Plameni talasi, deo 11

Deo I

FW 314-326. Šri Činmoj je 20. maja 1977. odgovorio na ova pitanja, koje mu je ranije poslao jedan od delegata u Ujedinjenim nacijama.

Pitanje: U celini gledano, kojim redom ide važnost, hitnost ili prioritet sledećih problema čovečanstva: ekonomski, društveni, politički, religijski? Zašto?

Šri Činmoj: Po meni, red bi bio sledeći: religijski, politički, društveni i ekonomski. Zašto? Ako su ljudi religiozni, onda će se truditi da vode bolji život, čistiji život. Svetu je najpotrebniji bolji život i čistiji život. Sledeća je politika. Politika upravlja umom, vitalom i telom čovečanstva. Kao što se religija uglavnom bavi srcem i unutrašnjim osećanjima, tako se politika bavi uglavnom umom – organizovanim umom, okrepljujućim vitalom i budnim telom. Potom dolaze društveni problemi. Nakon što je religija dotakla srce, a politika dotakla um, vital i telo, trebalo bi da postoji prijateljstvo i drugarstvo u društvu. Tad pojedinac postaje deo kolektiva. Nakon što pojedinac postane religiozan i ponudi svetlost čovečanstvu, on treba da uspostavi prijateljstvo, svoj društveni kvalitet. Tada će se ekonomski problemi lako rešiti. Zato mi najpre mislimo na Boga i nudimo svetlost svojoj naciji, svojoj zemlji. Potom želimo da se blisko povežemo sa drugima. Kad želimo da se blisko povežemo sa drugima, ekonomski problemi će se u znatnoj meri rešiti, zato što ćete tad moju potrebu vi osećati kao svoju potrebu, a vašu potrebu ja ću osećati kao moju potrebu. Tada ću biti više nego spreman da pomognem bama, a vi ćete veoma rado pomoći meni. Ali, ako ne osećamo jedinstvo, nećemo osećati ni potrebe onih drugih. Dakle, najpre religija, potom politika, potom društveni problemi, a onda ekonomija.

Pitanje: Konkretno, šta je važnije: odnos Istok-Zapad, politički, ili Sever-Jug, ekonomski?

Šri Činmoj: Oba su podjednako važna. Ako se Istok i Zapad ne ujedine, ako ne budu gledali istim očima, to će onda biti katastrofa ne samo na mentalnom planu, već i na vitalnom i na fizičkom planu. Zato su politički odnosi između Istoka i Zapada vrhunski važni. A opet, podjednako su važni i ekonomski odnosi između Severa i Juga. Ako Sever i Jug ne dele svoja ekonomska dostignuća, to će takođe biti užasna nesreća na mentalnom planu, vitalnom planu i fizičkom planu. U oba slučaja, između Istoka i Zapada i između Severa i Juga, potrebni su nam saosećajna brižnost, ljubav i jedinstvo. U odnosima Istoka i Zapada, politička stvarnost je vrhunski važna. U odnosima Severa i Juga, ekonomska stvarnost je vrhunski važna. Politička stvarnost jedne hemisfere ne bi trebalo da pokušava da dominira političkom stvarnošću druge hemisfere. I još, siromašne zemlje i bogate zemlje treba da shvate da mogu biti zadovoljne jedino ako bogati ponude svoje bogatstvo siromašnim, a siromašni prihvate to bogatstvo sa zahvalnošću, a ne sa zahtevanjem.

Pitanje: Kakav bi trebalo da bude stav sledbenika religije u svetu prema diktaturama, nametanju tuđe volje i ograničenju prava i sloboda pojedinca? Odbijati svaki kontakt ili napraviti kompromis u nadi da će oni evoluirati?

Šri Činmoj: Religiozan čovek nikad neće praviti kompromis. Njegov život je takav da će se duševno i neustrašivo boriti protiv diktature, nametanja volje i ograničenja individualnih prava i sloboda. Kompromis nikako ne može biti rešenje. Kad napravimo kompromis sa tamom i neznanjem, onda je to pola-pola: neznanje daje pola, a svetlost daje pola. Ali, ona polovina koju neznanje zadržava je destruktivna, zato neznanje treba da se potpuno transformiše. Neznanje u celini treba da potraži zaštitu u svetlosti. Zato ne može biti kompromisa između istine i neistine. Ako između njih dođe do kompromisa, onda će neistina vladati polovinom sveta. U unutrašnjem životu kompromis ne postoji – ili Bog ili Satana, ili neznanje ili svetlost, ili dan ili noć. Ako pravite kompromise sa tamom i nadate se da će se tama na kraju promeniti u svetlost u procesu evolucije, hteo bih da kažem da su to pusti snovi. Noć se neće promeniti, tama se neće promeniti. Svetlost može svesno da deluje u tami i pomoću nje. Inače, svojom voljom noć nikad neće popustiti svetlosti. Moć koju svetlost ima moraće da prisili noć da se preda, za njeno sopstveno dobro.

Pitanje: Da li mislite da je moguće promeniti organizaciju Ujedinjenih nacija a da se ne promene države, njene članice? Ako je, opet, to neophodno, čemu služi takav začarani krug?

Šri Činmoj: Nije neophodno promeniti države članice da bi se promenile Ujedinjene nacije. Države članice se mogu nazvati začaranim krugom, i iz određene perspektive, ima opravdanja da se tako kaže. Ali, ako pogledamo situaciju iz drugačijeg ugla, onda možemo reći da gde postoji neki veliki skup ili organizacija, unutar tog velikog skupa treba da postoji jedan manji skup da organizuje stvari. Kad bi sve zemlje bile ravnopravne i svaka imala isti status, onda ne bi bilo organizacije. U svakoj školi, postoji učitelj i više učenika. To nije hijerarhija u autoritarnom smislu; to je samo neophodnost. Ako gradimo kuću, trebaće nam građevinski inženjer ili arhitekta, kao i nekoliko radnika. Kad bi svi radili posao arhitekte, ne bi bilo radnika da grade kuću. U tako velikoj organizaciji kao što su Ujedinjene nacije, nekim zemljama mora se poveriti veća odgovornost nego drugima, pa naravno da će njihov glas biti važniji. Da su svi kraljevi, ne bi bilo podanika. Pod tim ne podrazumevam da su neke države članice kraljevi; jedino hoću da kažem da neke zemlje treba da istupe da bi pokazale svetlost drugima. Da svi imaju svetlost, svi bi bili na Nebu. Tada bi cela Zemlja bila Nebo. Ali, nije tako. A opet, sve zemlje bi trebalo da imaju više saosećanja i da razviju snažniji osećaj jedinstva. Onda bi to bila idealna situacija.

Pitanje: Da li se slažete da je glavni zadatak vernika koji živi u današnjem svetu da pomogne da duše nacija izađu u prvi plan?

_Šri Činmoj: Da, potpuno se slažem. Vernik mora da pomogne da se duše nacija izvedu u prvi plan. Kad duša izađe u prvi plan sa svojim unutrašnjim sjajem, božanskim sjajem, samo je pitanje vremena kada će um, vital i telo to prihvatiti. Težeće srce to odmah prihvata, ali će drugim članovima biti potrebno neko vreme. Ali, mi treba da izađemo spolja iz unutarnjeg. Mi sejemo seme u zemlju, a ono potom klija. Ono postaje izdanak, biljčica, i na kraju ogromno banjan drvo. Dakle, stvarnost mora da iznutra izbije na površinu, a duša je to što otelovljuje unutrašnju stvarnost i božansko.

Pitanje: Dobra volja je ljubav na delu i prvi korak ka duhovnoj ljubavi. Zar ne bi trebalo da to bude glavna osobina koju bi trebalo odgajiti i ukazati čovečanstvu na nju?

Šri Činmoj: Potpuno ste u pravu. Dobra volja je ljubav na delu i treba je odgajiti i ukazati čovečanstvu na nju. Ali, da bismo je pokazali čovečanstvu i odgajili je, treba da znamo odakle dolazi dobra volja. Dolazi li ona iz fizičkog uma? Ne. Dolazi li iz dinamičkog vitala? Ne. Dolazi li iz budnog tela? Ne. Dobra volja dolazi jedino iz vapećeg srca, srca koje plače da vidi svog Voljenog Svevišnjeg u sebi i u svim drugim srcima. Dakle, izvor dobre volje je čovekovo srce koje teži. Dobra volja koja dolazi iz srca koje teži nesumnjivo je ljubav na delu. I nema sumnje da ona treba da se odgaji i pokaže čovečanstvu da bi ubrzala njegov napredak.

Pitanje: Da li Vam se čini da će organizacija Ujedinjenih nacija imati neku ulogu u prosvetljenju čovečanstva? Ako je tako, da li će muzika biti jedna od komponenti te uloge?

Šri Činmoj: Da, ja vidim da organizacija Ujedinjenih nacija ima nesumnjivu ulogu u prosvetljenju života čovečanstva. Ali, neće spoljašnja muzika učiniti ono što je potrebno. Jedino unutrašnja muzika, muzika srca, koja neprestano oseća i navodi druge da osećaju da smo mi od Jednog i da smo za mnoštvo može to da učini. Mnoštvo je naša produžena i proširena stvarnost. Ne instrumentalna muzika, ni vokalna muzika, već psihička muzika Ujedinjenih nacija, jeste to što može da prosvetli i prosvetliće lice čovečanstva.

Pitanje: Mislite li da je sistem „jedna zemlja, jedan glas“ demokratski? Ako ne, da li videte neku alternativu tome pre nego što nagomilana mudrost duša nacija postane osnov našeg sistema glasanja?

Šri Činmoj: Uvek je preporučljivo da jedna nacija ima jedan glas. Ali, taj glas treba da dođe iz mase naroda. Ne treba izvršiti volju nekog pojedinca. Ako bi billo tako, to je kao da mnogi umovi idu u mnoštvu pravaca. Tada se ništa neće rešiti i neće biti nade da se dođe ni do kakvog zaključka. Zato, jedinstvo kolektivne stvarnosti će morati da da svoj glas, a tada će biti jedan glas, jedna volja, jedna stvarnost – jedan prosvetljujući i jedan ispunjujući izvor.

Pitanje: Ako je Program razvoja ujedinjenih nacija (UNDP) „srčani centar“ Ujedinjenih nacja, ko bi trebalo da bude um: generalni sekretar, Generalna skupština, Savet bezbednosti ili Ekonomski i socijalni savet? Postoji li neka korespondencija ili analogija između organa i centara?

