ono što rade učenici. Oni žele da jedu na nekom drugom mestu, jer tamo još nisu bili. Onda usput ugledaju neki slatkiš i dođu u iskušenje. Tako, umesto da pojedu normalno jelo, oni kupe nešto veštačko, pojedu to i zaboli ih stomak.

Ti možeš da osetiš da jedeš pravu duhovnu hranu, pod uslovom da osećaš da postoji neko ko očekuje nešto od tebe. Kao pojedinac, ti si isfrustriran. Ali ako osećaš da postoji neko ko stalno očekuje nešto od tebe, onda ćeš pridavati veću važnost svom životu. Ako tvoj šef očekuje nešto od tebe, onda si pun ponosa. A kad osećaš da neko ko je nadmoćniji od tvog šefa očekuje nešto od tebe, onda te odmah okrepi osećaj božanskog ponosa. Okrepljen si samo onda kad osećaš da si potreban svom sopstvenom unutrašnjem srcu. Njegovo očekivanje znači njegovo jedinstvo s tobom. Sama činjenica da si mu potreban je ono što okrepljuje. Tvoj Unutrašnji Pilot je Svevišnji. Tvoj Svevišnji i moj Svevišnji su isti, ali u mom slučaju, ja sam uspostavio stalno jedinstvo s Njim, a nažalost, u tvom slučaju nije tako. Kad kažem „ja“ odmah osećam da Svevišnji deluje u meni i pomoću mene i da ja delujem u Svevišnjem i pomoću Svevišnjeg. Ako možeš da zaroniš duboko unutra, onda ćeš i ti uspostaviti svoje jedinstvo sa Svevišnjim.

U ovom trenutku, zamisao da Svevišnji deluje u tebi i pomoću tebe je samo maglovita ideja. Kad razmišljaš o Bogu, možda misliš da je On u prelepoim krođnjama drveća ili na vrhu planine. Ili ćeš možda reći da je Bog u nekoj pećini ili na Pacifiku. Ako razmišljaš o Bogu na ovaj način, On može u da nestane u svakom trenutku i ti ćeš se čuditi gde je nestao. Ali, kad misliš na mene, to pitanje se ne pojavljuje. Ti znaš da sam u ovoj kući ili u prodavnici ili na nekom drugom mestu. Kad misliš na Boga, možda zamišljaš da je na Nebu ili u paklu, ali kad misliš na svog Gurua, ti znaš gde sam ja. Ja sam nešto opipljivo. Vidiš me zato što sam ja na fizičkom, vitalnom, mentalnom, psihičkom i duhovnom planu. Možeš odmah da me zamisliš. Zato se kaže da se kroz duhovnog Učitelja dolazi na pravo mesto. Mnogo je lakše i sigurnije dozvoliti Guruu da ode Bogu i dovede Boga tebi, nego doći do Gurua kroz Boga. Ako odeš Bogu, um će u to sumnjati. Ako dete ode direktno do oca i otac mu kaže: „Ja sam tvoj otac“, dete u to možda ne poveruje. Reći će: „Kako znaš?“ Ali ako mu njegov prijatelj kaže: „ Ovo je tvoj otac“, onda će u to poverovati.

Pitanje: Guru, zašto jednostavno ne odustaneš od nas?

Šri Činmoj: Ako odustanem od vas, šta sam onda ja i šta uopšte imam? Ako odustanem od svih vas, koji se sastojite od mene, šta ću onda zvati svojim sopstvenim? Ne postoji dobro ili loše u mom životu. Ako ste vi, ljudi, loši, onda sam i ja loš. Ako ste vi krivci, onda sam ja prvi i najgori krivac. Ako ste dobri, onda sam i ja dobar. Ljudi, šta god da ste vi, to je samo proširenje ili projekcija moje sopstvene stvarnosti. Pa kako da se rešim svoje sopstvene stvarnosti? Ja sam izvor. Kako da koren napusti grane i lišće? Vi ste me prihvatili. Ako je to glupost, onda je to moja glupost. Ja sam prihvatio sve svoje učenike u unutrašnjem svetu mnogo pre nego što ste vi prihvatili mene na fizičkom nivou. Kako mogu da odustanem? Ako odustanem, onda ja sam ne postojim. Ja sam samo ono što vi imate za mene i ono što vi jeste sa mnom. Moje postojanje je sastavljeno od onoga što vi imate i onoga što vi jeste. Nije stvar u tome da izdržim uz vas, to je pitanje mudrosti. Pošto ja želim da postojim, moram biti s vama. To je kao kod luka. Ljuske luka rastu jedna na drugoj. Svaki sloj je deo celine. Ako počnete da gulite luk, da odvajate ljuske, na kraju neće ostati ništa. Opet, dok luk raste, jedan sloj raste na drugom. Sve je to jedinstvo, jedinstvo, jedinstvo. Pa, hajde da pokušamo da odgajimo veliki luk iz malog. Samo tada će učenik i Učitelj biti ispunjeni.

