Plameni talasi, deo 7

Pitanje: Kakav je odnos između duše Ujedinjenih nacija i duše sveta?

Šri Činmoj: Ako pogledate telo Ujedinjenih nacija, onda lako možete znati kakva je duša Ujedinjenih nacija. Duša je seme, a telo je drvo. Takav je odnos između duše Ujedinjenih nacija i tela Ujedinjenih nacija. A ako mislite na dušu sveta i telo sveta, takođe lako možete da znate kakvi su oni zaista. Duša sveta je jedna vizija na višem planu, ili na Nebu; a telo sveta je nešto što postoji na fizičkom planu, radi ispoljavanja.

Duša sveta otelovljuje dušu Ujedinjenih nacija. Ima mnogo zemalja koje se nisu pridružile Ujedinjenim nacijama. Ima mnogo mesta na svetu koja, nažalost, nemaju nikakve veze sa Ujedinjenim nacijama. Ali, duša sveta mora da ima neku vezu sa svime što postoji u Božijoj tvorevini. Nema ničeg na ovom svetu što u unutrašnjem svetu nije direktno povezano sa dušom sveta. Međutim, duša Ujedinjenih nacija, nažalost, nema ili još uvek nije uspostavila takvu povezanost sa čitavim svetom. Tu vezu možemo nazvati jedinstvom, ili svešću o stvarima koje su stvorene ovde, na Zemlji.

Kad duša Ujedinjenih nacija raste u savršenstvo, to onda postaje trijumf i zadovoljstvo duše sveta; duša Ujedinjenih nacija na kraju mora prerasti u dušu sveta, zato što ona treba da otelovi i prigrli čitav svet. Kad govorimo o Ujedinjenim nacijama, treba da govorimo o ujedinjenoj tvorevini. Ako je tvorevina ujedinjena, onda ona postaje jedan svet. Kad koristimo izraz „nacija“, mi zamislimo neku parcelu, zemlju, nekoliko hiljada ili nekoliko miliona ljudi okupljenih zajedno. Ali, kad mislimo na tvorevinu, tad ne misimo na ljudska bića ili zemlje ili parcele; mislimo jedino na Boga u Njegovom Ispoljavanju. Kada danas pomislimo na Ujedinjene nacije, ne javlja nam se odmah ta ideja. Doći će, međutim, dan kada će Ujedinjene nacije proširiti svoju viziju i obuhvatiti čitav horizont. Tada će to biti jedna drugačija duša sveta, jedan drugačiji oblik stvarnosti sveta, gde se Bog Tvorac i Bog tvorevina lako mogu naći u svakom pojedinom delu.

Pitanje: Ako narodi sveta kao celina ne budu kolektivno težili, da li će ikad biti trajnog mira u svetu?

Šri Činmoj: Do kolektivne težnje ne mora ili ne može doći odjednom. Ako kolektivna težnja znači da se dvadeset ljudi zajedno mole i meditiraju za svetski mir, onda moram da kažem da čak ni među dvadeset ljudi nivo, ili visina, ne moraju biti isti. Ako se oni zajedno mole, ali nisu istog nivoa, nisu podjednako iskreni, onda vam kažem da rezultat ne može imati neki dubok značaj. Pretpostavimo da je tvoja težnja najvišeg reda, težnja nekog drugog nije tako visoka kao tvoja, a težnja treće osobe je još niža. Istina, takva zajednička težnja je bolja nego njeno odsustvo, bolja nego da uopšte nema težnje. Ali, ona stvara mnoge probleme. Kad meditirate zajedno, ako ste različitih nivoa, doći ć do određenog unutrašnjeg sukoba. To je kao kad neko studira na fakultetu, dok neko drugi uči u vrtiću. Njima će biti veoma teško da uče u istom razredu.

Pretpostavimo da u tvojoj porodici ima tri brata. Ti si najstariji član porodice, pa znaš više o unutrašnjem svetu, više o Bogu, više o duhovnosti. Ti treba da trčiš u skladu sa svojom brzinom, u skladu sa tvojom unutrašnjem svetlošću i mudrošću, a i oni će trčati na svoj način. Kad koristimo reč „kolektivno“, mi zamišljamo ljude koji zajedno sede ili nešto zajedno rade. Ali, to nije ispravan pristup. Mi ćemo to uraditi na naš način, u skladu sa našom sposobnošću. Ti ćeš početi da težiš kad kucne tvoj čas, a neko drugi će početi da teži dva meseca ili dve godine kasnije, kad kucne njegov čas. Rezultat će u tom slučaju biti daleko bolji nego kad bi se svi zajedno postavili da meditiraju. Težnja treba da bude spontana. Ti dostigneš određeni cilj, pa pođeš i staneš tu kao savršeno ljudsko biće. Sutra će doći moje vreme, pa ću početi da iskreno težim; onda ću ja poći i stići na odredište koje si ti već dostigao. A narednog dana će poći neko drugi.

Ako svakog dana neka ljudska bića mogu da postignu savršenstvo u unutrašnjem svetu, to znači da su ona slobodna od nesavršenosti. Ona se više ne svađaju i ne bore. Mir u svetu će nastati od savršenstva pojedinaca. Kad deset pojedinaca dostigne savršenstvo, onda to postaje kolektivno savršenstvo. Ali u početku, dok ideš putem, ako osećaš da će ceo svet zajedno da teži, to neće ići. Ceo svet će težiti, ali na svoj način i u skladu sa svojom prijemčivošću. A ako je tvoja težnja istinska, ona treba da bude mnogo iskrenija, mnogo dublja i mnogo ozbiljnija.

Idealno bi bilo da svet kolektivno teži. Svet, međutim, nije spreman. Zato će kolektivna težnja doći kad ti budeš težio individualno i kad neko drugi bude težio individualno. Ali, ako skupiš sva ljudska bića zajedno da meditiraju za svetski mir, to neće funkcionisati. Mir će nastati pomoću individualne spremnosti. A kad određeni broj pojedinaca učvrsti mir u sebi i kad budu spremni da odozgo spuste mir u zemaljsku atmosferu, onda se može reći da je to kolektivna težnja.

Pitanje: Kako da upotrebimo imaginaciju da bi uzdigli svoju svest ili da poboljšali svoju meditaciju?

Šri Činmoj: Pre svega, treba da znamo da imaginacija nije mentalna halucinacija. Ako smatramo meditaciju nečim neproduktivnim, nečim što nema nikakve veze sa stvarnošću, onda imagiiniacija nikad ne može biti stvarnost. Ako mislimo da je imaginacija Južni pol, a stvarnost Severni pol, onda je ona potpuno beskorisna. Trebalo bi da smatramo imaginaciju starnošću u jednom drugom svetu, u nekom unutrašnjem svetu ili nekom višem svetu. A taj svet treba da unesemo u svet stvarnosti u kojem živimo sada. Imaginacija je jedan svet stvarnosti koji čeka da se otkrije i ispolji ovde, u spoljašnjem svetu, koji mi znamo kao stvarnost.

U nama postoje mnogi svetovi; imaginacija je jedan od tih svetova. Mi imamo slobodan pristup svetu koji je oko nas i pred nama, a nemamo slobodan pristup svetovima koji su u nama. Zato treba da se potrudimo da svet koji je u nama dovedemo u svet koji je oko nas. To je ovako: neko je u kući, a neko je napolju. Vi ste prijatelj sa osobom koja je napolju. Dobro ga poznajete zato što većinu vremena provodite napolju. Ali, kad uđete unutra, vidite da je tu neko drugi. Vi takođe možete da se sprijateljite sa njim i zamolite ga da izađe napolje i sprijatelji se sa osobom koja je već napolju.

Prema tome, mislite o imaginaciji kao ostvarnosti za sebe koja se nalazi na jednom drugom nivou svesti. Taj nivo svesti vi nastojite da iznesete na površinu i sjedinite ga sa nivoom svesti koji mi nazivamo stvarnošću. Vi nastojite da uspostavite prijateljstvo između njih dva: između sveta imaginacije, koji je svet stvarnosti na jednom drugom nivou sveti, i sveta stvarnosti, koji je spoljašnji niivo svesti. To, međutim, možete učiniti jedino ako smatrate imaginaciju stvarnošću na jednom drugom nivou, u njenom sopstvenom svetu.

Imaginacija igra veoma važnu ulogu u duhovnom životu. Pretpostavimo da ne meditirate dobro, ali ste pre šest meseci imali veoma dobru, moćnu, visoku meditaciju. Šta možete da uradite? Da se potrudite da zamislite tu moćnu meditaciju. Tada će vaša imaginacija postati stvarnost. Nakon petnaest minuta ili pola sata, imaćete dobru meditaciju. Vivekananda je bio veoma velika duhovna ličnost, pa opet, ponekad i po šest meseci nije mogao da dobro meditira. I šta je radio? Zamišljao je trenutke kada je dobro meditirao, a unutar njegove imaginacije bila je težnja. Zato je imaginacija veoma dobra.

Pitanje: Na koji način mogu razne svetske religije da odgovore efikasnije na ljudsku težnju i sa više saradnje?