Šri Činmoj: Srčani centar ne mora da bude nešto pojedinačno; to ne mora da bude Savet bezbednosti ili generalni sekretar ili Ekonomski i socijalni savet. To su sve stvarnosti, ali te stvarnosti ne moraju ostati odvojeni entiteti. Oni se mogu kombinovati, ili, u najmanju ruku, suština i kvalitet svih tih stvarnosti se mogu ujediniti. Potom, kada se ujedine, postojaće osećaj jedinstva, a taj osećaj jedinstva nije ništa drugo do srčani centar.

Pitanje: Da li predviđate stvaranje neke druge komore u Ujedinjenim nacijama? Ako je tako, da li bi ona trebalo da bude sastavljena od nekih nevladinih organizacija, ili od mudrih ljudi iz raznih naroda? Da li bi Generalna skupština, takva kakva je, trebalo da predstavlja volju nacija, a ta druga komora ljubav naroda?

Šri Činmoj: Predviđam da će nastati jedan druga komora u Ujedinjenim nacjama, ali ona ne mora da bude sastavljena od nevladnih organizacija i takozvanih mudrih ljudi raznih naroda. Ta nova tvorevina mora biti sastavljena jedino od nesebičnih, posvećenih radnika – ljudi koji stvarno vole i služe čovečanstvo, koji ne ostaju samo na teorijskom planu, već silaze i na praktični nivo i nude praktična, efikasna rešenja čovečanstvu.

Šri Činmoj: Da li predviđate mogućnost da neka ličnost potpuno posvećena duhovnosti postane generalni sekretar u ovom veku?

Šri Činmoj: Teško je reći ko je a ko nije potpuno posvećen duhovnosti. U ovom slučaju, što se tiče mog unutrašnjeg osećaja, smatram da je Dag Hamaršeld nesumnjivo bio potpuno duhovna osova. Kao što znamo, duhovnost ne znači negiranje sebe. Prava duhovnost znači prihvatanje života kao takvog. Tu treba da znamo da je ovaj život koji prihvatamo sačinjen od duha i materije. Zato, ako neko otelovljuje duh i želi da učini da duhovna stvarnost deluje pomoću same materije, onda je on nesumnjivo duhovan. U slučaju Daga Hamaršelda, videli smo da njegova unutrašnja svetlost prožima njegov um. Potom, iz uma, iz prosvetljenog uma, on je vršio volju srca, kombinujući prosvetljujuće stvarnosti vitala i požrtvovane stvarnosti fizičkog. Što se tiče U Tanta, koji je bio nepokolebljivi i posvećeni budista, vidimo da je on izneo na površinu saosećajni aspekt života, koji je najčistija stvarnost-dragulj u postojanju čovečanstva. On je ponudio to saosećanje-stvarnost čovečanstvu bezrezervno, gotovo bezuslovno. Ponekad se reč „duhovno“ veoma pogrešno razume. Duhovna osoba postaje predmet podsmeha ciničnih ljudskih bića. Ponekad oni koji ne veruju u Boga kao Izvor Jedinstva-Tvorevine gledaju s visine na one koji su duhovni. Ali, oni koji iznutra vide nerazdvojno jedinstvo Boga Tvorca i Boga tvorevine nastoje da tu spoznaju ponude čitavom svetu. Uprkos tome što ih pogrešno razumeju, uprkos tome što ih napadaju fizičke bolesti, kao u slučaju U Tanta, oni deluju u tišini. I oni polažu rezultat pred Stopala Boga, Tvorca sveg dobra. Hteo bih da Vam kažem da je dvadeseti vek već bio blagosloven sa dva duhovna diva: Dagom Hamaršeldom i U Tantom. Generalni sekretar U Tant i generalni sekretar Dag Hamaršeld su dva najistaknutija primera duhovnih osoba. Spolja njih možda ne prepoznaju kao duhovne osobe. Ali, pošto sam ja duhovan čovek, uspostavio sam jedinstvo sa njima – sa njihovim dostignućima, sa njihovom ogromnom žrtvom, sa njihovim unutrašnjim vapajem – i hteo bih da kažem da su oni bili nesumnjivo duhovne osobe posvećene duhovnim stvarnostima, koje sumnjičavi, komplikovani umovi i analitički intelekt ne mogu lako da razumeju.

Pitanje: U preambuli statuta UNESCO-a se kaže da rat počinje u umovima ljudi i da ćemo morati najpre tu da ga iskorenimo. Ljudski umovi se menjaju; pa ipak je sveopšti rat još uvek moguć. Šta biste rekli o tome?

Šri Činmoj: Istina je da rat počinje u umovima ljudi. Ako se um promeni, neće biti rata. Ali, kako će se um promeniti? Um će se promeniti jedino kada se preobrazi. Postoji samo jedan način da se preobrazi um, a to je da se stvarnost, božansko srca, iznese u prvi plan. Um čovečanstva se menja, ali to se odvija brzinom indijske volovske zaprege. U svakom momentu oluja sumnje i orkan ljubomore mogu da spreče ljudski um da nastavi dalje. Ali, ako kvaliteti srca izađu u prvi plan i prosvetle um, onda ne može biti oluje sumnje ni orkana ljubomora. Prosvetljen um, koji se oslanja na srce puno ljubavi, ne samo da može da okonča ratove, već može i da ubrza rađanje jedinstva sveta, savršenstva sveta i zadovoljstva sveta.

Pitanje: Nuklearno oružje i nuklearna energija su veoma opasna sredstva. Kakav je Vaš stav prema njima?

Šri Činmoj: Pre svega, slažemo se da su nuklearno oružje i nuklearna energija veoma opasna sredstva. U ovom trenutku oni se koriste u destruktivne svrhe, posebno nuklearno oružje. Ali, ko je njihov tvorac? Njihov tvorac je čovek. Čovek je tvorac nuklearnog oružja i nuklearne energije. Trebalo bi, međutim da znamo da je ljudski tvorac takođe tvorevina Vrhunskog Tvorca. U deliću sekunde taj Vrhunski Tvorac može da promeni destruktivni um nekog pojedinačnog ljudskog bića u um koji voli, univerzalni um. Delovanje uma je to što ili održava čovečanstvo ili uništava čovečanstvo. Ako Vrhunska Sila bude htela da deluje u ljudskom umu, onda opasne stvari i opasna dostignuće ne moraju i ne mogu ostati opasni. Postoji nešto što je beskrajno moćnije od opasnih oruđa koje je stvorilo čovečanstvo, a ta vrhunski moćna stvar je Božije Saosećanje prema Njegovoj deci. Kad Bog upotrebi Svoje vrhunsko oružje, Saosećanje, nijedno ljudsko oruđe – ma koliko da je opasno – ne može da mu se suprotstavi. Božije Saosećanje i Bog Saosećanje su uvek za čovečanstvo. Najpre Bog šalje svog predstavnika, a to je Saosećanje. Potom, ako vidi da Njegov predstavnik nije dovoljno jak da reši problem, On sam dolazi kao Bog Saosećanje. Ali, u većini slučajeva, Moć Božijeg Saosećanja je više nego dovoljna da spase čovečanstvo od pretećih kriza.

Deo II

FW 327-334. U proleće 1977. gospodin Dejvid Rou, politički saveetnik Misije SAD u Ujedinjenim nacijama, postavio je sledeća pitanja Šri Činmoju.

Pitanje: Baktivedanta je rekao da su Ujedinjene nacije „društvo za ujedinjene životinje“ u kojem ljudi nisu zainteresovani za religiozne stvari. Da li biste to prokomentarisali?

Šri Činmoj: Dragi Dejvide, meni je naprosto nemoguće da se složim sa tom tvrdnjom koju je izrekao pomenuti duhovni učitelj. Reći da su Ujedinjene nacije društvo za ujedinjene životinje, zato što ljudi u Ujedinjenim nacijama nisu zainteresovani za religiozne stvari, znači kritikovati Ujedinjene nacije ne samo nemilosrdno, već i gotovo bezrazložno. Pre svega, svi mi znamo da su u ime religije i religioznih pitanja od osvita takozvane civilizacije pobijeni bezbrojni ljudi. Gotovo sve religije su se u neko doba borile jedna protiv druge bez uzdržavanja, a što je još gore, povremeno bez ikakvog razloga. Svaka religija je odstupila od fundamentalnih principa istine samo da bi pokazala svoju nadmoć nad ostalim religijama. Čemu kriviti Ujedinjene nacijie? Najmudrija stvar za mudrog čoveka je da najpre reši svoje sopstvene probleme, da prosvetli svoju sopstvenu tamu i da usavrši sopstvenu prirodu. To je jedini način na koji bilo ujedinjene bilo razjedinjene ljudske životinje širom sveta mogu da se popnu na jednu višu prečku lestvice evolucije, koju nesumnjivo možemo nazvati pravim ljudskim životom.

Pitanje: Da li je osnovni cilj da Ujedinje nacije ne teže nečem višem nego države članice koje ih sačinjavaju?

Šri Činmoj: Ne, Ujedinjene nacije mogu i treba da teže jednom višem cilju od onog koji predstavljaju njihove države članice. Države članice su poput čvrstih stubova nekog zdanja, ali je potrebno još mnogo stvari da bi se to zdanje izgradilo. Te stvari su takođe od ogromne važnosti. Kad sve bude bilo na svom mestu i kad se sve stvari iskombinuju da se postigne neki određeni cilj, tad telo stvarnosti postignuća postaje božanski celovito i vrhunski savršeno.

Pitanje: Možemo li se nadati da će pojedinačne delegacije država članica raditi za neke više ciljeve od onih koje bi njihove domaće vlasti normalno podržale?

Šri Činmoj: To u potpunosti zavisi od unutrašnje snage pojedinih delegacija. Ako je pojedinačna delegacija dobila viši poziv da širi dublju realnost u ljudski život i, u to vreme, ne dobije podršku matične vlade, onda mislim i osećam da pojedinačna delegacija mora da ide napred i da sluša unutrašnje uputstvo. Uzmimo da je domaća vlast jedan stari čovek, stari otac, a pojedinačna delegacija je mladić. Starac uvek misli da sve zna daleko bolje od svog sina, ali ponekad se desi da neke viša istine i prosvetljenije stvarnosti hoće da se izraze pomoću mlađe generacije. Ako tada stara generacija neće da prihvati novu viziju koja je osvanula u mladoj generaciji, to će biti velika greška. A ta greška može izazvati neviđenu katastrofu u umovima i srcima i strašljive i nevoljne stare generacije, kao i mlađe i pionirske nove generacije. Bog ne mora uvek da govori kroz ljudskog oca. On lako može da se obrati ljudskom ocu i pomoću sina. Zato, kao što je sin obavezan da posluša svog oca kada je očev savet zasnovan na nepogrešivim istinama, isto je tako i otac obavezan da prihvati stvarnost sinovljeve vizije kada je ona nesumnjivo prosvetljujuća i značajno ispunjujuća.