Deo V — Unutrašnja veza

Pitanje: Kakva je procedura koju učenik treba da sledi da, čak i kad je učenik jako daleko, može da oseća istu silu koju oseća kad meditira neposredno uz Gurua?

Šri Činmoj: Fizički, Učitelj ne može biti dvadeset četiri sata dnevno sa učenicima, to je nemoguće. Učitelj ima mnogo, mnogo učenika, a takođe, Učitelj ima mnogo, mnogo stvari da uradi. Opet, učenik može da bude sa Učiteljem dan i noć, a da možda ništa ne dobije od Učitelja. Ramakrišnin nećak ga je služio mnogo, mnogo godina, ali nije dobio praktično ništa od Ramakrišne. Opet, pogledajte Vivekanandu. U početku je dolazio jedanput u dva ili tri meseca. A kasnije, koliko je dana proveo sa svojim Učiteljem?

Znači, nije najvažnije fizičko prisustvo. Najvažnija je unutrašnja svesnost o svojoj vezi sa Učiteljem. Gdje je Učitelj? Da li je on u Njujorku ili u tvom srcu? Ako učenik oseća da je Učitelj nešto vrlo sveto i tajno i da je Učitelj nešto suštinsko u njegovom životu, onda ne može biti bez Učitelja. Ako on oseća da je neophodnost Učitelja od najvećeg značaja, ako oseća da ne može da postoji bez Učitelja kao što ne može da postoji bez otkucaja sopstvenog srca, tek onda je odnos između Učitelja i učenika siguran i potpun.

Kad se vratiš u Venecuelu, treba da osećaš da me nosiš u svom srcu, a ne da si me ostavio u Njujorku. Ne bi trebalo da misliš da se moje biće nalazi u samo jednom delu sveta; ne, treba da osećaš da je moje unutrašnje prisustvo svuda. Moje spoljašnje biće, moje fizičko telo visoko 173 cm može biti samo na jednom mestu, ali moje unutrašnje prisustvo može da ide na mnoga, mnoga mestima. Tako da treba da osetiš da je neophodan unutrašnji odnos, unutrašnja veza s mojim srcem i dušom. Tek onda ćeš moći da najviše napreduješ.

A opet, ako je učenik već uspostavio unutrašnju vezu sa Učiteljem, ako je uspostavio siguran, veoma blizak i veoma predan odnos, onda će naravno, kad bude sa Učiteljem, moći da dobije više koristi iz toga. U tom slučaju, on je iznutra već jedno sa Učiteljem i sad njegovo spoljašnje biće vapi da postane jedno sa unutrašnjim. Naravno da tada dobija dvostruki podsticaj i beskonačno brži napredak, kad je u fizičkoj blizini Učitelja.

Ali, vrlo često, bliskost rađa nepoštovanje. Kad boravite blizu Učitelja, koji priča viceve i slično, odmah kažete: „On je kao mi“. Ali, on nije kao ti. On može da uradi mnogo, mnogo stvari u unutrašnjim svetovima koje ti ne možeš da uradiš. Međutim, u spoljašnjem svetu on jede istu hranu i voli sladoled i radi sve kao i ti. Stvar je jedino u tome što on može da uradi neke stvari u unutrašnjem svetu koje ti ne možeš. I zato prvo treba pristupiti njegovom unutrašnjem biću i uvažiti ga. I ako si iznutra udovoljio Učitelju, onda budi siguran da je samo pitanje kratkog vremena kad ćeš udovoljiti svom Učitelju i u spoljašnjem životu, a ne obrnuto. U spoljašnjem životu, ako Učitelj kaže: „Trebaju mi marke za kovertu“, odmah ćeš otići do pošte i doneti marke. Takva veza ti, međutim, neće mnogo pomoći ako tvoja unutrašnja povezanost nije potpuna. Ako je unutrašnja veza potpuna i ako ja kažem: „Molim te, odvezi me na plažu“, pa me ti odvezeš i učiniš me srećnim, onda si mi udovoljio sa svih strana. Već si uspostavio unutrašnju vezu sa mnom. Veoma sam zadovoljan tobom i sad si uspostavio i spoljašnju vezu tako što si me poslušao.