Šri Činmoj: Sledbenici tih religija su oni koji treba da istupe i ponude kvalitete svoje religije drugim religijama. Sledbenici religija su ti koji mogu i moraju efikasno da rade da stvore iskrenu težnju čovečanstva. Religija kao takva ne može da učini ništa, ali ljudi, koji daju život religiji i koji udišu dah religije, moraju da istupe i stvore jednu novu težnju u srcu čovečanstva. Ako se to uradi, onda će sve religije moći da rade zajedno a da ne izgube ništa svoje; naprotiv, one će dobiti sve, jer će postati jedno.

Pitanje: Da li se čovek udaljava od organizovane religije i okreće ka meditaciji?

Šri Činmoj: Istina je da u nekim zemljama ljudi prerastaju organizovanu religiju i hitaju ka meditaciji. U drugim zemljama, ljudima je još uvek draga njihova religija i oni osećaju da je religija jedini način. U celini, mnogi ljudi iz raznih religija su pribegli meditaciji, ali oni osećaju da meditacija ni na koji način nije prepreka njihovom religioznom uverenju. Naprotiv, meditacija uvećava moć i svetlost u njihovim religioznim verovanjima.

Pitanje: Ljudi se često plaše praksi, poput meditacije, koje ne propisuje njihova religija. Zašto je to tako?

Šri Činmoj: Ljudi se plaše da praktikuju meditaciju samo zato što je meditacija nešto novo za njih. Sve što je novo često u nama stvara strah. I još nešto: posebno na Zapadu, molitvi se pridaje veći značaj nego meditaciji. Ljudi osećaju da će izneveriti svoja religiozna uverenja ako budu meditirali umesto da se mole. To je jedan od razloga zašto se neki, posebno na Zapadu, plaše meditacije. Oni nisu navikli na meditaciju, dok su molitvu koristili stalno. Dakle, sve što je novo za naš sklop, za naš um, za naše razumevanje, stvara neku vrstu svesnog ili nesvesnog straha u nama.

Pitanje: Može li čovek naći ispunjenje svog života u religiji?

Šri Činmoj: To u potpunosti zavisi od svakog pojedinca, od toga kakvu vrstu ispunjenja on hoće, kakva vrsta ispunjenja mu je potrebna od njegovog sopstvenog života i od toga kakvu vrstu religije praktikuje. Ako njegova religija nije široka, prostrana, sveobuhvatna onda on neće steći ispunjenje koje je trajno i potpuno. Delimično ispunjenje će nesumnjivo steći ako se drži svoje religije i neće da izađe van nje. Ako bi, međutim, on hteo potpuno ispunjenje, onda treba da proširi svoju viziju: treba da unese svoju religiju u jednu svetsku religiju i da uveća sposobnost svoga srca. Njegova sposobnost treba da se poveća kako bi njegova religija mogla da deluje u svim drugim religijama. A sa druge strane, ako neko stvarno želi ispunjenje, treba da zna da mu pravo ispunjenje neće doći samo od toga što sledi neku određenu religiju, pa čak ni sve religije. Pravo ispunjenje može da dođe i doći će samo od njegovog sopstvenog iskrenog vapaja. Religija je poput kuće. Možete živeti u ovoj ili u onoj kući. Ali, ako se ne molite dok ste u kući, ne može biti pravog ispunjenja. Pridržavati se neke religije nije put ka pravom ispunjenju; put ka ispunjenju je pridržavanje onog principa koji iznutra diktira oblike koji religije poprimaju. A taj princip je ono što zovemo molitvom i meditacijom.

Pitanje: Da li je Vaš put religija?

Šri Činmoj: Ne, to je put. Put ne može biti religija; put samo prihvata – rado prihvata – pristalice i sledbenike svih religija. To je, dakle, put kojim svako može da ide. Ljudi iz različitih zemalja, različitih kultura, različitog porekla, mogu da idu istim putem, dok možda ne bi mogli da se pridržavaju iste religije. Čovek može da ide duhovnim putem bez obzira koje je religije, bez obzira kojoj kulturi pripada, bez obzira kakav je njegov unutrašnji i spoljašnji rast.

Pitanje: Kako se religija može učiniti duhovnijom?

Šri Činmoj: Religija se može učiniti duhovnijom jednostavno tako što će se u nju uneti šira verovanja, više prosvetljujućeg saosećanja i više ispunjujućeg zadovoljstva, koje možemo naći u čovekovoj posvećenosti Božijoj Volji. Da bi se religija učinila duhovnijom, u srce religije se mora uneti duhovnost u njenoj izvornoj čistoti.

Pitanje: Kako da da se oslobodim sumnje u spoljašnji svet?

Šri Činmoj: Kako da više ne sumnjaš u spoljašnji svet? Najpre treba da se zapitaš da li ti je tvoja sumnja pomogla na bilo koji način. Odgovor će biti „ne“. Nije ti uopšte pomogla. Naprotiv, samo ti je snizila svest, snizila je tvoju težnju. Potom moraš da se upitaš još jednu stvar: da li si mudar ili si glup? Ako si mudro ljudsko biće, onda ćeš uvek postupati mudro. Ti nisi glup, pa bi trebalo da postupaš poput mudrog ljudskog bića. Sve što stoji na tvom putu otkrića Boga i otkrića Istine ili ispoljavanja života treba da bude odbačeno.

Potom treba da znaš gde je tvoja sumnja. Da li je u umu? Da li je u vitalnoj energiji? Da li je u telu? Sumnja može da postoji u fizičkom i u vitalnoj energiji, ali je sumnja koja tu postoji zanemarljiva. Ali, sumnja u umu je kao planina. Zato ćeš prvo ući na mesto gde sumnja vreba sve vreme, a to je um. Potom ćeš reći sumnji: „Vidi, od tebe nisam dobio ništa osim jada, pa šta ćeš mi onda? Pretvaraš se da si moj pravi prijatelj, ali nisi. Pravi prijatelj ne pravi probleme. Samo neprijatelj pravi probleme. Dugo nisam znao da si mi neprijatelj; smatrao sam te prijateljem. Zato sam te pustio da ostaneš u mom umu. Ali, sada znam da mi nisi prijatelj. Zato što si mi neprijatelj, moraš da ideš. Ovo je moja kuća, samo moja. Ovde ti nije mesto“.

A sa druge strane, moraš da shvatiš da ti niko i ništa ne može večno biti neprijatelj. Ti ćeš prizvati i stvoriti bezgraničnu Svetlost u umu, a potom ćeš ili dopustiti sumnji da dođe u tvoj um da bi bila prosvetljena, ili će tvoj prosvetljeni um ući u ljudsku sumnju koja je bila odbačena iz uma. Um će tu ući da bi preobrazio i prosvetlio sumnju.

Ništa negativno, ništa nebožansko ne može uvek ostati nebožansko, zato što je Bog zamislio da na kraju sve učini božanskim. Ali, u međuvremenu, neke stvari nam iznutra mogu stati na put i praviti nam probleme. Ti bi trebalo da im kažeš da ostanu daleko i da te puste da stigneš do svog cilja. Onda sa tog cilja možeš da im doneseš beskrajnu Svetlost. Ili, možeš da kažeš: „Kad stignem do svog cilja, ako hoćete da mi dođete u posetu, dopustiću vam, zato što ću tada imati puni autoritet i punu sposobnost da vas preobrazim“. Tada, ili će sumnja doći k tebi da bi bila preobražena, ili ćeš ti otići k njoj sa prosvetljenjem. Jer, kad jednom budeš prosvetljen, nećeš se više plašiti svog bića. Na taj način možeš da pobediš sumnju.

Pitanje: Postoji li jedna božanska osobina koja obuhvata sve ostale, ili tragalac mora da meditira na svaku od njih?

Šri Činmoj: Što se tiče tragaoca, u životu mu je dovoljna jedna osobina, a to je zahvalnost. A i u Božijem Životu je dovoljna jedna osobina, a to je Božija Samilost. Božija Samilost obuhvata sve Njegove božanske osobine, a tragaočeva zahvalnost obuhvata sve tragaočeve božanske osobine. Zato, ako neko hoće da oseti prisustvo svih svojih božanskih osobina, onda treba da potraži svoju zahvalnost. A ako želi da oseti sve božanske osobine Boga, onda ih lako može naći u Božijoj Samilosti. Ako neko hoće da vidi sve Božije osobine ili sve svoje dobre osobine pojedinačno, i to može lako da učini. Ali, ako neko želi da vidi jednu dobru osobinu koja otelovljuje sve dobre osobine, onda je to, što se Boga tiče, Njegova Samilost, a što se tiče čoveka, njegova zahvalnost.

Pitanje: Da li je to zato što u ljudskoj zahvalnosti i Božijoj Samilosti postoji osećanje jedinstva? Da li su zato te dve osobine tako sveobuhvatne?