Pitanje: Kad država članica zauzme stav protiv Ujedinjenih nacija, razlog za to je verovatno frustracija ili strah da su Ujedinjene nacije preduzele ili da bi mogle da preduzmu neke akcije protiv nje. Da li takav stav slabi sistem Ujedinjenih nacija?

Šri Činmoj: Kad neka članica Ujedinjenih nacija zauzme stav protiv Ujedinjenih nacija, to nesumnjivo slabi sistem Ujedinjenih nacija. Pre svega, to se nasilno i besramno suprotstavlja sistemu Ujedinjenih nacija. Kada se neka država članica suprotstavi sistemu Ujedinjenih nacija, na spoljašnjem planu to nesumnjivo slabi sistem; ali, na unutrašnjem planu, snaga sistema Ujedinjeniih nacija je izuzetno čvrsta i pouzdana. Sve dok je unutrašnja težnja Ujedinjenih nacija iskrena i snažna, ne moramo da brinemo ako neka članica, pa čak i ako sve članice, zauzmu stav protiv Ujedinjenih nacija. Razlog je taj što ne mogu samo države članice da donesu sklad u svetu. Ujedinjena snaga svih nacija, malih i velikih, može da donese i doneće sklad u svetu.

Može postojati mnogo razloga zašto se neka država članica suprotstavlja politici Ujedinjenih nacija. Ali, samo time što će se suprotstaviti politici Ujedinjenih nacija, nijedna država neće moći da reši ni delić svetskih problema. Ako neko vidi da Ujedinjene nacije rade nešto pogrešno, to nije razlog da se suprotstavi Ujedinjenim nacijama. Ne, on treba da voli Ujedinjene nacije više da bi izneo na površinu njihove iskrene težnje koje mogu da promene i promeniće lice celog sveta.

Grešiti je ljudski, opraštati božanski. Zaboraviti prošle zablude drugih, kao i svoje sopstene, znači sprijateljiti se sa mirom zadovoljstva i savršenstvom blaženstva. I još, to je jedini način da se ubrza dolazak vizije jedinstva čovečanstva i cilja jedinstva. Ako vidite svetske nesavršenosti, ne bi trebalo da odbacujete svet; ne bi trebalo da ga smatrate nečim prljavim ili da loše govorite o njemu u svakom trenutku. Ne! Mudro je prihvatiti prigrliti svet – dobronamerni svet Ujedinjenih nacija – kao skromni i vredni instrument jedne svegrleće i sveispunjujuće vrhunske Stvarnosti.

Pitanje: Generalni sekretari UN su svoje službe zamislili na različite načine. Ima li neka definicija koja bi bila najpogodnija za instituciju generalnog sekretara?

Šri Činmoj: U skladu sa mojom unutrašnjom težnjom, želeo bih da kažem da je idealan generalni sekretar onaj ko ima slobodan pristup i unutrašnjim i spoljašnjim stvarnostima života. Unutrašnje stvarnosti su plač srca i jedinstvo srca. Spoljašnja stvarnost je potpuna i odana posvećenost života. Idealan generalni sekretar je onaj ko najpre zaroni duboko unutra da bi utažio sovju unutrašnju žeđ, žeđ jedinstvene svetske porodice, a potom iznutra izlazi napolje da bi sa ostalim svetom podelio nektar-blaženstvo onoga što je otkrio i obilno ispijao u svom unutrašnjem životu. Idealan generalni sekretar je onaj ko istovremeno ispunjava svoju unutrašnju viziju i svoju spoljašnju misiju. Njegova unutrašnja vizija je ljubav prema čovečanstvu zarad samog čovečanstva, a njegova spoljašnja misija je služenje čovečanstvu zarad samog čovečanstva. Njegov unutrašnji život je neprestani rast da se dostigne vrhunac savršenstva. Njegov spoljašnji život je posvećen širenju tog savršenstva, koje je samo prosvetljenje, po celom svetu.

Pitanje: Stil i ličnost generalnog sekretara utiče na brojne pojedince i nacionalne vlasti i u određenom stepenu određuje rad celih Ujedinjenih nacija. Mislite li, onda, da je suštinski važno izabrati generalnog sekretara koji neće dopustiti da eventualni loši uticaji ili moći vode njegove postupke?

Šri Činmoj: Uvek bi trebalo da nastojimo da budemo pravi služitelji i ratnici istine, jer istina je život u najčistijem smislu tog izraza. Zato naš vrhunski izbor i naš jedini izbor treba da bude generalni sekretar koji sve voli, svima služi i sve ispunjuje, sekretar čija će moć ljubavi preobraziti moć dominacije, odnosno moć uticaja, a ne obrnuto. Ljubav nas inspiriše da radimo prave stvari u životu. Moć veoma često, ako ne i uvek, utiče na nas, odnosno, ne uvek ali veoma često, podstiče nas da uradimo pogrešnu stvar. Zato se od generalnog sekretara koji je viši od najvišeg po visini takođe očekuje da bude širi od najšireg u svim sferama svog života.

Pitanje: Da li je potrebno da se posebno podstiče saradnja između novijih i često siromašnijih zemalja u Generalnoj skupštini i starijih, i u najvećem broju slučajeva, sređenijih, bogatijih zemalja? Zar ne bi trebalo da ove druge prednjače u uspostavljanju dobih odnosa?

Šri Činmoj: Svi mi verujemo u progres. Progres nije ništa drugo do istinsko zadovoljstvo. Ako je neka zemlja sređenija i finansijski beezbednija od neke druge zemlje, to ne znači da je ta zemlja najsrećnija i najsavršenija na svetu. Ako neka zemlja uvek želi da prednjači nad svim drugim zemljama, ili ako želi da ispolji svoju nadmoć nad drugim zemljama, ona će to možda moći da uradi. Ali tad pravo zadovoljstvo, za kojim svi plaču, nikad neće doći. Nadmoć se nikad neće pretvoriti ni u pojedinačni ni u opšti osmeh. Sve je relativno. Jedna zemlja može biti siromašnija od druge u nekom posebnom aspektu ljudskog života, ali lako može biti bogatija u nekom drugom aspektu života. Možda će joj nedostajati spoljašnje bogatstvo, ali će možda imati izobilje unutrašnjeg bogatstva. A opet, ako nekoj zemlji nedostaju i spoljašnje i unutrašnje bogatstvo, onda, što se tiče nadmoćnije zemlje, ne samo da će biti čin dobrote, već i mudrosti, ako ona otvoori svoja unutrašnja i spoljašnja vrata da pomogne, vodi i prosvetli neprosvetljenu, slabiju zemlju. Tada prosvetljena zemlja samo uvećava stvarnost svog postojanja. Srce ljubavi ume jedino da se širi, a drugo ime za to širenje je zadovoljstvo. Stvarnost zadovoljstva je plod drveta zadovoljstva koje nastaje iz semena savršenstva.

Pitanje: Saradnja svih naroda je drevni san. Pod pretpostavkom da gradimo stvari na temelju prošlosti, kako bismo mogli da ocenimo taj pogled sada?

Šri Činmoj: Drevni san o saradnji nije ljudski san koji ima malo veze sa stvarnošću. Taj drevni san, da budemo precizni, nije san, već nepogrešiva i božanska vizija – vizija bez granica – koja polako, sigurno i nepogrešivo oblikuje individualnu i kolektivnu sudbinu dok čovečanstvo stupa ka vrhunskom cilju univerzalnog jedinstva i transcendentalne novine. Svet evoluira i napreduje i dostiže više standarde života. To nije kretanje na horizontalan način, već u spirali. Zato taj napredak povremeno nije odmah primetan. Povremeno on zbunjuje i čudi naš ljudski um. Ali, zahvaljujući našem unutrašnjem jedinstvu sa svetskom situacijom i svetskom evolucijom, mi nepogrešivo vidimo da svet sporo i postojano napreduje.

Istina, destruktivne sile koje je stvorio čovek mogu se naći svuda. Ovde ih možda ima malo; na nekom drugom mestu, ima ih mnogo. Međutim, tvorac loših sila, destruktivnih sila, ne mora uvek ostati tvorac loših sila. On lako može postati tvorac dobrih sila. Uprkos tome što neko stvara i poseduje loše sile, ako taj ostane u tišini da makar na trenutak svesno ili nesvesno ugleda božansku, prosvetljujući i ispunjujuću svetlost, time će načiti prvi korak. Drugi korak je stvaranje pozitivnih stvarnosti kako bi se ubrzao ljudski napredak ka savršenstvu.

Negativna sila nije po prirodi negativna. To je samo sila koju mi koristimo na negativan način. Nož se može upotrebiti ili kao destruktivna sila ili kao sila saradnje i širenja jedinstva. Nožem čovek može da ubode druge; istim tim nožem on može da iseče voće u podeli ga sa drugima.

Drevni san, ne, drevna vizija, uvek će ostati nova i napredna vizija, zato što je sama tvorevina večno prevazilazeća stvarnost. Moraćemo da otvorimo vrata svoga srca i prozore svoga uma da bismo iz sobe tela videli svetlost koja prosvetljava i ispunjava svet oko nas. Jedino ćemo tada videti stalni napredak u stupanju čovečanstva putem Večnosti ka Cilju Zadovoljstva Beskonačnosti.

.

Deo III

FW 335-360. Reporter Junajted Pres Internejšnela intervjuisao je Šri Činmoja 15. juna 1977. u Ujedinjenim nacijama. Sledi zapis tog intervjua.

Pitanje: Jednom ste rekli da su časnost i iskrenost urođena prava Zapada, poniznost i posvećenost su urođena prava Istoka, a kombinacija te četiri moći trebalo bi da bude ideal ljudskog bića. Šta ste time mislili?

Šri Činmoj: Kada se ti kvaliteti, dobri kvaliteti Istoka i dobri kvaliteti Zapada udruže, ljudsko biće može biti savršeno. U ovom trenutku, dobri kvaliteti koje ima Istok nisu dovoljni. Slično tome, dobri kvaliteti koje ima Zapad nisu dovoljni. Ali, ako možemo da ih stopimo, ako možemo da imamo kvalitete oba sveta, onda pojedinci mogu postati savršeni. Danas Zapad želi da nastavi dalje samo sa časnošću i iskrenošću, ali to neće biti dovoljno. Potrebna je i poniznost. Istok ima poniznost, ali mu je takođe potrebna časnost ako hoće da postane savršen.