Ali, da nisi uspostavio unutrašnju vezu sa mnom, šta bi se dogodilo? U toku dva sata, dok me voziš, spoljašnja veza ti pruža mir ili radost ili harmoniju ili neku vrstu zadovolljstva. Ali, kad prođu dva sata, sve se to izgubi. Međutim, u unutrašnjem svetu, kad neko meditira i razmišlja o meni pet minuta i ponudi mi svoj životni dah, onda to traje večno. Tad si ti ispunio mene i ja sam ispunio tebe.

Pitanje: Može li Učitelj da vodi svoje učenike nakon što napusti Zemlju?

Šri Činmoj: Naravno, to je moguće. Pogledajte samo Hrista, na primer. Veliki Učitelji kao što su Hrist, Krišna, Buda, Ramakrišna i drugi mogu voditi i vode svoje sledbenike, oni imaju slobodan pristup zemaljskoj svesti bez obzira gde se nalazili. Ali obični duhovni Učitelji, jer postoji mnogo učitelja, svamija i tako dalje, oni to ne mogu. Postoje neki koji ne mogu da vode svoje učenike ni dok su na Zemlji. Imaju milione učenika, a nemaju moć da ih vode ni dok su neposredno pred njima. Pa kako da se onda mogu nadati da će ih voditi dok su na Nebu? To, takođe, zavisi i od učenika. Ako se radi o stvarno prvoklasnom učeniku koji uvek misli na Učitelja, meditira na Učitelja, onda je Učitelju mnogo lakše da vodi takvog učenika. Ali, ako se radi o učeniku četvrte klase, koji je sve vreme zauzet svetovnim mislima i idejama, kako onda da ga Učitelj učini svesnim svog vođstva? Tako da to zavisi od kalibra Učitelja i od prijemčivosti učenika.

Pitanje: Kako da znamo da li smo sreli svog Učitelja?

Šri Činmoj: Na ovo konkretno pitanje sam odgovorio već milion puta. E sad, ja sam duhovni Učitelj i danas smo se ovde svi okupili da bismo se molili i meditirali i stvorili duhovnu atmosferu. Kad sam danas pozvao svoje učenike da meditiraju, video sam da su svi ostali u publici meditirali na svoj sopstveni način, što je apsolutno ispravna stvar. Sad bi svaki pojedinac trebalo da bude kao nastavnik, pa da me oceni po tome šta vidi u meni – Mir, Svetlost, Blaženstvo ili bilo koju duhovnu osobinu, a takođe i duhovnu atmosferu koju ovde nalazi. Trebalo bi da oceni, na primer, deset ili dvadeset od sto. Ako mi da nulu, to može biti apsolutno ispravno s njegove strane. Znaće da se radi o njegovom pravom Učitelju kad može da da bar osamdeset od sto.

To takođe zavisi od razvoja tragaoca i njegove pripreme. On se mora pripremiti da bude spreman za Učitelja. U suprotnom, ako nije spreman, može biti s Učiteljem licem u lice, ali ga neće prepoznati. Učitelj zna da je taj tragalac namenjen za njegovu stazu, ali mu to ne može reći: „Ti si moj učenik“, Tragalac bi pomislio: „ O, ja sam tako bogat, tako uticajan i zato želi da budem njegov učenik.“ I zato je Učitelj pod sumnjom. Takođe, ako Učitelj kaže: „Ne, ti nisi moj učenik“, onda tragalac može da pomisli sledeće: „O, to je zato što nemam ništa da mu ponudim, ja sam beznadežan i bespomoćan“, i slično tome. Sve što Učitelj kaže biće podložno preispitivanju. Tako da je tragalac taj koji mora izabrati, i onda je na Učitelju da ga prihvati ili da mu kaže da postoji drugi Učitelj koji čeka na njega. On mu ne može reći ime drugog Učitelja, jer tragalac možda još nije spreman za to.