Šri Činmoj: U jedinstvu dobijate sve. Dete je uspostavilo jedinstvo sa svojim roditeljima, pa zna da će dobiti sve. Ako roditelji imaju materijalnu moć ili bilo koju moć, bilo koju sposobnost, sve je to detetovo: roditelji će mu to dati. Ako ste jedno sa nekim, to znači da su sve njegove osobine vaše i obrnuto. Vaše oči su jedno sa vašim nogama i rukama. Vaše ruke žele da urade nešto na nekom određenom mestu. Vaše oči vam pokazuju kako da stignete tamo, a vaše noge vas odnesu. Baš zato što je među svim vašim ekstremitetima uspostavljeno jedinstvo, oni se međusobno dopunjuju i ispunjavaju. Zato, ako uspostavite jedinstvo sa Božijom Samilošću zahvaljujući svojoj zahvalnosti zbog Božije Samilosti, onda ćete u Božijoj Samilosti dobiti sve.

A opet, ako vam je izuzetno teško da stalno mislite na Božiju Samilost ili svoju zahvalnost, onda pokušajte da iznesete u prvi plan pojedinačne aspekte Božije Sposobnosti. Ako je ono što hoćete Božija Moć, onda se koncentrišite na Božiju Moć. Ako hoćete unutrašnji plač, koji vam je potreban, onda pokušajte da njega iznesete na površinu. Ili, ako vam treba iskrenost, pokušajte da je dobijete. Sve što vam treba, pojedinačno iznesite na površinu.

Ako je, međutim, prisutna zahvalnost, onda ćete unutar zahvalnosti naći moć, iskrenost, jednostavnost i sve božanske osobine, zato što zahvalnost znači jedinstvo. Bog je odigrao svoju ulogu davanjem; vi ste odigrali svoju ulogu iskazujući svoju zahvalnost. Dajući, Bog je pokazao Svoje jedinstvo sa vama; a nudeći svoju zahvalnost, vi ste postali jedno sa Njim.

Pitanje: Da li se možemo otarasiti strepnje tako što ćemo je ignorisati?

_Šri Činmoj: Možete se otarasiti strepnje nakratko ako je ignorišete, ali ako hoćete da je se rešite trajno, onda u nju treba da unesete svetlost. Ako ste na početku, slabi, onda je ignorišite. Ako možete da ubedite svoj um da strepnja ne postoji, to će vam pružiti privremeno olakšanje. Ako se makar i na jedan dan oslobodite strepnje, postigli ste nešto. Ignorišući strepnju, možete da je odbijete na nekoliko dana, nekoliko nedelja ili čak nekoliko meseci, ali ne možete je ignorisati večno. Strepnja i dalje postoji i ona će se vratiti.

Ali, u međuvremenu, dok strepnja nije prisutna, možete da stvorite ili razvijete sposobnost da steknete ili dostignete svetlost. Onda, pošto ste uneli sveslost u svoj sistem, kad strepnja dođe, možete da ubacite svetlost u nju. Tada će se strepnja preobraziti i više je neće biti. Tako da vam više neće dosađivati.

Ako u sebi nemate dovoljno svetlosti ili prosvetljujuće moći, sledeće najbolje što možete je da ignorišete strepnju. Međutim, sve dok je ne prosvetlite, nećete biti trajno zadovoljni. U početku je ignorišete i čekate da se u vama razvije Božija sposobnost, a to je Svetlost. Potom, kad kucne čas, morate ući u samu strepnju sa svetlošću svoje duše. Ali, ako od samog početka imate tu sposobnost, zašto bi samo ignorisali strepnju? Svemu što postoji u Božijoj tvorevini potrebna je Božija pažnja da bi se usavršiilo. Strepnja nije dobra osobina; ona treba da se usavrši. Pošto imate tu sposobnost, obratite pažnju na nju i usavršite je.

Pitanje: Da li bi trebalo u svojim kancelarijama da razglasimo da pripadamo Grupi za meditaciju u Ujedinjenim nacijama?

Šri Činmoj: Ne, ne bi trebalo da to razglašavamo, ali ne treba ni da se stidimo. Jedino treba da nastojimo da inspirišemo ljude. Ako je neko dobar, saosećajan, razmišlja o tome da vodi bolji život, viši život, sa takvim osobama možemo da razgovaramo. Ali, ne treba da razglašavamo, ili da „misionarimo“. To čini stvari komercijalnim i ljudi bi nas pogrešno razumeli. Mislili bi da pokušavamo da ih preobratimo. To nećemo raditi. Jedino ćemo nastojati da inspirišemo ljude našom duhovnom svetlošću. Pustimo da oni vide nešto u nama. Ako vide nešto u nama, a to je radost i duševni mir, upitaće gde smo ih stekli. Onda im možemo reći da idemo na jedno mesto da se molimo i meditiramo, pa ako su zainteresovani, mogu da dođu. Ali, ne treba da idemo okolo i da razglašavamo svoje poglede svuda po Ujedinjenim nacijama. To je pogrešan pristup.

Pitanje: Kako naši duhovni napori unutar Grupe za meditaciju pomažu radu koji ti obavljaš služeći dušu Ujedinjenih nacija i porodice nacija?

Šri Činmoj: Svaki član Grupe za meditaciju mora da oseti da je njegovo služenje od vrhunskog značaja. Služenje može biti različite vrste. Neko možda može da redovno dolazi na meditacije, a neko drugi možda neće moći da redovno dolazi na meditacije zbog velikog pritiska na poslu, ili zato što ne može da napravi prauzu za ručak u pravo vreme, ili iz nekog drugog razloga. Ali, ako neko dođe u ovu sobu za meditaciju, trebalo bi da se moli ne samo za svoju dušu, već i za račun drugih koji nisu mogli da dođu na meditaciju.

Svi članovi Grupe za meditaciju moraju da uspostave duševno jedinstvo. To je kao drvo koje nudi cvetove. Svaki cvet je vrhunski važan. Grupa za meditaciju je drvo: svaki pojedinac je cvet, cvet posvećenosti. Tragalac je težio. Zato je postao pravi cvet. Alli, sad taj cvet treba da se posveti. U svakom trenutku svaki član Grupe za meditaciju treba da oseća da je svrha njegovog života posvećenost – posvećenost ne samo nekoj određenoj naciji, već svim nacijama.

Mi se molimo i meditiramo u ovoj sobi. Nekoliko stotina zaposlenih u Ujedinjenim nacijama znaju za nas, ali većina ne mari za ono što mi radimo. Ali, mi ipak trebalo da marimo za njih. Mi treba da igramo ulogu majke. Vrlo često deca ne mare za svoju majku. Ona uzimaju majku zdravo za gotovo, znajući da će ona sve uraditi za njih, čak i ako ona ništa ne urade za nju. U unutrašnjem svetu, ja vidim da ima mnogo, mnogo onih koji nisu deo naše grupe niti dolaze na naše sastanke, ali koji nesvesno od nas dobijaju neku vrstu unutrašnje snage. Dete ne dolazi majci, ili ne sluša majku, ali ono oseća da će, ako mu nešto zatreba, majka biti prva osoba koja će ga zaštititi i pomoći mu. I u ovom slučaju, oni koji ne dolaze ipak osećaju našu duševnu pomoć. Kad oni zarone duboko unutra, makar i na nekoliko minuta, njihovo unutrašnje biće im kaže da postoji Grupa za meditaciju koja se moli i meditira za Ujedinjene nacije.

Ono što mi činimo za Ujedinjene nacije kao članovi Grupe za meditaciju u Ujedinjenim nacijama ili kao članovi neke duhovne zajednice – bilo koje zajednice – beleži se u duši Ujedinjenih nacija. I još nešto. Mi sad nemamo čak ni odgovarajuće mesto da se sastajemo; selimo se od mesta do mesta. Ali, jednog dana će u Ujedinjenim nacijama postojati stalno mesto za našu Grupu za meditaciju. Ona je sada u povoju, međutim, doći će dan kada će ona izrasti u zrelog mladog čoveka. Ona će iznutra u tišini nositi na sebi mnogo duhovne odgovornosti. Političari u to neće verovati; njihovi umovi neće verovati. Ali će njihove duše verovati, i njihove duše će ih navesti da veruju, u najdubljoj iskrenosti njihovog srca. Biće mnogih, mnogih problema koji će se pojaviti, a neće postojati spoljašnji način da se ti problemi reše; ali će biti rešeni. Ljudski um će reći da su se razrešili sticajem srećnih okolnosti. Srce će, međutim, reći da nije tako, već zato što postoje neki iskreni tragaoci koji plaču za skladom u svetu i svetskim mirom. Akumulirana molitva i meditacija koju obavljamo redovno kod kuće i posebno dvaput nedeljno ovde, u Ujedinjenim nacijama, rešiće te probleme. Zato će naša molitve i meditacije biti zabeležena u srcu zahvalnosti svih članova Ujedinjenih nacija koji zaista žele svet sklada i svet mira.