Pitanje: Takve misli donosite na sesije meditacije u Ujedinjenim nacijama. Osećate li da nešto postižete tim sesijama sa ljudima iz Ujedinjenih nacija?

Šri Činmoj: Da, ja zaista osećam da postižemo nešto smisleno i plodonosno. Delegati i osoblje u Ujedinjenim nacijama pokazuju sve više i više interesovanja. Oni dolaze da meditiraju i postavljaju pitanja. Njihova reakcija je izuzetno povoljna.

Pitanje: Šta od onoga što radite na tim sesijama izaziva najpovoljnije reakcije tih ljudi? Da li su to samo meditacija i molitva, ili ima još nešto?

Šri Činmoj: Mi se molimo i meditiramo i ja još održavam kratka predavanja i odgovoram na njihova pitanja. Unutrašnji svet otelovljuje Mir, Svetlost i Blaženstvo. Spoljašnji svet, nažalost, zasad ne otelovljuje te kvalitete, dok ih unutrašnji svet ima u izobilju. Zato se mi trudimo da uspostavvmo slobodan pristup unutrašnjem svetu, pomoću našeg unutrašnjeg vapaja i naše duševne meditacije. To nazivamo našom težnjom.

Pitanje: Dakle, vi ne sedite i ne razgovarate o granicama na Srednjem Istoku; pričate o drugim stvarima?

Šri Činimoj: Da. Ja ne znam gotovo ništa o politici kao takvoj. Moj svet je duhovnost. Postoje dva pristupa svakom problemu. Jedan je unutrašnji pristup; drugi je spoljašnji pristup. Oni koji dolaze da meditiraju žele da probaju da idu unutrašnjim putem. Ali, na kraju, oba puta vode istom cilju.

Pitanje: Unutrašnji put – da li je to procena samog sebe, ili procena drugih ljudi, ili procena duhovnog sveta? Šta je unutrašnji put?

Šri Činmoj: Unutrašnji put je put iskrene posvećenosti najvišem Uzroku. U spoljašnjem svetu čovek može da teži nekom cilju a da nema iskrenu posvećenost tom cilju. Ali, unutrašnji put predstavlja tragaočev stav. Tragalac se na svaki način trudi da vodi jedan život koji više prosvetljuje i više ispunjava, da bi našao i sledio put koji je ispravan, gledano iz najviše perspektive.

Pitanje: Da li su ljudi koji dolaze na te sesije ljudi koji stvarno treba da budu tu, ljudi čiji stav treba da se promeni i promeniće se, ili su to ljudi koji bi i inače došli zato što su dobri ljudi i već su tragali za unutrašnjim putem?

Šri Činmoj: Ovde moram da kažem da ljudi dolaze na duhovna okupljanja kada su već ostvarili određeni unutrašnji napredak i već su spremni da vode jedan bolji život, progresivniji, više ispunjujući i više prosvetljujući život. Oni su osetili i videli znatan napredak u sopstvenom život, pa zato znaju da taj napredak postoji i trude se da još više napreduju u svom svakodnevnom životu.

Pitanje: Da li imate neki kontakt sa tim ljudima van vaših sesija meditacije? Da li razgovarate privatno sa njima? Da li se ikada družite sa njima?

Šri Činmoj: Ja se ne družim sa njima. Viđam ih jedino kada dođu da se mole i meditiraju sa mnom. Ali, u retkim prilikama, ako je njima potrebno i ako žele da ih vodim na određeni način, ako imaju neki poseban problem, ja se potrudim da zadovoljim njihovu unutrašnju potrebu u neko drugo vreme.

Pitanje: Da li ste ikad videli neku specifičnu promenu u nekim osobama – u njihovim stavovima ili u načinu na koji se ponašaju?

Šri Činmoj: Zapazio sam značajne promene ne samo u pojedincima, nego i u Ujedinjenim nacijama kao celini. Dolazim u Ujedinjene nacije poslednjih sedam godina. Sad vidim da su ljudi ovde iskreniji, posvećeniji i revnosniji da stvore pravu svetsku porodicu.

Pitanje: Govorili ste o sesijama koje sadrže i molitvu i meditaciju, dakle, to znači da između molitve i meditacije postoji razlika. U čemu je ta razlika, ili razlike?

Šri Činmoj: Molitva i meditacija na kraju vode istom cilju. Molitva je jedan vid komunikacije sa Bogom, a to je i meditacija. Ali, kada se molimo, mi se obraćamo jednom višem Autoritetu ili višem Izvoru koji se može nazvat Bogom ili Silom koja vodi našu sudbinu. Kad meditiramo, taj Izvor ili ta vrhunska Stvarnost govori nama. To je poput našeg razgovora sada. Povremeno ja govorim, a povremeno govorite Vi. Dakle, kada se molim, moja poruke ide Bogu, a kad meditiram, Božija poruka stiže meni.

Pitanje: Dakle, molitva je jednosmerna komunkacija, a meditacija dvosmerna komunikacija?

Šri Činmoj: Moglo bi se tako reći. Kada se molimo, mi tražimo od Svevišnjeg da nas vodi. A kad meditiramo, nastojimo da primimo unutrašnje vođstvo od Svevišnjeg.

Pitanje: Guru, šta je posebno u vezi sa Vašim učenjima, odnosno, šta Vaša filozofija sadrži što je posebno i od čega čovek može imati koristi?

Šri Činmoj: Ja ne koristim izraz „posebno“, ali mogu da kažem za šta se zalažem. Zalažem se za božansku ljubav, božansku posvećenost i božansku predanost. Naglašavam izraz „božansku“. Ljudsku ljubav znate. Ona se na kraju završava frustracijom. Ljudska posvećenost nije ništa drugo do vezanost. A ljudska predanost nastaje pod prinudom, zato što se plašimo da ćemo biti kažnjeni. Ali, božanska ljubav i posvećenost su čiste i nevezane, a božanski se predajemo ne nekom drugom: predajemo se svojoj sopstvenoj najvišoj Stvarnosti. Mi u sebi imamo neprosvetljenu stvarnost i prosvetljenu stvarnost. Naše neprosvetljeno postojanje nudimo našem prosvetljenom postojanju. Božanski se predajemo našem sopstvenom najvišem viću. Trudimo se da najniže biće, koje mi sada otelovljujemo, ponudimo najvišem biću, koje mi takođe otelovljujemo. Na nesreću, ljudi još uvek nisu svesno spoznali to najviše biće.

Pitanje: Ta meditacija koju imate za ljude koji učestvuju u vašim sesijama, je li to joga, ili govorimo o nečem drugom?

Šri Činmoj: To je joga. Joga uključuje molitvu i meditaciju i duhovnost u celini. Dakle, nema sumnje da mi praktikujemo jogu. Joga je sanskritska reč koja znači jedinstvo sa Bogom. Mi postižemo svesno jedinstvo sa Bogom zahvaljujući našoj molitvi, meditaciji, težnji i sličnim stvarima.

Pitanje: Da li pripadate nekoj organizovanoj religiji, ili sekti, ili kultu, ili ste naprosto to što jeste?

Šri Činmoj: Ja ne pripadam nijednoj sekti i nijednoj religiji. A istovremeno, moja učenja otelovljuju srž svih religija. Cenim sve religije i divim im se, ali ne pripadam nijednoj od njih. Rođen sam kao hindus: zato poznajem hinduističku religiju. Ali, ja ne praktikujem hinduizam. Ne pridržavam se nijedne posebne religije. Moja religija je da volim Boga i da postanem ponizni Božiji instrument. Hunduistička religija je kao jedna kuća, hrišćanstvo je druga kuća, judaizam je treća kuća Mi možemo da živimo u različitim kućama a da idemo u jednu školu da učimo. Duhovnost, joga, jeste to što na kraju treba da proučavamo.

Pitanje: Dakle, prihvatate ljude raznih vera u svoju grupu?

Šri Činmoj: Da, prihvatam ljude koji pripadaju raznim religijama. Nijedna religija ne bi trebalo da bude prepreka učenju prave duhovnosti.

Pitanje: I od njih se ne traži da se odreknu svoje religije?

Šri Činmoj: Naprotiv, kada se mole i meditiraju sa mnom, oni mogu da osnaže i prosvetle svoja religiozna uverenja. Ranije možda nisu videli nikakvu svetlost ni istinu u svojim sopstvenim religijama. Ali, kad nauče da se duševno mole i meditiraju, oni uvide da u njihovoj sopstvenoj religiji postoji istina.

Pitanje: U poslednjih deset ili petnaest godina videli smo mnoge gurue koji su došli na Zapad. Da li su svi gurui dobri?

Šri Činmoj: Da li su svi ljudi dobri? Postoji nešto što se zove poređenje. Dan ima svetlost, a noć ima tamu. Ima, međutim, nekih ljudi koji će reći da u i noći ima malo svetlosti i da im je ta svetlost dovoljna. Kao što ima svetlosti u noći, tako je Bog i u tim neiskrenim guruima, kao što je i u iskrenim guruima. Jedno što je u tim neiskrenim guruima On prisutan u veoma ograničenoj meri, u neispoljenom obliku.

Pitanje: Guru, zašto ste došli u Sjedinjene Države?

Šri Činmoj: Ja sam posvećeno sledio unutrašnju zapovest mog Voljenog Svevišnjeg, mog Unutrašnjeg Pilota, da dođem u Sjedinjene Države. On mi je zapovedio da dođem i da služim Njemu u iskrenim tragaocima Zapada. Istok i Zapad su kao dve kuće. Otac ima sva prava da traži od svog sina da služi svojoj braći koja žive u drugoj kući. Za mene Istok i Zapad nisu kao dve geografski odvojene celine. Oni su kao dve kuće koje pripadaju mom Svevišnjem Ocu. A On je taj koji je od mene tražio da dođem na Zapad i da mu služim u tragaocima na Zapadu, kojima je bilo potrebno da moćnije osete Njegovu Ljubav, Njegovu Brižnost i Njegove Blagoslove.

Pitanje: Neki od gurua koji su došli na Zapad dobili su loš publicitet i optuženi su za stvari koje ne biste povezali sa iskrenim slugom Božijim. Stekli su stotine hiljada učenika i nagomilali bogatstvo. Iz onog što sam pročitao o Vama, shvatam da niste zainteresovani da se obogatite u Sjedinjenim Državama niti da steknete veliki broj učenika. Da li je to tačno?