Pošto je Učitelj izabrao i prihvatii tragaoca, tragalac ne sme da oseća da je automatski postao drag, blizak učenik Učitelja. Tragalac mora da vidi koliko je iskren. Ako oseća: „Potrebna mi je Istina, potrebna mi je Svetlost“, onda je spreman za duhovni život. Tragalac mora da zna da li je spreman da Učitelju da sve što ima i sve što jeste. Ono što tragalac ima je težnja, unutrašnji vapaj, a ono što jeste, u ovom trenutku, je neznanje. Kad bude potpuno spreman da Učitelju da sve što ima i sve što jeste, onda Učitelj može veoma efikasno da radi na preobražaju celog tragaočevog života. Tragalac predaje svoje postojanje Učitelju, a onda Učitelj postaje odgovoran da ga prosvetli i usavrši.

Pitanje: Da li ćeš nam reći da odemo drugom Učitelju kad ti napustiš telo?

Šri Činmoj: Ne. Neki drugi Učitelji nemaju sposobnost da odvedu učenike ni do sebe ni do Svevišnjeg. U mom slučaju, ja mogu uraditi oboje. Nikad nikoga neću slati nekom drugom Guruu.

Pitanje: Ako Učitelj napusti telo, da li bi trebalo da učenik održava kontakt s njim?

Šri Činmoj: To zavisi od odnosa koji su uspostavili Učitelj i učenik. Pretpostavimo da je tvoj Učitelj preminuo i da nisi imao nikakvu bližu vezu s njim. Možeš reći da je tvoj Učitelj bio veliki, ali kakvu si vezu imao s njim? Ako Učitelj ima deset hiljada učenika i ako mu ti nisi jedan od bliskih, onda ne možeš nešto očekivati od njega samo zato što je veliki. Moraš znati kakvu vrstu veze si imao s njim. Da li ti je bio blizak? Da li si ikad imao lični kontakt s njim ili neki ozbiljan razgovor? Da li si imao ikakav unutrašnji kontakt s njim dok je bio na Zemlji? Ovo su stvari na koje moraš obratiti pažnju. U suprotnom, samo to što je on veliki, ne garantuje nikakvu sigurnost da možeš održati neku unutrašnju vezu s njim, osim ako nije dao čvrsto obećanje da će se pobrinuti za tvoj unutrašnji život. Recimo da je tvoj otac bio vrlo veliki doktor i da sada nije na Zemlji. Ako patiš od neke bolesti, misliš da će te tvoj otac sa Neba izlečiti? Ne. Neko je možda beskonačno lošiji od tvog oca u medicini, ali ti ćeš otići kod njega po lek za trenutnu situaciju. On će te izlečiti jer je još uvek na Zemlji. Ali, ako imaš Učitelja kao što je Šri Krišna, Buda ili Hrist, Učitelja koji je potpuno poistovećen sa Božjom Svešću, onda, kad meditiraš na njega, ti predaješ samo svoje postojanje Krajnjem, Svemogućem Ocu. U suprotnom, postoje na Zemlji mnogi duhovni Učitelji koji su ostvarili Boga, ali ako nisi uspostavio snažnu vezu s njima dok su bili na Zemlji, biće ti teško, skoro nemoguće, da održiš bilo kakvu vezu kad oni jednom napuste telo.

Deo VI — Sveci i ludaci

Pitanje: Ako neko ljudsko biće može da preobrazi svoju svest toliko da se postoveti sa Univerzalnom Svešću, onda sigurno takvo ljudsko biće zaslužuje da bude cenjeno. U isto vreme, imaš ludaka koji okolo poziraju kao da su uzvišena bića. Kako razlikovati sveca od ludaka?

Šri Činmoj: Sveci su zaneseni božanskom ekstazom. Veliki duhovni sveci, kad dosegnu svoje duhovno savršenstvo, ispijaju nektar blaženstva. Oni žive u svesti blaženstva u kojoj osećaju da sam svet sadrži duhovni okean blaženstva. Neki od njih pokušavaju da spuste najviše Blaženstvo, Anandu, sa vrlo visokog nivoa svesti gde ga primaju, i ponekad vide da je to teško. Kad shvate da je teško dodirnuti materijalni nivo noseći ovo Blaženstvo, oni mogu da izgube svoju unutrašnju ravnotežu i da na kratko vreme zaborave na svoju fizičku svest. Tada mogu biti nesposobni da normalno funkcionišu na fizičkom nivou. Tragalac može da zaboraviti svoje ime, na primer, a drugi mogu reći da se ponaša kao ludak.