Mi radimo kao zemljoradnici. Zemljoradnik obrađuje polje, potom seje seme, a onda ga zaliva. Ali, seme neće proklijati iznenada, dok trepneš okom. Potrebno je vreme. Svi mi igramo ulogu zemljoradnika. U dubini svojih srca našli smo plodno tlo i obradili smo ga. Posejali smo seme mira, svetlosti i sklada. Tokom vremena, u Božijem odabranom Času, to seme će proklijati. A kad izraste ui snažne i zdrave biljke, svet će ih videti. Potom će doći dan kad će te biljke izrasti u drveće i svet će imati više vere, obilje vere u naše duševne napore da uspostavimo svet mira, svet sklada i svet jedinstva na jedan unutrašnji način. Na kraju, to maleno seme mira, svetlosti i sklada izrašće u ogromno banjan drveće. Tada, možda ćemo imati dve stotine ili tri stotine ili više članova, a snaga naše molitve, snaga našeg iskrenog napora biće priznata kao osnov, kao stub oslonca svetskog mira. I još više, svet će osećati da je naš generator molitve, naš generator meditacije izvor svetskog mira u Ujedinjenim nacijama. Za to će biti potrebno vreme, ali je našoj Grupi za meditaciju suđeno da odigra tu uzvišenu ulogu. Svak ko se ovde moli i meditira je nezamenljiv da bi došlo do tog preobražaja, prosvetljenja i savršenstva. Apsolutni Svevišnji nam je svima dao priliku da donesemo taj svetski sklad.

Pitanje: U našim kancelarijama, ljudi iz Ujedinjenih nacija misle o Grupi za meditaciju kao o jednoj porodici. Da li takav stav pomaže?

Šri Činmoj: Ovde, u Ujedinjenim nacijama, mi nastojimo da imamo jednu svetsku porodicu. Ako možemo da imamo osećaj porodice, makar i sa četrdeset ili pedeset članova, to je veliko dostignuće. Naš stav nije dogmatski. Mi ne kažemo: ako ne prihvatite našu Grupu za meditaciju, nećete moći da odete u Raj, ili: ako ne prihvatite našu Grupu za meditaciju, u vašem životu neće biti savršenstva. Tako nešto nikad nećemo reći. Mi se jedino molimo i meditiramo i nastojimo da ponudimo naše posvećeno služenje. Naša porodica nije religija; naša porodica je samo svesna posvećenost Svevišnjem u svakom pojedincu. Zahvaljujući našoj molitvi i posvećenosti formirali smo jednu malu porodcu. Mi ne propovedamo niti zagovaramo nijednu određenu religiju. Ali, ako drugi osećaju da imamo jednu slatku, skladnu porodicu i da im ta porodica ni na koji način ne stoji na putu, onda nam se i oni mogu pridružiti ako žele. Danas je naša porodica mala, ali će sutra ona postati velika, veoma velika. To će se dogoditi ne zato što mi preobraćamo ljude, već zato što smo inspirisali ljude da vode jedan bolji život, život koji više prosvetljuje i ispunjava.

Pitanje: Kako da stavim do znanja zaposlenima u Ujedinjenim nacijama da im je dostupna Grupa za meditaciju?

_Šri Činmoj: Ti imaš prijatelje, imaš kolege; možeš da razgovaraš sa njima. Ako im povremeno kažeš kakav je tvoj pogled na život, neće imati primedbi. Ako tvoje kolege ne prihvataju tvoje ideje, nema potrebe da više raspravljaš o njima. Možeš takođe da im daš neke od naših spisa i isporičaš im o raznim našim aktivnostima. Imaš sva prava da daš neke od materijala svojim prijateljima, ali ne u vreme kada bi trebalo da radiš. Tokom radnog vremena ti služiš Ujedinjenim nacijama i zarađuješ platu, pa ne bi trebalo da pričaš sa prijateljima kada imaš posla. Ali, tokom pauze za ručak ili nakon radnog vremena, možeš da radiš šta hoćeš. Još jedna stvar koju možeš je da inspirišeš svoje kolege načinom na koji se ponašaš i tvojim služenjem i posvećenošću.

Možeš da postupiš kao majka sa svojim detetom. Majka zna da je nešto dobro za dete, pa mu to daje. Ali, dete možda kaže: „Ne, to mi se ne sviđa“, pa to odbije. Šta tu onda majka može? Ovde, u Ujedinjenim nacijama, Grupa za meditaciju je poput majke. Sva njena deca, zaposleni u Ujedinjenim nacijama, možda ne znaju da tu ima nešto što je dobro za njih. Ali, majka će probati da im to pokaže. Ponudiće im ljubaznost, jedinstvo, saosećanje, mir, radost, svetlost, zadovoljstvo. Dakle, ti daješ svojim kolegama svoj mir, svoju radost i svoju brigu za svetlost i sveopšti sklad. Ako to odbiju, to znači da njihov čas još nije kucnuo. Onda možeš da priđeš nekim drugim ljudima.

Tvoj posao je da daješ, ali ne da govoriš da je to što daješ jedino što vredi u Božijoj tvorevini, ili da je Grupa za meditaciju jedino spasenje. Možeš da kažeš: „Mi imamo nešto da ponudimo. Da li vam je stalo do toga? Ako vam je stalo, više smo nego voljni da to podelimo sa vama. Ako vam nije stalo, žao mi je“. Treba da imaš takav stav.

Pitanje: Da li je moguće da će Ujedinjene nacije jednog dana postati jezgro svetske duhovnosti?

Šri Činmoj: Ne samo da je to moguće. To je više nego moguće, to je neizbežno! Ujedinjene nacije ne moraju da budu u ovoj zgradi. Ova zgrada uopšte ne mora da bude ovde. Ali simbol, istina, svetlost koju Ujedinjene nacije otelotvoruju neizbežno će obuhvatiti čitav svet. Ujedinjene nacije kakve vidimo – telo i oblik – možda neće opstati. Ali, stvarnost koja je u osnovi Ujedinjenih nacija, snovi koje svaki njihov posvećeni član sanja – ne u svom umu, već u svojoj duši – mora da bude ispunjen. Možda će biti potrebno pedeset, dvesta ili četristo godina, ali ti snovi se na kraju moraju ispuniti, čak i ako spoljašnja forma, struktura, ne ostane ista. Suštinska stvar je pun procvat duše u savršenstvo, širenje „Ujedinjenih nacija“ u „Svet Jedinstva“.

Ranije je postojala Liga naroda, san Vudroa Vilsona. Sad vidimo Ujedinjene nacije. Nekoliko stvari su promenjene i poboljšane. Liga naroda bila je san Vudroa Vilsona. Ona više ne postoji. Umesti toga, procvetala je u jedan drugi san, veći san. Ujedinjene nacije su takođe san. A taj san će na kraju takođe poprimiti jedan bolji i potpuniji oblik. Tada će to biti Svet Jedinstva.

Liga naroda je poput bokora cvetova. Ujedinjene nacije uređuju te cvetove skladno. Kad budemo imali Svet Jedinstva, nećemo više videti nekoliko pojedinačnih cvetova; videćemo ih kao jednu celinu. I to će se dogoditi.

Ovaj spoljašnji oblik možda neće potrajati, ali uvek će postojati neki drugi inačin da se priđe stvarnosti. A ta stvarnost će sigurno osvanuti. Ona će osvanuti i imaćemo Svet Jedinstva. To je Božiji San, Božija Vizija Savršenstva. Carstvo Nebesko o kojem govorimo, o kojem smo čuli, jeste Svet Jedinstva, ništa drugo. Svet Jedinstva sigurno će osvanuti. A čak ni Svet Jedinstva nije konačna stvar u Božijoj Viziji. U Božijoj Viziji, jedinstvo nije i ne može biti potpuno savršenstvo. U jedinstvu treba da postoji stalna težnja da se prevazilazi. U porodici ima dvadeset članova i oni su postali jedno. Ako, međutim, nema težnje da se raste više, da se raste dublje, da se raste bolje, onda to nije savršenstvo. Čak i kada se uspostavi jedinstvo, ne možemo reći da je to kraj igre. Ne, u jedinstvu treba da postoji stalna težnja da se ide dalje, dalje, dalje. Božja Vizija je uvek samoprevazilazaća Stvarnost, tako da nakon jedinstva mi i dalje imamo poruku stalnog prevazilaženja, koje je pravo savršenstvo.

Dakle, najpre je bila Liga naroda. Sad vidimo Ujedinjene nacije. Od Ujedinjenih nacija videćemo Svet Jedinstva, a unutar tog Sveta Jedinstva videćemo pesmu samoprevazilaženja, svetskog prevazilaženja, univerzalnog prevazilaženja. A unutar tog prevazilaženja videćemo savršenstvo, koje jeste zadovoljstvo.

Pitanje: Kakav bi trebalo da bude stav onih koji rade u Ujedinjenim nacijama?

Šri Činmoj: Svaki pojedinac povezan sa Ujedinjenim nacijama u bilo kom svojstvu mora da bude dostojan reči „ujedinjeni“. U Ujedinjenim nacijama mi nastojimo da ujedinimo sve nacije, da zasnujemo svet mira i svet sklada. Ako možemo da služimo Ujedinjenim nacijama i da smo u svakom trenutku svesni smisla uloge Ujedinjenih nacija – ujedinjenja – onda ćemo uspeti.

Neki od članova Grupe za meditaciju u Ujedinjenim nacijama su toga svesni, ali uprkos tome što su svesni, ne uzimaju to za ozbiljno, dok drugi toga čak i nisu svesni. Oni osećaju da tu rade baš kao što bi mogli da rade na bilo kom drugom poslu. Ali, svaki član Grupe za meditaciju u Ujedinjenim nacijama morao bi da smatra da je njegov posao zlatna prilika da služi Viziji Božijeg Jedinstva.