Šri Činmoj: To je apsolutno tačno. Bog me neće pitati koliko sam Mu doveo tragalaca. On će me pitati jedino da li sam doveo one koji su bili namenjeni da ih ja dovedem. On je od mene iznutra tražio da uzmem određene iskrene tragaoce. Nije od mene tražio da nakrcam milione tragalaca na svoj brod. Druga stvar je što On ne želi da postanem multimilioner. Držao sam na stotine duhovnih predavanja i meditirao sa bezbroj ljudi i nikad, nikad im nisam ništa naplatio. Ja ne naplaćujem ništa, ali sam dosta napisao, pa će se moji učenici i sledbenici pobrinuti o mojim materijalnim potrebama. Novac i duhovnost ne idu zajedno. Kad bi novac omogućavao ljudima da realizuju Boga, na svetu bi bilo na hiljade bogataša koji su spoznali Boga. Jedino nam unutrašnje bogatstvo, koje zovemo težnjom, omogućava da spoznamo Boga. Kad neko ima unutrašnji plač, on će sigurno ostvariti Boga. Spoljašnje bogatstvo nam je potrebno samo u veoma ograničenoj meri. Ono nam je potrebno jedino da zadovoljimo svoje osnovne fizičke potrebe, a ne da živimo u luksuzu.

Pitanje: Kada ste prvi put došli u Sjedinjene Države pre 13 godina, 1964. godine, da li Vam je izgledalo da je potreba za Vašim učenjima bila veća nego danas? Ono što hoću da kažem, da li ste videli neke promene u načinu na koji mi zapadnjaci razmišljamo?

Šri Činmoj: Izgleda mi da Zapad ne samo da je postao duhovniji, nego je postao i mudriji. Kada sam došao ovamo 1964. postojao je snažan hipi pokret i ljudi su bez razlikovanja prilazili raznim guruima, nema veze kojim, nema veze da li su bili iskreni ili ne. Ali, sada su postali mudriji. Sad se trude da zarone duboko unutra. Oni traže prave gurue. Oni žele nešto pouzdano, suštinsko. Ranije je to ličilo na mladića koji želi da vidi svet po svaku cenu. Nisu imali dovoljno težnje, strpljenja ili mudrosti. Sada je Zapadni svet postao duhovno zreo, pa se zato ljudi trude da zarone unutra iskreno, postojano i sa ciljem. Ranije je Zapadni svet bio poput nemirnog pojedinca koji hoće da stekne sve za tren oka. Sada je isti taj pojedinac postao smiren i strpljiv. Došao je do saznanja da se duhovno bogatstvo ili unutrašnje prosvetljenje ne mogu postići preko noći. Postao je iskren i razvio strpljenje u svom duhovnom životu. Pošto zna da se samospoznaja ne može postići preko noći, on sada ide putem duhovnosti mirno, posvećeno i postojano. To je ispravan pristup.

Pitanje: Dakle, kažete da neke osobine koje su nedostajale na Zapadu počinju da se učvršćuju. Postoji li potreba da neki duhovni vođa pođe na Istok da poučava Istok iskrenosti i časnosti?

Šri Činmoj: Istoku su te osobine i dalje potrebne. Ali, na Svevišnjem je da odluči kada je pravo vreme. Mi to zovemo Božijim Časom. Kad kucne Božiji Čas, siguran sam da će Svevišnji poslati neke duhovne figure na Istok da odgaje osobine koje tamo veoma nedostaju. Čas za Zapad je kucnuo; zato su duhovni Učitelji došli na Zapad da budu na službi. Slično tome, kucnuće čas i na Istoku kada će neko dobiti unutrašnji nalog ili zapovest da pođe na Istok i tamo uradi ono što je potrebno.

Pitanje: Da li biste Vi prihvatili tu ulogu?

Šri Činmoj: Smesta. Ja sam Njemu na raspolaganju. Ako bi Svevišnji zatražio od mene da se ovog trenutka vratim u Indiju i služim Mu tamo, bio bih veoma srećan da odem. Kao što sam već rekao, za mene ne postoji podela između Istoka i Zapada. I ja nemam ličnih preferencija. Ja boravim na Zemlji samo da sledim Njegovu Volju, samo da se pokoravam Njegovoj Volji. „Neka bude Tvoja Volja.“ To je vrhunska poruka koju je Sin Božiji uputio čovečanstvu, i svakog dana, svakog sata, svakog minuta, svake sekunde ja se trudim jedino da slušam Njegove unutrašnje naloge i ispunjavam Njegovu Volju, a nikako, nikako moju.

Pitanje: Šta tražite od svojih učenika?

Šri Činmoj: Jednostavan život, iskren život i život koji oseća da mu je neophodan unutrašnji plač; ne ime i slava, već iskren plač da se postane posvećeni Božiji instrument, da se udovolji Bogu ne na svoj način, već na Božiji način. Ako neko zaista želi da udovolji Bogu na Božiji način, u skladu sa svojom unutrašnjom sposobnošću i prijemčivošću, onda ja osećam da je on namenjen za moj put.

Pitanje: Nije Vam namera da svi postanu Vaši učenici?

Šri Činmoj: Daleko od toga. To bi bila greška sa moje strane. Pretpostavimo da sam ja duhovni lider i da ste Vi duhovni lider. Bog od mene želi da imam određenu vrstu tragalaca na mom brodu i Bog od Vas želi da imate drugu vrstu tragalaca na svom brodu. Ako bih pokušao da ugrabim tragaoce koji su namenjeni Vašem brodu samo da bih imao što više moguće, to bi bila nepravda. Bog time ne bi bio zadovoljan. Bog od Vas hoće da imate one koji su namenjeni Vama. Na kraju ćete ih odvesti istom cilju kojem i ja.

Pitanje: Da li vidite dan kada će Vaši ciljevi biti ostvareni?

Šri Činmoj: U spoljašnjem svetu je to veoma, veoma spor proces. Tokom vremena će bez sumnje ljudi koji slede naš put stići do suđenog Cilja. Ako imaju iskreni vapaj, nijedan iskren vapaj neće biti osuđen na frustraciju, razočaranje ili neuspeh. Zato će, pošto moji učenici imaju iskren vapaj, sigurno osvanuti dan kada će taj njihov iskreni vapaj doživeti zadovoljenje, vrhunsko Zadovoljenje, a to je prosvetljenje, iznutra i spolja.

Pitanje: Ali, vidite li dan kada će Vaš posao biti obavljen?

Šri Činmoj: Ne, moj posao nije takav. To je spor i polagan proces. Mi treba da posejemo seme, koje treba da proklija, potom da postane izdanak i postepeno izraste u ogromno banjan drvo. Sada smo u procesu da svesno postanemo ono što smo oduvek bili u unutrašnjem svetu. Ali, taj proces rasta je jedan proces neprestanog prevazilaženja. Mi možemo večno da rastemo. Ne moramo nikad da prestanemo.

Pitanje: Gde ste sada? Da li ste posejali seme? Imamo li izdanak?

Šri Činmoj: Ovo je izuzetno inspirativno, ohrabrujuće pitanje. Postavljeno mi je na hiljade i hiljade pitanja širom sveta, ali ovo poslednje pitanje koje ste mi Vi postavili niko mi nije postavio, čak ni moji učenici. Posejali smo seme. Sad imamo malenu biljku. Ta malena biljka će porasti i postati snažno drvo. Ako se pojave oluje sumnje i uragani ljubomore i drugih nebožanskih stvari, svakako da će onda napredak biti veoma spor. Ali, ako postoji nepokolebljiva vera i posvećeno jedinstvo, naravno da će onda ta biljka izrasti u drvo. Sada smo u fazi biljke: posejali smo seme i ono više nije samo izdanak. Ono je proklijalo na pravi način. Ranije je bilo samo izdanak, ali je sada postalo malena, ali zdrava biljka. Zato se svakako možemo nadati da će ona izdržati sve nalete i udarce ljudskih sumnji i slabosti i izrasti u ogromno drvo. Reporter: Hvala Vam, hvala Vam mnogo.

Deo IV

FW 361-366. Šri Činmoj je 16. avgusta 1977. odgovorio na sledeća pitanja o Ujedinjenim nacijama tokom sastanka Grupe za meditaciju u Ujedinjenim nacijama.

Pitanje: Na koji način ste zadovoljni Ujedinjenim nacijama?

Šri Činmoj: Ujedinjene nacije imaju srce koje traga, a istovremeno, osećaj jedinstva. To srce koje traga i taj osećaj jedinstva mi možda ne vidimo spolja; pa čak i ako ih i vidimo, ne vidimo ih stalno. Ali, što se mene tiče, ja ih vidim i osećam sve vreme. Te dve stvari me najviše čine zadovoljnim: osećanje unutrašnjeg jedinstva koje imaju Ujediinjene nacije, njihov osećaj svetske porodice, i takođe njihovo srce koje traga. Ta dva dostignuća Ujedinjenih nacija me uvek najviše raduju.

Pitanje: Kako neki tragalac može da ponudi svoju težnju svetskoj zajednici?

Šri Činmoj: Ako tragalac oseća da je svetska zajednica, spoljašnji svet, nešto van njega samog, onda neće biti u stanju da ponudi svoju težnju svetskoj zajednici. Ali, ako on oseća da je svetska zajednica, čitav svet u njemu samom – unutar njegovog tela, unutar njegove duše – onda on može da se moli i meditira da bi uzdigao nivo svetske zajednice koja je nerazdvojni deo njegovog sopstvenog života. Najpre on treba da oseća jedinstvo sa svetskom zajednicom, a potom treba da oseti da svetska zajednica nije van sfere njegovog postojanja, ona nije nešto drugo ili na nekom drugom mestu, ona je u njemu. Kada bude mogao da to oseti, moći će da više doprinese poboljšanju svetske zajednice. A onda, sve što on radi za svetsku zajednicu takođe je i nešto što hrani njega, njegov sopstveni uspeh i napredak. Zato je tragaocu najvažnije da oseća da je svetska zajednica u njemu, da je nerazdvojni deo njegove sopstvene težeće svesti. Tada će njegova molitva i meditacija značajno pomoći svetu. To je najlakši način da se uzdigne nivo svetske zajednice.

Pitanje: Na koji aspekt Svevišnjeg je najbolje da se koncentrišemo za preobražaj?