Običan ludak je, međutim, mentalno, vitalno ili psihički pomeren. Nikad ne zna šta bi trebalo da radi ili šta bi trebalo da kaže ili kako da reaguje. On je trajno izgubio vezu između fizičkog sveta i svog sopstvenog postojanja na Zemlji. Pa kad god nešto kaže ili uradi, to nije u skladu sa Univerzalnom Svešću. Da tako kažemo, ne može sebe da projektuje u Univerzalnu Svest u kojoj se svi nalazimo. Svi mi živimo u Univerzalnoj Svesti, mada možda nismo toga svesni. U isto vrijeme, mi ne kršimo pravila Univerzalne Svijesti. Ludak takođe nije svestan Univerzalne Svesti, ali u isto vreme, on zbog svog neznanja krši pravila univerzuma, Univerzalne Svesti.

Kao što mi imamo predubeđenja, i ludak ima predubeđenja, ali on ne može da formuliše svoje ideje kao što mi formulišemo svoje. Mi imamo mozak; znamo svoj um. Znamo kako jedna misao može da sledi drugu. U slučaju ludaka nije tako. Sve te misli i ideje viših i nižih svetova mu se pojavljuju kao bljeskovi i on potpuno gubi svoj unutrašnji i spoljašnji balans. Sile i pritisci drugih svetova ulaze u njega i tako dobijaju slobodan kanal da se izraze.

Običan ludak se nikad neće otvoriti prema Svetlosti ili Istini ili nečemu što može da spase njega, njegov život, samo njegovo postojanje na Zemlji, dok je Bogom zanesen ludak, koji je uistinu svetac, lud od božanske Lepote, božanske Svetlosti, božanske Čistote i svega što je božansko. On želi da prisvoji Božansko i da ono prisvoji njega. To je razlika između običnog ludaka i Bogom zanesenog sveca.

Pitanje: Da li lažni Učitelji veruju da su pravi Učitelji?

Šri Činmoj: Devedeset posto lažnih Učitelja veruje da su pravi Učitelji. A opet, postoji deset posto onih koji znaju da su lažni, pa ipak nastavljaju da varaju druge jer im je to postalo navika. U nastupu iskrenosti, oni osete da su prevarili svet. Ali do tada je već kasno, jer već imaju sedamdeset ili osamdeset godina i celog život su varali svet. I šta da rade? U njihovoj sledećoj inkarnaciji moraće da počnu od samog početka da se mole i meditiraju i da se trude da budu iskreni. Sa druge strane, postoje neki duhovni učitelji koji prihvate učenike i drže ih u ašramu nekoliko godina. Onda shvate da nisu ostvareni, pa prekinu podučavanje i postanu duhovni tragaoci. U Indiji se događalo da je nekoliko Učitelja reklo da su ostvarili Boga pa su stekli nekoliko učenika, ali kad su videli te učenike kako se iskreno mole i meditiraju, sopstvenim očima su videli da su ovi učenici otišli daleko ispred njih. Ti Učitelji su bili dovoljno iskreni da opet počnu da se mole i meditiraju najduševnije. Ali, lažni Učitelji nisu iskreni. Oni mnogo lažu. Ako izgovoriš neku laž dvadeset puta, onda možeš da da uveriš svoj fizički um da je to istina. Ako stalno ponavljaš istu laž, onda potpuno zaboraviš da je to laž. U tvom svesnom umu to postane stvarnost.

Pitanje: Ako bi do ostvarenja trebalo savladati svaku ljubomoru, zašto se onda duhovni Učitelji sukobljavaju jedan s drugim?

Šri Činmoj: Ja sam mnogo puta rekao ljudima da je Bogoostvarenje vrlo komplikovana stvar. Recimo da je tačno pred tobom drvo ostvarenja. Postoje mnogi, mnogi ljudi na Zemlji koji nisu ni videli to drvo. Ti si dodirnuo drvo, ali ne znaš kako da se popneš na njega. Neko drugi možda zna kako da se popne metar–dva. Nekoliko će ih se popeti na najviše grane na samom vrhu, brati voće i odatle potom sići da ga ponude čovečanstvu koje teži. Ti tragaoci su najnapredniji. Znači, ovdje je pitanje u stepenu ostvarenja. Ljubomora ne nestaje sve dok se neko ne popne vrlo, vrlo visoko na drvo ostvarenja ili dok ne postigne iskustvo nirvikalpa_ samadija nekoliko puta. Tada prestaje ljubomora.

Pitanje: Zašto Bog dopušta neprijateljstvo među različitim duhovnim Učiteljima?