Ujedinjene nacije su pesma jedinstva i tu pesmu jedinstva ćemo i mi pevati. Pevaćemo je zato što nas je neko inspirisao. Ko nas je inspirisao? Apsolutni Svevišnji. Zato treba da Mu budemo zahvallni. Ako smo zahvalni Njemu, moći ćemo da pevamo našu pesmu. Imaćemo duševniji glas, a u našem glasu, u našem delovanju – koje je posvećeno služenje – biće više duhovnosti, božanstvenosti i osećanja jedinstva.

Ako hoćemo da služimo bilo kome ili bilo čemu na najbolji mogući način, najbolje bi bilo da otkrijemo zahvalnost u svom životu. Zahvalni smo zato što nam je pružena prilika. Bog je mogao da pruži tu zlatnu priliku nekom drugom, ali On ju je dao nama. Ne bi trebalo da bude straha, ni sumnje, ni strepnje, ni brige – samo zahvalnost. Ljudi koji služe Ujedinjenim nacijama u bilo kom svojstvu trebalo bi da imaju bar malo zahvalnosti u svojim srcima. Ovde im je data prilika da služe čovečanstvu. Ima mnogo mesta na kojima ljudima nije pružena takva prilika, ali ovde u Ujedinjenim nacijama jeste.

Zaposleni u Ujedinjenim nacijama mogu da se svađaju, sukobljavaju i čine mnoge nebožanske stvari, ali oni imaju cilj. Ima mnogo mesta na svetu gde nešto tako kao što je cilj ne postoji. Ovde znamo da postoji cilj. Možda ne idemo pravim putem da stignemo do tog cilja, ali znamo za cilj, pa ćemo se možda jednog dana osećati jadno zato što samo pričamo o cilju a ne činimo ništa da ga dosegnemo. Zato, kad nas pričanje više ne bude zadovoljavalo, potrudićemo se da budemo zaista iskreni. Kad postanemo iskreni, osetićemo da postoji nešto što će pojačati našu iskrenost, prosvetliti našu iskrenost, ispuniti našu iskrenost, a to nešto je zahvalnost. Zahvalnost je širenje sebe, zahvalnost je širenje Boga u nama. Kad ponudimo makar i mrvicu zahvalnosti Svevišnjem u nama, Unutrašnjem Pilotu u nama, naše srce se smesta proširi. Nema boljeg načina da proširimo naše srce nego da osećamo zahvalnost.

Pitanje: Kako da steknemo čistotu u umu?

Šri Činmoj: Možete da steknete čistotu u umu tako što ćete se stalno prisećati Svevišnjeg. Razmišljajte o umu kao o trkaču. Taj trkač trči veoma brzo; ne možete ga uhvatiti. Svevišnji, meeđutim, trči beskrajno brže od uma. Ako možete da mislite na Svevišnjeg, On će vam dati sposobnost da trčite veoma brzo i da stignete na odredište pre uma. Sve dok um otelovljuje nečistotu, on oseća da će biti u stanju da utiče na ostale trkače koji ga okružuju – telo, vital i srce. Ali, kada mi trčimo brže od uma sa snagom Svevišnjeg, um popušta. On oseća da nema nade i odustaje od trke. Tada um odustaje od svojih nečistih misli, ograničenih misli.

Pitanje: Da li našem duhovnom napretku pomaže ako razumemo stvari intelektualno?

Šri Činmoj: Nije uopšte neophodno razumeti nešto intelektualno. Bil je mnogo duhovnih divova koji nisu koristili um; umesto toga su koristili srce. Zahvaljujući jedinstvu svoga srca sa Bogom, oni su osetili i spoznali sve. Razumevanje je veoma varljiva reč. Kad danas nešto razumemo na neki određen način, to razumevanje nas možda sutra neće zadovoljiti. Možda ćemo razviti neku drugu vrstu razumevanja i videti da je jučerašnje razumevanje bilo potpuno beskorisno. Zato korišćenje intelekta nije pravi način.

A sa druge strane, intelekt može da se preda jedinstvu srca i da kaže: „Intelektualno razumevanje mi ne donosi trajno zadovoljstvo. Zato, hajde da steknem radost tako što ću se poistovetiti sa najvišom Stvarnošću“. Odluke uma se stalno menjaju, zato nikad ne možemo naći stvarnu izvesnost i zadovoljstvo na putu uma. Ali, ako sledimo put srca, vidimo da se srce odmah poistovećuje sa Stvarnošću – ma kakva da je srž illi suština Stvarnosti. Ako je ovo srž, ako je ovo suština, onda će je srce smatrati svojom. Ako hoćemo da naučimo nešto duševno i da ga potpuno razumemo, onda je srce rešenje za to.

Ponekad se um postidi svog ponašanja, postidi se svoje okrutnosti. On je nemilosrdan ne samo prema članovima svoje porodice, već i prema sopstvenom postojanju. Međutim, postajući okrutan prema drugima ili prema samom sebi, um ne može da reši svoj problem. Jedino tragajući za višom stvarnošću um može da postane srećan kao i srce. A to će na kraju morati da učini. Reći da um nikad neće plakati za Svetlošću, da um nikad neće primiti Svetlost – to bi bila greška. Um će nesumnjivo plakati za Svetlošću i primiti svetlost, pa će doći vreme u našem zemaljskom kalendaru kad će um osećati istu radost kao i srce. U suprotnom, Božija tvorevina nikad ne može postati savršena – a Bog nam nikad neće dozvoliti da ostanemo nesavršeni.

Pitanje: Da li je um ikad nesebičan?

Šri Činmoj: Um može da bude nesebičan, poput srca. Ali, um koji sada koristimo je ograničen um. Kad živimo u umu, osećamo da imamo samo pet centi, pa ako ih damo, neće nam ostati ništa. Postoji, mđutim, i neograničen um. Ako postanemo jedno sa neograničenim umom, onda ne mislimo da ćemo ostati praznih ruku u životu. Ako um počne da oseća da je bezgraničan, onda, ma koliko da daje, on ostaje beskonačan.

Pitanje: Kako da uvećamo iskrenost uma?

Šri Činmoj: Možemo da uvećamo iskrenost uma ako prisilimo um da ostane u srcu. To je najlakši i najefikasniji način. Zemaljski ograničen um nije iskren i ne može da bude iskren. Međutim, kad um postane tih, smiren i prostran, on automatski postaje iskren. Ako neki veliki bokser uradi nešto pogrešno, nebožansko, on se neće plašiti nekog slabića koji ga kritikuje. Ali, ako je druga osoba na njegovom nivou, bokser će možda poricati svoje delo. Najveći bokser može da uradi mnoge stvari koje mi možda ne odobravamo, ali je njegov život otvorena knjiga. On ne mari šta mi mislimo. Zato neko nadmoćan, ko ima snagu, moć, čak i ako uradi nešto pogrešno, ne mora da laže. Lažima ne dobija ništa. Obična osoba će, međutim, pokušati da prikriva. Ovde govorimo o zemaljskoj stvarnosti. Na drugom nivou, ako se srce poistoveti sa beskrajnom Stvarnošću, beskrajnom Moći, i ako um potraži utočište u srcu, onda on automatski postaje iskren. Tad um neće morati da laže i da se opravdava. On neće morati da se plaši ničeg. Zato um mora potražiti zaštitu u srcu.

Pitanje: Ima li um sopstvenu volju?

Šri Činmoj: Um ima sopstvenu volju; a opet, um može da podlegne neprijateljskim silama, a može i da se preda višim silama. Svak ima ograničenu volju. Kad ne koristimo našu ograničenu volju, mi možemo da dopustimo ili da nas Bog pobedi, ili da nas pobedi sila neznanja. Ali, ako koristimo um ispravno, nećemo se predati nebožanskim silama koje nas napadaju. Naše sposobnosti su ograničene. Mi nemamo dovolno sposobnosti da stignemo do našeg cilja. Mi smo bespomoćna deca. Ako Cilj vidi da se malo dete očajnički trudi da stigne do njega, onda on sam dođe malom detetu. Doći će nam ili božansko Biće koje je na cilju, ili će doći neprijateljska sila. U početku, majka stoji na cilju i posmatra da li se dete iskreno trudi da joj dođe. Ako je tako, onda majka dođe i stane pred dete. Sa ograničenim umom mi možemo da idemo prema Cilju, u najmanju ruku možemo da krenemo korak napred. Dakle, ako koristimo ograničenu sposobnost, ograničenu volju uma da teži, onda će nam doći neko božansko Biće. U suprotnom, doći će nam nebožansko biće. Zato um, ako je iskren, može biti nadahnut božanskom Voljom, ili, ukoliko se ne trudi iskreno, može biti podstaknut nebožanskom voljom.

Pitanje: U čemu je razlika između uma nekog poznatog državnika i nekog poznatog naučnika?