Šri Činmoj: Uvek je preporučljivo koncentrisati se na samilosni aspekt Svevišnjeg radi vašeg ličnog preobražaja ili radi preobražaja sveta, zato što upravo samilosni aspekt Svevišnjeg ubrzava naš napredak. Kada nam Svevišnji ukaže Svoju Samilost, to je uvek bezuslovno. Ako se koncentrišemo na aspekt Njegovog Srca, ili na aspekt Blaženstva, ili na aspekt Mira ili na bilo koji drugi aspekt, možda će nam na umu biti misao da smo Svevišnjem dali nešto. Mi smo Mu dali kap, a sad će nam On možda dati okean. Tu je uvek osećaj razmene. On je beskrajno bogatiji, beskrajno moćniji od nas na svaki način. On ima beskrajne Sposobnosti, dok su naše sposobnosti veoma ograničene, pa mu zato mi dajemo ono što imamo, a On će nama dati ono što On ima. Ako imamo takav osećaj, preobražaj će potrajati. Ali, ako priđemo Njegovom samilosnom aspektu, tada osećamo da ni na koji način ne uvećavamo ono što On ima, niti da Mu dajemo bilo šta što Njemu treba. Umesto toga, mi osećamo da nam je potreban naš preobražaj i preobražaj sveta, a On nam, iz Svoje beskrajne Dobrote, to daje. Ako prilazimo Svevišnjem na taj način, poteći će zahvalnost našeg srca i ubrzati naš napredak. Zato je samilosni aspekt uvek najbolji ako hoćemo da ubrzamo svoj sopstveni napredak, kao i napredak svetske evolucije. To je najbrži način da se individualno i kolektivno napreduje.

Pitanje: Koji je najbolji način da jedna nacija doprinese celom svetu?

Šri Činmoj: Svaka nacija treba da oseća da postoji samo jedna nacija: jedna svetska nacija i jedna svetska porodica. Mi ne samo da smo od Jednog, već i za Jednog. Izvor je Jedan, a to znači da je i cilj takođe Jedan. Kad kažemo da smo od Jednog ali za mnoštvo, onda stvaramo problem. Čim kažemo „mnoštvo“, mi osetimo da ima mnogo različitih umova, različitih pristupa i različitih stvarnosti; nema osećaja jedinstva. Ali, ako kažemo da smo od jednog i za jednog, onda nema problema. Uzmite, na primer, drvo. Drvo ima grane, cvetove, listove i plodove. Ako ne smatramo drvo jednom celinom ili jednom stvarnošću – ako nekad uvažimo cvetove, nekad plodove a nekad grane, ako svaki put obraćamo pažnju na neki pojedinačni deo ili dostignuće drveta – onda nismo u stanju da posvetimo punu pažnju svim stvarima koje drvo otelovljuje, a to vodi do problema. Ali, ako smatramo drvo jednom stvarnošću i naprosto zalivamo drvo ili sedimo u podnožju drveta da bismo se molili i meditirali, radi svog prosvetljenja, onda su svi naši problemi rešeni.

Zato, svaka nacija treba da oseća da postoji samo jedna nacija, jedna stvarnost, i da su unutar te stvarnosti sve nacije. U suprotnom, ako jedna nacija meditira, ona će možda reći: „Hajde da se molim i meditiram za sve nacije“. A onda, ako za nekoliko dana druge nacije nešto pogreše ili kažu nešto pogrešno, smesta će se ta nacija naljutiti i prestati da se moli i meditira za druge. Međutim, ako ta nacija oseća da su se sve nacije iskombinovale i spojile u jednu stvarnost, onda neće biti problema. Ona će se sve vreme moliti i meditirati za druge nacije.

Najbolji način da neka pojedina nacija napreduje a da istovremeno doprinese napretku sveta je da oseća da postoji samo jedna stvarnost. Ta stvarnost je izvor, cilj, a ona je takođe i putnik. Na taj način će pojedinačna nacija najbrže napredovati, a istovremeno će moći da mnogo i veoma značajno doprinese celom svetu. Ona uvek treba da misli na izvor, na pravac, na putovanje, put i cilj – na sve – kao na jedno, sve kao jedno.

Pitanje: Da li je dobra ideja se druge grupe za meditaciju povežu sa ovom?

Šri Činmoj: Da, to je dobra ideja, ako je moguće, da se druge grupe za meditaciju povežu, ili, može se reći, budu u partnerskom odnosu sa ovom. Trebalo bi da osećamo da smo jedno i da nastojimo da to jedinstvo osećamo kroz naše posvećene i iskrene napore. Svi pojedinci imaju isti cilj, a taj cij je savršenstvo. To savršenstvo dolazi jedino kad imamo osećaj jedinstva. U težnji smo jedno, u ostvarenju smo jedno, u otkrovenju smo jedno, u ispoljavanju smo jedno. Pošto smo jedno, veoma je dobra ideja imati što je više moguće grupa za meditaciju u međunarodnoj zajednici Ujedinjenih nacija udruženih sa ovom.

Pitanje: Da li je Svevišnji zadovoljan napretkom sveta?

Šri Činmoj: Da, Svevišnji je zadovoljan napretkom sveta. A opet, Svevišnji veruje u stalni napredak. Šta god da je svet dosad postigao, On je time zadovoljan, ali On očekuje nešto više, a to nešto više treba postići iskrenim naporima Ujedinjenih nacija, to će reći, naporima ljudi koji rade u Ujedinjenim nacijama, ljudi koji vole Ujediinjene nacije ili ljudi koji su jedno sa idealima i ciljevima Ujedinjenih nacija. Mi možemo da postignemo ono što Svevišnji želi našim ujedinjenim naporima u polju težnje i posvećenosti.

Mi verujemo u stalni napredak sveta. Radi tog stalnog napretka treba da težimo i da se više posvetimo cilju Ujedinjenih nacija. Zadovoljstvo nije gotova stvar. Ako smo dostigli određeni nivo, naš napredak postaje poput ustajale bare; jedino nam stalni napredak donosi zadovoljstvo. Najpre dođemo do određenog nivoa koji smo u početku hteli. Potom se osvrnemo oko sebe i vidimo da je neko drugi postigao nešto više, nešto dublje, pa i mi pokušamo da uradimo isto. To nije iz ljubomore ili takmičarskog duha; ne, unutrašnji nagon nas navodi da želimo da nadmašimo same sebe, da nadmašimo sopstvene sposobnosti.

Dakle, Svevišnji je nesumnjivo zadovoljan iskrenom težnjom i posvećenošću koje su Mu Ujedinjene nacije dosad ponudile. A opet, to dostignuće ili taj dar nisu dovoljni, pošto Svevišnji hoće stalni napredak. Zato moramo da se posebno potrudimo da napredujemo još više ako hoćemo da On stalno bude zadovoljan.

Deo V

FW 367-369. Šri Činmoj je odgovorio na sledeća pitanja 18. aprila 1978. tokom sastanka Grupe za meditaciju, održanom u Auditorijumu Daga Hameršelda.

Pitanje: Kada je Svevišnji stvorio Ujedinjene nacije?

Šri Činmoj: Svevišnji je stvorio dušu Ujedinjenih nacija onog dana kada je ta vizija osvanula u srcu Vudroa Vilsona. Ali, ta vizija se nije ispoljila mnogo godina. A kad se ispoljila, nije se ispoljila na ispravan način. Sa jedne strane, bio je to neuspeh. Sa druge strane, to u stvari nije bio neuspeh; stvar je samo u tome da su tu viziju preuzeli drugi. Bio je to, međutim, tok iste reke; bio je to isti tok i ista sila univerzalnog mira.

Pitanje: Kad meditiram sam, smatram to svojom ličnom meditacijom. Pitam se treba li da dolazim ovamo sa idejom da meditiram na Ujedinjene nacije, radi Ujedinjenih nacija?

Šri Činmoj: Ponekad meditiramo za sebe, radi naše sopstvene dobrobiti, a ponekad meditiramo na druge, ili radi drugih. Trebalo bi, međutim, da znamo da čak i kad meditiramo na druge ili radi drugih, da u stvari meditiramo za sebe. Čovečanstvo je samo naše uvećano i prošireno ja. Nema razlike između naše meditacije kad meditiramo za mir, svetlost i blaženstvo za nas i kad meditiramo da duša Ujediinjenih nacija primi svetlost, blaženstvo i sklad od najvišeg Apsolutnog Svevišnjeg, zato što zahvaljujući našem jedinstvu mi smatramo telo, srce i dušu Ujedinjenih nacija našim. Nema razlike da li se molimo i meditiramo za druge, ili da li se molimo i meditiramo za sebe. Ako imamo širu perspektivu i viziju, onda, bez obzira kada se molimo ili gde se molimo ili za koga se molimo i meditiramo, to je sve za nas, zato što je svak nerazdvojni deo univerzalne porodice.

Pitanje: Kakvu će ulogu u duhovnom preobražaju čovečanstva Ujedinjene nacije na kraju odigrati?

_Šri Činmoj: Koliko mogu da vidim iz mog sopstvenog iskustva, konačna uloga Ujedinjenih nacija u duhovnom preobražaju čovečanstva biće u njihovom prepoznavanju sposobnosti duhovnosti. Duhovnost ima poruku mira i sposobnost da donese mir širom sveta. Tragaoci-članovi Ujedinjenih nacija koji tu rade na kraju će shvatiti da je duhovnost to što će doneti sklad, mir, svetlost i blaženstvo. Duhovnost ovde znači otkriće unutrašnjeg jedinstva. Tek ako neko najpre pronađe unutrašnje jedinstvo, biće u stanju da pronađe, spozna ili ispolji spojašnje jedinstvo pomoću politike i drugih sredstava da se postigne mir. Duhovnost je temelj; ako nema kamena temeljca, kuća će se srušiti. U unutrašnjem svetu najpre treba da osetimo svoje jedinstvo. Unutrašnji svet je svet srca, a spoljašnji svet je svet uma. Na kraju će mentalni pristup morati da uđe u psihički pristup. Najpre treba da otkrijemo i potpuno i bez greške uspostavimo jednstvo u srcu pomoću duhovnosti, pa će onda to isto otkriće i dostignuće jedinstva moći da se iznese na površinu. Tada ćemo u spoljašnjem svetu podela videti sklad i mir, svetlost i blaženstvo. Dakle, tragaoci-služitelji Ujedinjenih nacija moraju da prepoznaju i cene važnost, nužnost i sposobnost duhovnosti.

Deo VI

FW 370-372. Šri Činmoj je odgovorio na ova pitanja 8. marta 1978. tokom sastanka Grupe za meditaciju u sredu uveče, održanog u Sobi za konferencije br. 10.

Pitanje: Šta naše pevanje doprinosi u pogledu naše meditacije i našeg davanja duši Ujedinjenih nacija?