Šri Činmoj: Zašto Bog dopušta tim dušama da budu nebožanske i neprijateljske? Jedini odgovor koji ti mogu dati je da je trenutno Njegova Samilost beskonaćno moćnija od Njegove Pravednosti. Bog dopušta sve, samo je stvar u tome da pojedinac mora da zna šta treba da radi. Mi postojimo samo zato što Bog dopušta da postojimo na Zemlji. Možete reći da su drugi ljudi gori od nas, da se neki ljudi svađaju i bore i sumnjaju u Boga više od nas. Moramo se, međutim, zapitati da li se i mi ponekad svađamo i borimo, da li ponekad gajimo sumnje. Odgovor će biti: „Da, radimo to, ali možda malo manje od ostalih“. Ako Bog dopušta nama da nešto radimo, onda ne možemo kriviti Boga ako dozvoli i nekom drugom da radi istu stvar. U pitanju je samo u kojoj meri neko to radi. Mi možda posumnjamo u Boga, recimo, jedanput u šest meseci, a neko drugi možda sumnja u Njega svakog trenutka. Ali, ako bismo rekli: „U ovoj inkarnaciji nikad nisam sumnjao u Boga“, to ne bi bilo tačno. A opet, ako uradimo nešto loše i neka druga osoba isto to uradi, ali u mnogo većoj meri, to još uvek nije izgovor da kritikujemo i napadamo tu osobu. Hajde da se pobrinemo da usavršimo svoju sopstvenu prirodu. Bog će se pobrinuti za ostale. Znači, uvek treba da budemo pažljivi. Ako se pitamo: „Zašto Bog to dopušta drugima?“, onda se moramo upitati i: „Zašto Bog to dopušta meni?“ Onog dana kad budem mogao da kažem da sam savršen, tada mogu reći da je Bog napravio grešku sa ostalima. Ali, to je za nas daleki vapaj.

Pitanje: Da li je slediti tvoj put znači biti u suprotnosti sa Isusom kad je on rekao: „Ja i Otac jedno smo. Niko ne može doći Ocu osim kroz mene“?

Šri Činmoj: Sukob je u umu tragaoca, ne u srcu tragaoca. Hrist je govorio da samo težnja može voditi ostvarenju. Ako razmišljate o Hristu kao o nekom ko je ostao na Zemlji trideset tri godine, grešite. Razmišljajte o Hristu kao o predstavniku Jednoga koji je nerođen i besmrtan. Opet, ako mislite da je Hrist bio prva Bogoostvarena duša, onda opet grešite. Krišna i Buda su živjeli još pre. Moramo znati da je Svest Hrista, Svest Bude i Svest Krišne sastavni deo iste Vrhunske Stvarnosti. Ako imaš Učitelja u koga imaš veru, on će ti pomoći da ostvariš Svest Hrista, Svest Bude i Svest Krišne. U jednu ruku, ovi veliki Učitelji predstavljaju Apsolutno, a u drugu ruku, oni jesu Apsolutno. Ako želiš da slediš naš put, mi ćemo te dovesti bliže Hristu, sveprožimajućoj, sveprosvetljujućoj i sveispunjavajućoj Svesti, ali ne Isusu, sinu drvodelje Josifa. Bez obzira koji put slediš, ona te vodi istom odredištu. Možeš ga zvati Svest Hrista, drugi će ga možda zvati Svest Krišne ili Svest Bude. Tu, međutim, ne postoji sukob, pošto je istina samo jedna. Koji god put da slediš, ona će ti pomoći da ostvariš istinu.

Pitanje: Ako Učitelj napusti svest Zemlje, da li bi njegovi učenici trebalo da pomažu drugima?

Šri Činmoj: Ako učenik dobije pomoć Učitelja, on nije obavezan da pomaže ostalima. Odnos između Učitelja i učenika je obostran i uzajaman. Pošto ti ukazujem samilost, ti meni daješ posvećenost. U spoljašnjem svetu, ako sam ja učitelj i ti nešto učiš od mene, i ti na taj način postaješ učitelj. Ako si naučio abecedu, onda možeš da učiš druge. Ali u duhovnom životu nije tako. Sve dok nemaš solidno znanje, ne možeš da podučavaš. Možeš da podučavaš hata jogu, ali ako želiš da podučavaš pravu meditaciju, to neće biti moguće, zato što nećeš biti u stanju da uzdigneš svest tragalaca.

From:Sri Chinmoy,Bog, Avatari i jogiji, Agni Press, 1977
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ga