Šri Činmoj: Većina državnika ili diktatora žive u vitalnom svetu. U tren oka oni će pokušati da ceo svet nateraju da bude pred njihovim stopalima. Kao što je rekao Julije Cezar: „Dođoh, videh, pobedih“. To je ono što oseća neki državnik ili diktator. Veoma često se diktatori trude da deluju na fizičkom planu pomoću vitalne snage. Oni ne koriste mentalnu snagu, iako je mentalna snaga nadmoćnija od vitalne snage. Psihička snaga je nadmoćnija od mentalne snage, okultna snaga je nadmoćnija od psihičke snage, a snaga duše je nadmoćnija nego okultna snaga. A opet, Božija snaga je beskrajno nadmoćnija od snage duše. Što je neka snaga suptilnija, to je efikasnija.

Naučnik koristi drugačiju snagu. Njegova snaga je snaga stvarnosti imaginacije. Imaginacija ima svoj nivo, sopstvenu stvarnost. Međutim, doko je ne vidimo svojim ljudskim očima, mi je zovemo „imaginacijom“. Potom probamo da odemo u intuitivni svet. Naučnik često odlazi u intuitivni svet, ali veoma je redak primer u istoriji da je neki državnik ili diktator imao takav um.

A opet, moram da kažem da su u Drugom svetskom ratu jednom ili dvaput Čerčilove reči došle sa psihičkog nivoa, intuitivnog nivoa. Dok je govorio, bio je na veoma visokom nivou. Kenedi i Nehru su takođe ponekad govorili sa intuitivnog i psihičkog nivoa. Ali to su veoma, veoma retki izuzeci. Obično diktatori i državnici pokušavaju da dominiraju fizičkim svetom pomoću svoje vitalne snage. Naučnik, međutim, uglavnom radi pomoću snage imaginacije, a ako u tome uspe, odlazi korak dalje, ka intuiciji. Kad naučnik otkrije nešto, on ulazi u suptilni svet i iznosi na površinu svoju sposobnost. Njegovo otkriće ima fizički oblik, ali prava suština tog otkrića potiče iz sveta imaginacije, sveta intuicije. Naučnik možda misli da koristi um, ali on samo daje fizički oblik jednoj stvarnosti u suptilnom obliku, na njen način.

Dakle, jedan državnik ima pristup vitalnom ili dinamičkom svetu, dok naučnik ima pristup svetu imaginacije ili intuitivnom svetu. Svetovi koje naučnik istražuje daleko su viši od onih koje istražuju istaknute političke ličnosti. Ali, čak se i naučnik predaje duhovnoj osobi. Duhovnost sadrži sve, uključujući i nauku. Međutim, naučnici, na nesreću, ne pridaju značaj duhovnom životu. Naučnik stalno hoće dokaze na fizičkom planu, vitalnom planu, mentalnom planu. On hoće da dokaže stvarnost koju je video. Duhovna osoba će mu reći: „Kao što je fizički nivo stvaran za tebe, tako je duhovni nivo stvaran za nas. Zašto bih morao da dokazujem svoje postojanje spuištajući se na tvoj nivo? Ako sam ja na vrhu drveta, ti se popni na vrh da vidiš da li uživam u najslađem voću ili ne“.

Naučnici se zasad nisu uspeli tako visoko kao duhovni Učitelji. Ono što su duhovni divovi postigli u napretku evolucije zasad naučnici ne mogu ni da zamisle. Zato otkriće koje duhovni Učitelj ima naučnik još uvek ne može da prihvati, pa nastoji da porekne otkriće duhovnog Učitelja. Tad duhovnost kaže naučniku: „Ma šta bi ti hteo da učiniš sa mojim postojanjem, čak i ako ga poričeš, ja neću biti gubitnik. Došla sam iz veoma daleke zemlje. Ta zemlja je potpuno čista i ta stvarnost je potpuno autentična. Ako hoćeš da okusiš moje dostignuće, dođi na mesto gde mogu da ti dam nektar. Treba da se popneš na moj nivo. Kad bih htela da ti dokažem moje postojanje na mentalnom nivou, samo bih unela još više zbunjenosti u tvoje otkriće umesto da ti dam prosvetljenje. Tvoje otkriće ti neće i ne može doneti trajno zadovoljenje, zato što je pomešano sa mentalnim i fizičkim svetom“.

Svi su u pravu i političke figure i naučnici i duhovne figure u skladu sa svojim standardima. Politika nastoji da deluje na određenom nivou. Nauka nastoji da deluje na određenom nivou. Svaka od njih, u skladu sa svojim evolutivnim razvojem, nastoji da kaže svetu kako stvarnost treba da bude prihvaćena. A duhovnost takođe nastoji da ponudi svoju istinu. Ona ne objašnjava. Ona kaže: „Postani jedno i uživaj; ne želim da objašnjavam“. U politici morate da dokazujete, u nauci morate da dokazujete. U duhovnosti, međutim, to nije neophodno, zato što postajete ono što postignete. U politici, ako naciji održite čudesan govor, taj govor može da bude jedno, a vi ste možda nešto drugo. Vaš život je možda potpuno drugačiji od toga; ne boravite u toj svesti. Ako otkrijete nešto, atomsku ili hidrogensku bombu, ne postajete to što ste stvorili. Vi možete da tvrdite da je sve što ste stvorili u oblasti polju politike ili nauke vaše, ali vaš posed ne postaje nerazdvojno jedno sa svojim vlasnikom. U duhovnosti, međutim, sve što ostvarite na duhovnom planu, to i postajete. Tvorac i tvorevina postaju nerazdvojno jedno, zahvaljujući njihovoj sposobnosti jedinstva.

Pitanje: Počeli ste da dajete Grupi za meditacije u Ujedinjenim nacijama pesme da pevaju, pa se pitam kakva je svrha toga?

Šri Činmoj: Ne samo da svaka pesma otelovljuje težnju, već i svaka melodija. Kad otelovljujemo težnju, mi osećamo da služimo Božanskom u nama. Kad ne težimo, mi osećamo da služimo nebožanskom u nama. Pesme su univerzalni jezik; one su najlakši i najefikasniji način za srce da ujedini unutrašnji svet sa spoljašnjim svetom, koji je odvojen, ili je rasparčan na mnogo delova.

Zato ove godine izvršavam unutrašnju zapovest da komponujem podosta pesama. Poput mojih slika, svaka pesma je moja posvećenost težećem čovečanstvu. Svaka pesma otelovljuje moju težnju, moje ostvarenje i moje posvećeno jedinstvo sa svima vama.

Moja je želja da tragaoci za krajnjom Istinom nauče te pesme, ukoliko mogu da ih otpevaju dobro. Dok ih uvežbavaju, sigurno će doživeti ushićenje, a kad ih izvode pred drugima, trebalo bi da osete da nude svoju težnju u obliku posvećenosti.

Oni koji slušaju te pesme meditiraće isto koliko i oni koji pevaju. Meditacija ne znači da budemo negde zaključani, da držimo oči i uši zatvorene i ne znamo šta se dešava oko nas. Meditacija je oblik lične posvećenosti, a ta posvećenost dolazi od naše težnje. Oni koji pevaju mogu da ponude svoje posvećeno služenje putem svoje duševne muzike, a oni koji ih slušaju duševno i posvećeno takođe mogu da budu u svojoj najboljoj meditaciiji.

Pretpostavimo da pevam pedeset pesama i da to traje dva sata. Tokom ta dva sata, vaš um može da luta i misli o milionima stvari, ili možete da osećate da pevanje nije važno, pa ćete se osećati pospano i zaspati. A možete to da shvatite kao priliku da meditirate najbolje što možete, zato što slušate muziku koja uvećava vašu sopstvenu težnju. Ako nastojite da težite, te duševne pesme će uvećati vašu težnju.

Svaka pesma je zlatna prilika da uvećamo našu duhovnost, da uvećamo našu težnju. Svaka pesma je poput dodatne biljke u našem vrtu. Svakako da će nam ta biljka dati više lepih cvetova. Svaka pesma, duševno otpevana, daje nam ogromnu unutrašnju radost, a ta radost nam prenosi poruku širenja srca. Naše srce se širi kada smo u radosti. Ako smo mudri, poslužićemo se svim sredstvima da bismo proširili svoje srce, tako da u radosti i blaženstvu svog srca možemo da vidimo čitav svet.

Pesma je seme. To seme će proklijati i izrasti u drvo koje će porasti i doneti mnogo cvetova i plodova. Ti cvetovi će ponuditi svoj miris i lepotu da povećaju našu težnju, a plodovi će nam dati besmrtnu radost. Zato će nam te duševne pesme preneti poruku Besmrtnosti pomažući nam da postanemo jedno sa univerzalnom Svetlošću, univerzalnom Blaženstvom koje oni otelovljuju.

Moja je želja da napišem bar pedeset pesama za Ujedinjene nacije. Imaćemo knjigu sa pedeset pesama i ona će biti vlasništvo Grupe za meditaciju u Ujedinjenim nacijama. Vi ćete ih naučiti i pevati ih na raznim mestima i pomoću tih pesama postići ćete mnoge stvari. Vrlo brzo ću moći da ponudim Grupi za meditaciju popriličan broj pesama, koje će se uglavnom ticati ideja i ideala Ujedinjenih nacija.

Pitanje: Tokom naše proslave Šeste godišnjice 14. aprila, govorio si o služenju Ujedinjenim nacijama sa zahvalnošću. Da li bi mogao da kažeš nešto više o tome?