Šri Činmoj: Naše pevanje uvećava inspiraciju i težnju naše meditacije, a kad se inspiracija i težnja naše meditacije uveća, mi osećamo – a to je apsolutna istina – da nudimo više našeg odanog, posvećenog i duševnog služenja duši Ujedinjenih nacija. Svaki put kad pevamo, mi prizovemo dušu Ujedinjenih nacija da se pojavi pred nama, da nas učini aktivnijim, dinamičnijim i požrtvovanijim u odnosu na cilj, vrhunski cilj: viziju jedinstvene porodice koju smo najpre zamislili, a sada smo u procesu ispoljavanja te zamisli.

Pitanje: Kako da izbegnemo napetost kad radimo neki projekat pod pritiskom?

Šri Činmoj: Pre nego što uđemo u neki projekat, trebalo bi iskreno da osetimo da nam je data neophodna sposobnost da ga dovršimo. Potom, kad ga se poduhvatimo, treba da na površinu iznesemo svoju unutrašnju rešenost i unutrašnju veru. Kad jednom osetimo da su naša unutrašnja rešenost i unutrašnja vera izašle u prvi plan, onda iznutra treba da kažemo sebi da je novi poduhvat koji smo preduzeli već obavljen. Na unutrašnjem planu je obavljen.

Uzmimo da je unutrašnji plan jedan viši nivo i da imamo slobodan pristup tom višem nivou. To je ovako. Zamislimo drvo pred sobom. Drvo ima dosta grana, a na granama ima dosta plodova. Najviše grane, na kojima se nalaze plodovi, mi zovemo višim nivoom. Da bismo dobili plodove, treba da se popnemo na drvo do viših grana. Kad se popnemo i uberemo nekoliko plodova, na unutrašnjem planu smo dovršili svoj projekat. Ali, taj nivo nije nivo ispoljavanja.

Nivo ispoljavanja je u podnožju drveta. Zato je neophodno da siđemo dole. Čim siđemo dole, treba da osetimo da smo stigli do spoljašnjeg nivoa.

Na unutrašnjem planu, ako smo sigurni da je nešto već postignuto, onda nam je mnogo lakše da to ispoljimo na spoljašnjem planu. Od početka do kraja vrhunski je važna jedna stvar, a to je pouzdanje. Treba da osetimo da možemo da uradimo određenu stvar, ili da ćemo to uraditi, ili da smo to već uradili. Ako kažemo da to možemo, mi ne obmanjujemo sebe; ako kažemo da ćemo na kraju to uraditi, mi ne obmanjujemo sebe. Pa čak i ako kažemo da smo to već uradili, mi ne obmanjujemo sebe, zato što je to već učinjeno; učinjeno je na jednom drugom nivou. I mi smo ti koji su to učinili na tom drugom nivou zahvaljujući našoj unutrašnjoj veri i unutrašnjoj rešenosti.

Pitanje: Mnogi ljudi koji donose odluke ovde u Ujedinjenim nacijama zauzimaju stavove o kontroverznim pitanjima. Koji je najefikasniji način da budu sigurni da su zauzeli ispravan stav?

Šri Činmoj: Kada se raspravlja o kontroverznim pitanjima, svi koji u tome učestvuju trebalo bi da budu tragaoci. Na nesreću, možda ne teži svako od njih. Možda ne nastoje svi da se stalno i svesno daju nekom višem idealu, nekom uzdižućem cilju, Izvoru. Pa ipak, jednu stvar možemo da probamo kako bismo upotrebili saosećanje među članovima zajednice. Možemo da se osvrnemo oko sebe i vidimo dosta ljudskih bića. Ako možemo da kažemo da su nam oni prijatelji, a ne stranci ili protivnici, onda je sama snaga našeg jedinstva jedno božansko dostignuće. Kad učinimo nešto božansko, već smo na putu prema nekom božanskom dostignuću. Jedinstvo nikad neće moći da povredi nikog. Ako sam zaista jedno sa nekim, onda tu osobu ne mogu da povredim. Svaki deo našeg tela je jedno sa svakim drugim delom. Naše ruke su veoma moćne, ali da li mi rukama udaramo svoje oči? Ne! Mi znamo da i naše oči i naše ruke nastoje da postignu isti predodređeni cilj. Oči vide nešto, pa noge odmah krenu da pomognu očima. Oči su te koje prve vide cilj i odluče da idu ka cilju. Zatim oči upute poruku nogama i ostalim članovima, pa svi oni zajedno pođu ka cilju.

Dakle, ako se više pojedinaca sakupi da donesu neku odluku, pa ako od samog početka mogu da osete da su jedno, onda će, čim bilo koji član vidi istinu i ostali spontano videti istinu i pokušati da je postignu. Ako se na unutrašnjem planu već oseća jedinstvo i ako je tu uspostavljeno, onda će na spoljašnjem planu svi nastojati da se usmere na isti cilj. Kad neki pojedinac da svoj predlog, ako je on iskren, jednostavan i ako voli istinu, pa ako ostali imaju prema njemu makar neki osećaj simpatija, brižnosti i jedinstva, onda će automatski svi poći istom izvoru, a to će biti zadovoljstvo, stalno zadovoljstvo. Uopšte nije važno ko će uvideti nešto pre ostalih članova porodice. Samo to viđenje je odluka. I dok ostali učestvuju u tome da se saglase sa odlukom, ili postaju jedno sa tim slaganjem, oni takođe ubrzavaju taj proces. Zato, ako svaki član može da oseti da ga ostali neće obmanuti, ako svaki član prihvati sve druge članove kao prave prijatelje, nije bitno koji je dobio tu poruku. Od jednog, ona će se proširiti na dvoje i na kraju će svi ići ka istom predodređenom cilju.

Ako započnemo stvari na osnovu podele, onda ne može biti ispravnog vođstva ili božanskog uverenja i odluka se ne može doneti. Ali, ako postoji jedinstvo, samo to jedinstvo može da pođe izvoru, koji je božansko zadovoljstvo; a od tog izvora dobićemo poruku kakvu odluku da donesemo.

U unutrašnjem svetu, treba da znamo šta smo i šta bi trebalo da učinimo. Onda te sposobnosti i spoznaje unutrašnjeg sveta treba da iznesemo na površinu. To je jedini način na koji svaki tragalac koji služi i voli Ujedinjene nacije može da na najbolji način doprinese ispunjenju vizije Ujedinjenih nacija koja obuhvata i prosvetljuje svet.

Deo VII

FW 373-390. Sledeća pitanja Šri Činmoju su postavili članovi Grupe za meditaciju u aprilu 1978.

Pitanje: Uvek govoriš o tome da služimo Boga u drugima. Kako da steknem bolji osećaj da sam sa Bogom kada sam sa ljudima?

Šri Činmoj: Tvoja težnja je tvoj plamen, tvoj unutrašnji plamen, tvoj plamen prosvetljenja. Ako iskreno težiš, onda ni u kome nećeš videti ništa drugo osim Boga. Čak i ako je neko ili nešto otelovljeni mrak, ako dođeš sa svojim plamenom prosvetljenja, tvoja svetlost odagnaće tamu. Ovde je svetlost težnja. Ako težiš, nosiš jedan unutrašnji plamen. Taj unutrašnji plamen prosvetljuje tamu; onda vidiš svetlost svuda. Kad vidiš svetlost, a ne tamu, onda treba da znaš da je sama ta svetlost Bog. Šta je drugo Bog, ako ne stalno prosvetljenje? Ako nosiš svetlost u sebi, bez obzira sa kim pričaš, ono što govoriš će svaki put ući u tu osobu zajedno sa tvojom težećom svešću. Ako nosiš svoje sopstveno more težnje, more prosvetljenja, nećeš videti tamu; videćeš jedino svoju sopstvenu svetlost, svoje sopstveno prosvetljenje.

Pitanje: U čemu je smisao ogromnog talenta koji neki imaju u sportu, muzici ili umetnosti? Da li je to uvek dar Svevišnjeg?

Šri Činmoj: U krajnjem ishodu, sve je Milost Svevišnjeg. Neki ljudi su prijemčivi za tu Milost, dok drugi nisu. Sunce je za svakog. Ali, ako ostaviš sva svoja vrata i prozore otvorene, onda će, naravno, u tvoju sobu ući više svetlosti nego u sobu nekog drugog ko drži sva vrata i prozore zatvorene. Krajnja Stvarnost je Milost. Neki ljudi su prijemčivi za Svetlost, pa će, prirodno, Svetlost delovati u njima i pomoću njih više nego pomoću drugih koji nisu otvoreni. Svaki talenat je otvaranje Najvišem – bilo srca, bilo uma, bilo nekog drugo dela našeg bića.

Pitanje: Zašto se ljudi plaše duhovnosti?

Šri Činmoj: U pravu si: ljudi se plaše duhovnosti. Na nesreću, oni ne znaju šta je duhovnost. Kad bi znali pravi smisao duhovnosti, onda bi odmah prigrlili duhovnost. Duhovnost želi da osnaži čovečanstvo. Bez duhovnosti, čovečanstvo bi zauvek ostalo u tami. Ali, uz duhovnost, uz unutrašnji život, svako ljudsko biće na zemlji sigurno će ostvariti najviše u sebi, najdublje u sebi. Hteo bih da kažem da duhovnost nije nešto strano; to nije nešto maglovito. Duhovnost nam pokazuje naš pravi život i naš jedini cilj, a taj cilj je spoznaja Beskonačnog u nama i oko nas.

Pitanje: Kakva je duhovna svrha joge?

Šri Činmoj: Ne može se odvojiti duhovna svrha od joge. Duhovna svrha svega je da se postane jedno sa Božijom Svetlošću i Blaženstvom. Duhovna svrha, kada se primeni u našem svakodnevnom životu, jeste joga. Šta možemo dobiti od joge ili od duhovnog života? Možemo dobiti duševni mir, božansku radost, božansku ljubav i osećaj istinskog dostignuća. Na zemlji mi činimo mnoge stvari i osećamo da smo postigli nešto. Potom, nekoliko godina kasnije, mi osetimo da je to dostignuće bilo samo ispunjenje nekih želja koje nas nije učinilo potpuno zadovoljnim. Ali, ako vodimo duhovni život i ako se pridržavamo unutrašnje discipline joge, onda u svakom trenutku osećamo da smo zaista zadovoljni, bilo da smo spolja postigli nešto ili ne. Spolja možda nećemo postići ništa ni dobiti bilo kakvo priznanje, ali iznutra mi osećamo da je sam čin molitve i meditacije dostignuće, da smo postigli nešto.