Šri Činmoj: Svi mi služimo Ujedinjenim nacijama zato što osećamo da nam Ujedinjene nacije pružaju jedinstvenu priliku da pomognemo da se postigne svetski mir, svetski sklad i svetsko jedinstvo. Mi smo se trudili da služimo Ujedinjenim nacijama na svaki način. „Mi“ znači svaki pojedinac, ne samo kao član Grupe za meditaciju, već i kao zaposleni u Ujedinjenim nacijama. Međutim, ljude koji rade u Ujedinjenim nacijama i služe Ujedinjenim nacijama povremeno muče strah, sumnje i strepnje da će biti otpušteni. Često doživljavaju nesporazume, kontroverze i druga nezdrava iskustva. Zato smo mi došli do uvida da treba da postoji jedan novi metod služenja Ujedinjenim nacijama, a taj novi metod je služenje sa zahvalnošću srca.

Do sada, uprkos našem ogromnom neznanju, ograničenjima i nesavršenostima, uradili smo nešto za svet, uradili smo nešto za čovečanstvo služeći Ujedinjenim nacijama. Ako hoćemo da odvojimo Ujedinjene nacije od ostalog sveta, možemo da kažemo da smo učinili nešto za same Ujedinjene nacije. Ako hoćemo da odvojimo Ujedinjene nacije od našeg sopstvenog postojanja, možemo da kažemo da smo učinili nešto za sebe. Čak i ako uzimamo Ujedinjene nacije kao nešto različito od sveta i nešto različito od nas, opet možemo da kažemo da smo nešto postigli.

Umesto da kažemo da postoji jedan, možemo da kažemo da postoje tri prijatelja koji se dopunjavaju: svet, Ujedinjene nacije i neki individualni član Grupe za meditaciju. Ako ih uzimamo kao jedno, smatrajmo ih onda trima bliskim prijateljima. Tim trima bliskim prijateljima ponekad može biti teško da gledaju istim očima. Svet vidi nešto pogrešno u Ujedinjenim nacijama, pojedinac vidi nešto pogrešno u Ujedinjenim nacijama, a Ujedinjene nacije nalaze da ima nešto pogrešno u svetu ili u nekom pojedincu. Oni nalaze mane jedni drugima, a istovremeno, oni su prijatelji. Razne zemlje ne slažu se uvek jedne sa drugima, ali su ipak prijatelji. Da nisu prijatelji, ne bi bile članice Ujedinjenih nacija. Ne bi učestvovale u aktivnostima Ujedinjenih nacija. One veruju u Ujedinjene nacije, one imaju poverenja u Ujedinjene nacije, ali takođe imaju i svoje sopstvene probleme koje pokušavaju da razreše.

Dakle, svet je jedan prijatelj, Ujedinjene nacije su prijatelj i pojedinac je prijatelj. Postavimo to na taj način. Tri prijatelja, uprkos svojim nerazumevanjima i nedostacima, trude se da daju sve od sebe i da postanu bolji. Kad ponude svoje najbolje osobine, kada iskreno daju, onda postaju potpuno jedno u unutrašnjem životu i u spoljašnjem životu. Tada ne može biti nekog zasebnog sveta i nekih zasebnih Ujedinjenih nacija ili zasebnog pojedinca. Nema osećaja odvojenosti; sve je jedinstvo.

Danas postoji prijateljstvo, ali nema nerazdvojnog jedinstva. Zato što u osnovi postoji prijateljstvo, sve zemlje su zajedno i svi pojedinci su zajedno. Jedinstvo, međutim, i dalje nedostaje. To jedinstvo će doći samo kad svaki pojedinac bude u stanju da ponudi sopstvenu iskrenost i druge dobre osobine i Ujedinjenim nacijama i svetu, kad Ujedinjene nacije budu mogle da ponude svoje dobre osobine – svoje telo i dušu – pojedincu i svetu, i kada svet bude mogao da ponudi svoje dobre osobine svakom pojedincu i samim Ujedinjenim nacijama. Na taj način će to troje postati jedno.

Oni će postati jedno pomoću svoje zahvalnosti – zahvalnosti za ono što je svet uradio za Ujedinjene nacije, za ono što su Ujedinjene nacije uradile za svet i za ono što je pojedinac uradio za svet i za Ujedinjene nacije. Svak je uradio nešto za drugo dvoje; zato su oni zahvalni jedni drugima. Kad jednom budu zaista zahvalni jedni drugima, postaće jedno. Njihova srca će doživeti širenje, a u postepenom širenju svojih srca postaće univerzalni. Tada nećemo moći da odvojimo nekog pojedinačnog člana Ujedinjenih nacija od samih Ujedinjenih nacija, zato što će postati celovito jedno. Ujedinjene nacije nećemo moći da odvojimo od sveta, zato što će one postati nerazdvojni deo sveta. Oni će biti jedno zahvaljujući svojoj iskrenoj uzajamnoj zahvalnosti. Nudeći zahvalnost, stalnu zahvalnost svetu, Ujedinjene nacije i neki pojedinačni član Ujedinjenih nacija postaće jedno. Kad postanu jedno, biće savršeni instrumenti.

Sve dok oni ostaju tri individue, treba da nude zahvalnost jedni drugima. Kad postanu jedno, oni će nuditi svoju zahvalnost Svevišnjem Pilotu zato što ih je učinio savršenim instrumentima. Zašto? Zato što su postali svesni i savršeni instrumenti Svevišnjeg, dok drugi nisu čak ni svesni instrumenti. Zato su oni zahvalni Svevišnjem što im je pružio tu priliku.

Zasad smo mi svesni instrumenti, ali je savršenstvo daleko. Doći će, međutim, dan kada ćemo, pored toga što smo svesni instrumenti biti i savršeni instrumenti. Zato sada možemo da budemo zahvalni upravo zato što smo postali instrumenti. Svevišnji, iz Svoje beskrajne Darežljivosti, dao nam je priliku da postanemo Njegovi svesni instrumenti. Ali, doći će dan kada ćemo postati savršeni instrumenti. Tada će biti potrebno da ponudimo više zahvalnosti, beskrajno više. Sada bi trebalo da budemo zahvalni zato što smo odabrani da budemo svesni instrumenti. Ali, kad postanemo savršeni instrumenti, naša zahvalnost postaće bezgranična. Isto to se odnosi i na svakog pojedinca i na svaku naciju.

Pitanje: Kako da budemo što prijemčiviji kad nas obasipaš Svetlošću dok meditiramo?

Šri Činmoj: Možete da budete veoma prijemčivi zahvaljujući sopstvenoj jednostavnsti, iskrenosti, čistoti i poniznosti. Kad iznesete na površinu sopstvene božanske osobine – jednostavnost, iskrenost, čistotu i poniznost – moći ćete da najviše primite. A unutar jednostavnosti, unutar iskrenosti, unutar čistote, unutar poniznosti, molim vas da probate da osetite zahvalnost Unutrašnjem Pilotu, svom sopstvenom Unutrašnjem Pilotu. Vaše zahvalno srce moći će da primi najviše; ono će doneti Odozgo Mir, Svetlost i Blaženstvo u beskrajnoj meri. Zahvalno srce je ono koje prima te božanske osobine, a takođe ih i ispoljava ovde na Zemlji.

Pitanje: Kako čovek može da živi večno?

Šri Činmoj: Kako čovek može da živi večno? Treba da znamo šta podrazumevamo pod „čovek“. Ako podrazumevamo krv i meso i zemaljske udove koje imamo, onda je nemoguće da to telo večno živi. Pet elemenata od kojih se telo sastoji ne mogu da traju večno. Ako se neko poistovećuje samo sa fizičkim telom, koje ostaje u životu šezdeset, sedamdeset ili osamdeeset godina, naravno da besmrtnosti nema. Kad telo ne teži – a ne teži u najvećem broju slučajeva – onda i nema svrhe ostajati na zemlji na kojoj ima toliko patnje, toliko frustracije, slabosti, ograničenja i robovanja.

Ljudi mogu da žive na zemlji osamdeset ili devedeset godina, ali ako ne odustanu od svog običnog ljudskog života, ili, da kažemo, svog životinjskog života, to nema svrhe. Samo ako čovek želi da postupa božanski i da živi na jedan božanski način, za njega ima smisla da živi večno. Ali, ako neko hoće da živi božanskim životom, onda odmah treba u sebi da razvije jednu božansku svest. Svaki pojedinac ima životinjsku svest, ljudsku svest i božansku svest. Iz životinjske svesti mi smo postepeno ušli u ljudsku svest, a iz ljudskog sada nastojimo da izrastemo u božansko. Tu svest mi ne vidimo svojim ljudskim očima, ali je vidimo našim unutrašnjim vidom.

U svetu svesti svaki pojedinac je besmrtan. Čovek se poistovećije ili sa dušom ili sa telom. Ako se poistovećuje sa telom, koje je daleko od savršenstva, naravno da ne može da živi večno. Ali, ako se poistovećuje sa dušom, onda zna da je ona besmrtna. Telo će umreti, ali kada se radi o svesti – koju svaki čovek ima, i svaki čovek to iznutra jeste – čovek je večan, čovek je besmrtan.

A sa druge strane, mi se nadamo da će doći vreme kada će fizičko telo, poput duše, biti u stanju da uspostavi nerazdvojno jedinstvo sa božanskim. Mi imamo unutrašnji život i spoljašnji život. Unutrašnji život je težnja, dok je u ovom trenutku spoljašnji život pun želja; on je vezan za zemlju. Doći će, međutim, dan kada će život želja biti preobražen unutrašnjim životom i težnja će blistati čak i u takozvanom fizičkom. Tada će preobraženo i prosvetljeno fizičko telo moći da bude trajno. Zasad je, međutim, fizičko poluživotinjsko i ispoljava samo tračak božanske Svetlosti. Doći će dan kada će fizičko primiti bezgraničnu Svetlost Odozgo i biće prosvetljeno. Kad jednom bude prosvetljno, poput duše, ono će moći trajno da ostane na zemlji, ako je takva Božija Volja. Ali danas, u sadašnjem stanju ljudske svesti, nemoguće je da čovek bude besmrtan na fizičkom nivou.

Pitanje: Kako možemo da pomognemo pilotima Ujedinjenih nacija – generalnom sekretaru i direktorima?

Šri Činmoj: Pilotima Ujedinjenih nacija potrebna je naše služenje, ne pomoć. Čim upotrebimo termin „pomoć“, u nas ulazi neka vrsta egocentične zamisli. Ako pomažemo nekom, to znači da smo u nadmoćnom položaju. Kad pomažemo, osećamo da smo korak ispred ili korak više od onih kojima pomažemo. Ali, ako služimo nekome, tada svoju sposobnost nudimo sa poniznošću, zahvaljujući našoj ljubavlju ispunjenoj brižnosti i jedinstvu. Hajde da koristimo pravu reč, „služenje“.

Kako da služimo generalnom sekretaru, koji je glavni pilot Ujedinjenih nacija i drugima koji su visoki autoriteti u Ujedinjenim nacijama? Nazovimo ih junacima-ratnicima Ujedinjenih nacija, zato što se oni na bojnom polju života bore za svetsku harmoniju, za svetski mir i svetsko savršenstvo. Ti članovi naše porodice su krenuli da se bore protiv nebožanskih sila, sila koje odvajaju, sila koje ne žele sklad u svetu. Oni su naša braća, možemo reći. Naša braća su otišla na bojno polje da se bore, ali mi nismo otišli; ostali smo kod kuće. Svevišnji nije odabrao nas da se borimo.

Mi, međutim, možemo da poslužimo istom uzvišenom cilju u njima pomoću naše stalne molitve i dobre volje. Naša je dužnost da se potrudimo da stvorimo za našu braću uspeh i pobedu. Naše molitve će nesumnjivo biti dodatna snaga za njih dok se bore protiv nesklada, konflikata i loših sila koje odvajaju nacije od sveta. Naša unutrašnja molitva je vrhunski važna i ona im znatno pomaže. Oni čine nešto za sebe, za nas, za čitavo čovečanstvo. Zato je naša dužnost da se iznutra i spolja molimo za njih kod kuće, ili gde god da smo.

Upravnici Ujedinjenih nacija služe čovečanstvu u svetskoj areni. Mi takođe možemo da služimo u skladu sa našim sposobnostima. Oni to čine u velikim razmerama, u skladu sa sposobnošću koju imaju, a mi to činimo u ograničenim razmerama u skladu sa sposobnošću koji imamo. Naša molitva je takođe solidna snaga. Tu solidnu snagu, koja potiče od naše posvećenosti svetu, možemo da im ponudimo iznutra.

Pitanje: Šri Činmoj, veoma je teško znati da li je nešto stvar duhovnosti. Koliko toga u Ujedinjenim nacijama je duhovna stvarnost, odnosno svetovna stvarnost, ili su te razlike bez značaja?

_Šri Činmoj: Molio bih da me izvinite. Kad koristim izraz „duhovno“, hoću da kažem da ako mi neko postavi neko naučno pitanje, neću moći da odgovorim na njega. Ako me neko pita za istorijske, političke ili matematičke stvari, nigde me nema. Ja koristim izraz „duhovno“ u jednom širem smislu koji podrazumeva stvarnost koja nas ujedinjuje, stvarnost koja hoće da nas ispuni na jedan božanski način. „Duhovnost“ ovde znači jedinstvo, ujedinjenost. Cilj Ujedinjenih nacija je da ujedini sve narode, sva ljudska bića. Prava duhovnost ne može biti drugačija od toga: da vidimo sva ljudska srca, sve ljudske živote ujedinjene zarad jednog vrhovnog cilja, a to je da zadovoljimo Stvarnost, Božiju Tvorevinu i Božiju Viziju.

„Duhovno“ ovde znači ujedinjenje svih ljudskih bića i svih ljudskih težnji. To znači jedan bolji, više prosvetljujući način života. Ja koristim reč „duhovno“ u veoma širokom značenju, u njenom najčistijem značenju, značenju svetske harmonije, ujedinjenja sveta i jedinstva sveta. To je duhovno.

Kao što znate, cilj Ujedinjenih nacija je ujedinjenje. Ali, ujedinjenje nije jedinstvo. Najpre postižemo ujedinjenje, a potom odlazimo korak dalje, ka jedinstvu. Nakon jedinstva, nastojimo da steknemo zadovoljstvo. Svaki pojedinac mora biti zadovoljen zahvaljujući svom jedinstvu sa ostalim članovima porodice i svom žrtvovanju za njih.

Appendix: these quotes, from other writings of Sri Chinmoy, were included in the first editions.

> Ja se ne takmičim sa svetom. Takmičim se sa svojim neznanjem.

> Ja se ne poredim sa svetom. Poredim se sa savršenstvom moje duše.

> Ja ne sarađujem sa glupošću sveta. Sarađujem sa najčistijom iskrenošću moga srca.

☙

> Trista šezdeset pet prilika se pruža da spoznamo Svevišnjeg, da otkrijemo Svevišnjeg i da ispunimo Svevišnjeg.

☙

> NE govori putem mog uma: „Ako postoji Bog, kako to da Ga nikad nisam video? Nema Boga“.

☙

> Kad se umnogostruči Mir, umnogostruči se Istina.

> Kad se umnogostruči Istina, umnogostruči se Ljubav.

> Kad se umnogostruči Ljubav, umnogostruči se Bog.

☙

> Šta mogu da uradim. Iako sam slabiji od insekta, usuđujem se da kritikujem Boga Svemogućeg.

> Šta mogu da uradim. Iako sam Njegovo dete ljubavi, usuđujem se da Ga zaboravim i ignorišem.

> Šta ne mogu da uradim. Mada sam čovek, ja ne uspevam da živim pravi ljudski život.

> Šta ne mogu da uradim. Mada potvrđujem sopstveno postojanje za zemlji, ja ne znam ko sam i zašto sam ovde.

☙

> Govorim istinu. Svet je povređen.

> Govorim laži. Bog je povređen.

> Šta da radim?

> Tišina. Moram živeti u tišini i postati nasmešeni dah tišine.

> Gle, svet me voli, a Bog me blagosilja.

>

☙

> Šta ja radim?

> Puštam Boga da misli za mene.

> Šta još radim?

> Puštam Boga da govori kroz mene.

> Šta još mogu da uradim?

> Mogu da pustim da me Bog učini onako božanskim i savršenim kao što je On.

☙

> Naše želje prestaju kad se naše vezanosti povuku.

> Naše težnje umiru kad naša iskušenja oboje naš životni dah.

☙

> Gde nema radosti, nema ljubavi.

> Gde nema ljubavi, nema ničega.

> Gde je Istina, tu je ispunjenje.

> Gde je ispunjenje, tu je Bog, i samo tu.

Predgovor urednika prvom izdanju

Pitanja u ovoj knjizi postavili su članovi Grupe za meditaciju Ujedinjenih nacija, neformalne grupe članova osoblja Ujedinjenih nacija, delegata i predstavnika nevladinih organizacija akreditiranih pri Ujedinjenim nacijama koji veruju da postoji duhovni način rada za svet mirovni kao i politički način. Dvaput nedeljno, Grupa se sastaje u UN-u pod vodstvom Šri Činmoja radi meditacija nevezanih ni za jednu sektu i radi duhovnih diskusija o bratstvu i svetskom jedinstvu.

Grupu za meditacije u Ujedinjenim nacijama na unutrašnjem planu vodi njen duhovni direktor, Šri Činmoj, koji sastanke održava nastavljajući tradiciju mesečnih predavanja Daga Hamaršelda u Ujedinjenim nacijama.Šri Činmoj je sumirao kredo kojeg se ta grupa drži na sledeći način:

> MI VERUJEMO...

> ... i smatramo da svaki čovek ima potencijal da spozna Krajnju Istinu. Mi takođe verujemo da čovek ne može i neće zauvek ostati nesavršen. Svaki čovek je instrument Boga. Kad kucne čas, svaka individualna duša sluša Božije unutrašnje naloge. Kad čovek sluša Boga, njegove nesavršenosti se pretvaraju u savršenstvo, njegovo neznanje u znanje, njegov tragajući um u jasnu svetlost, a njegova nesigurna stvarnost u sveispunjujuću Božanstvenost.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 7, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_7