U spoljašnjem životu, osećamo da smo postigli nešto ako vidimo rezultate naših dela kao uspeh. Ako nismo postigli uspeh, onda osećamo da nismo postigli ništa. Neuspeh nije dostignuće u našem spoljašnjem životu; jedino je uspeh dostignuće. U duhovnom životu su, međutim, i neuspeh i uspeh dostignuća, pošto su obe te stvari jedan oblik iskustva.

Joga je neprekidni pohod, unutrašnji pohod, i u svakom trenutku vi postižete nešto. Dok stupate prema svom cilju, vi postižete nešto. To je, dakle, svrha joge. Kad vodite duhovni život, svake sekunde vi postižete za Boga i za sebe nešto što će trajno ostati u vašem unutrašnjem biću. To je duhovni razlog što prihvatamo jogu i što sledimo jogu.

Pitanje: Ja se molim i meditiram i osećam bujicu ljubavi i radosti. Ali, onda vidim da sve patnje sveta ključaju u meni i osećam se krivim što se osećam radosno dok je mnoštvo ljudi na svetu veoma nesrećno.

Šri Činmoj: Možda ti osećaš patnje sveta, istina je; ali, možeš da pođeš korak dalje. Možeš da podeliš svoju sreću sa onima koji su nesrećni. Pretpostavimo da imaš mango. Od tebe zavisi da li ćeš sam pojesti taj mango ili ga podeliti. Možda nećeš hteti da ga deliš, zato što je veoma ukusan. A opet, možeš dati parče svojim dragim ili čovečanstvu. Ako ga daš drugima, nećeš se osećati jadno; ali ako ga pojedeš sam, onda će ti biti žao. Zato, kad dobiješ mir, radost i blaženstvo, možeš da ih u sebi podeliš sa drugima. Ponekad ih oni neće upotrebiti; možda će im iznutra zameriti i odbiti ih. Ali, ti možeš da odigraš svoju ulogu nudeći drugima mir i radost koje dobijaš.

Pitanje: Da li možemo li da dajemo drugima tako što ćemo o tome pisati, i da li će im to pomoći?

Šri Činmoj: Naš mir i radost zaista pomažu drugima. Ali, najefikasnije možemo da ih damo pomoću unutrašnjeg metoda. Kada se molimo i meditiramo, to činimo u sebi. Slično tome, kad hoćemo da ponudimo plodove naše molitve i meditacije, i to možemo da uradimo u sebi.

Pitanje: Kad dobijemo radost od duše, kako da je održimo na površini?

_Šri Činmoj: Ti ponekad dobiješ ogromnu radost, ali onda ne možeš da je objasniš. Nema nikakvog spoljašnjeg razloga zašto bi osećala takvu radost. Osećaš spontanu radost. Nisi spolja dobila nikakve dobre vesti od svog muža ili svoje dece ili nekog drugog, ali osećaš strahovitu radost. Znaj da je tada tvoja duša izašla u prvi plan i da zato osećaš takvu radost.

Ako vidiš da tvoja radost nestaje dok razgovaraš sa nekim, odmah se postaraj da skratiš razgovor sa tom osobom. Ako činiš nešto što ti oduzima radost, onda odmah prestani sa tim. Kad dobiješ radost iznutra, kada je ona sasvim sveža, ne čini ništa što je oduzima. Ako na pet ili deset minuta možeš da prestaneš da radiš bilo šta što ti oduzima radost, onda ćeš upiti tu radost u sebe.

Uvek budi veoma, veoma pažljiva kada tvoja duša izađe na površinu i kad osećaš spontanu radost. Ma koliko da ti treba da usvojiš tu radost – pola sata ili sat ili čak i dva sata – uradi to. Onda si bezbedna.Ako osećaš da se tvoja radost smanjuje, uvek se potrudi da je usvojiš. Kad se jednom usvoji, ona je sigurna. Pre toga nije sigurna. Pre nego što budeeš sigurna u svojoj radosti, čak i jedna reč od nekog drugog može da ti potpuno oduzme radost. Zato bi odmah trebalo da zaroniš duboko unutra.

Pitanje: Kako postajemo praktični u božanskom smislu?

Šri Činmoj: Mi možemo da budemo božanski praktični u svojim svakodnevnim aktivnostima, ne prepredeno praktični na ljudski način, obmanjujući druge. U božanskoj praktičnosti vi delite sa drugima svoje unutrašnje bogatstvo. Osećate božansku motivaciju u osnovi svakog svog postupka i delite rezultate sa drugima. Božanska praktičnost znači da pre nego što nešto počnete da radite osetite da to delovanje ne pripada vama. Onda, dok to radite, osećate da niste vi taj koji deluje; neko drugi deluje u vama i pomoću vas. Kad dođe rezutat, podelite ga sa drugima. Ne osećate da ste vi taj koji je postigao nešto, nego da je to bila Osoba koja vas je inspirisala, koja je delovala u vama i pomoću vas. Tad možete biti božanski praktični u svom životu u svakom trenutku.

Pitanje: Mogu li da dosegnem Istinu mojim intelektom?

Šri Činmoj: Intelekt je veoma ograničen, ali je duša neograničena. Zato aspirant zaranja duboko u svoje srce, zato što tu boravi duša. Istinu je moguće saznati jedino pomoću težnje. Pravi atributi Boga su Mir, Svetlost, Blaženstvo i Moć. Svi ti atributi postoje u beskrajnoj meri u srcu Večnosti. Jedino tragalac za Istinom koji teži da izađe van domena intelekta može ući u Svetlost, Mir, Blaženstvo i Moć najvišeg Apsoluta. Ne intelekt, već psihička težnja, jeste ono što je potrebno da se saznaju i ostvare atributi Boga.

Pitanje: Šta je najvažnije da bi se održao unutrašnji vapaj?

_Šri Činmoj: Kad težite za unutrašnjim vapajem, trebalo bi da znate da sam taj vapaj dolazi od Božije Brižnosti i Samilosti. Zato je najvažnija stvar da budete zahvalni. Ako ste zahvalni, vaš unutrašnji vapaj odmah ojača. On postaje neprekidan i trajan. Kada ste zahvalni, vaš unutrašnji vapaj se penje do najvišeg.

Pitanje: Kako da steknem više snage volje i jasnoće?

Šri Činmoj: Na nesreću, kad pomislimo na snagu volje, vrlo često mislimo da je ona u našoj glavi, u našem mozgu. Nikad ne mislimo o snazi volje koja je ovde, u srčanom centru. Osećamo da je srce ženstveno, a um muževan. U umu postoji tigar, lav ili bik spreman za borbu. Tako mi ljudi mislimo. Nije, međutim, tačno da je snaga volje u glavi. Snaga volje je u trećem oku, a treće oko nije u našoj fizičkoj glavi. Nijedan od tih centara nije u fizičkom. Kad bi bili tu, medicinska nauka bi ih odavno otkrila. Prava snaga volje je takođe u srcu. Svetlost duše je snaga volje, prava snaga volje. Najlakši i najefikasniji način da se razvije snaga volje je da se koncentrišemo na srce. Pre dve godine sam dao dve ili tri vežbe na fizičkom nivou, kako da se razvije snaga volje. One su objavljene u jednoj od mojih knjiga, siguran sam. Dakle, pročitaj to i moći ćeš da razviješ snagu volje. Od svoje snage volje moći ćeš da dobiješ mentalnu jasnoću. Ti takođe hoćeš jasnoću. Sad, ako si u tami, pa ako imaš malo svetlosti, možeš da hodaš, možeš da vidiš šta je oko tebe. Dakle, ako možeš da dobiješ makar malo svetlosti duše, kažem ti, bićeš u stanju da vidiš sve i da hodaš najmračnijim putem ako to hoćeš. Ako možeš da vidiš ili osetiš svetlost duše, ona postaje samo prosvetljenje. Dakle, ako hoćeš jasnoću u svom umu, koncentriši se na svoje srce i onda tu kopaj. Zamisli da imaš alat za kopanje, pa kopaj svakog dana. Danas si kopao i stigao do određene tačke. Potom, sutra treba da opet kopaš. Što dublje možeš da stigneš, to pre ćeš osetiti i videti svetlost. Najpre osećaš, potom vidiš, a onda postaješ. Najpre osećaš da je unutra nešto poput sićušnog insekta: to je svetlost. Onda ćeš je videti svojim unutrašnjim vidom ili svojim ljudskim vidom. Na kraju ćeš izrasti u nju.

Pitanje: Kako da budem zadovoljan baš u ovom trenutku?

Šri Činmoj: Trebalo bi da prvo uradimo ono što je najvažnije. Ko ima zadovoljstvo? Ko jeste zadovoljstvo? Bog. Zato, ako najpre uradimo ono što je najvažnije, ako se molimo i meditiramo na Boga, onda će nam zadovoljstvo biti na raspolaganju. Ako zaronimo duboko unutra, videćemo da je zadovoljstvo tu.

Pitanje: Zašto Bog voli Mir najviše od sve Svoje dece?

Šri Činmoj: Bog ima bezbroj dece. Od sve svoje dece On najviše voli Mir upravo zato što Mir ne zna i Miru ne treba ništa drugo osim onog što Bog ima i što Bog jeste, a to je Mir.

Pitanje: Da li su ljubav i svesnost jedno te isto?

Šri Činmoj: Ne, nisu. Ljubav je jedinstvo; svesnost nije jedinstvo. Vi možete biti svesni nekog incidenta ili zbivanja; možete biti svesni neke osobe ili neke nesreće, ili nekog pokreta; ali to ne znači da ste nerazdvojno jedno sa tom osobom ili zbivanjem.

Pitanje: Kako da zaronim duboko unutra?

_Šri Činmoj: Treba da osetiš da postoji nešto što se zove srce. Ne moraš da pođeš nekom duhovnom Učitelju da bi znao da imaš srce. Između dva plućna krila se nalazi fizičko srce, a tu je i duhovno srce. Potom, treba da osetš da je u srcu nešto što se zove duše. Najpre uđeš u srce i osetiš da u srcu nastojiš da otključaš još jedna vata. To su vrata duše.

Pitanje: Da li postoji neka razlika između ushićenja i blaženstva?

Šri Čiinmoj: Između blaženstva (delight) i ushićenja (blisss) samo je mala razlika. Razliku između blaženstva i ushićenja možete uvideti na veoma jednostavan način. Blaženstvo je u tečnom stanju. Ono je kao voda, rasprostranjeno. Ushićenje je nešto gusto i kondenzovano. Ushićenje se ne širi. Ono ne može da se širi niti se širi. Ono ima sve; ostaje na jednom mesti. Blaženstvo, međutim, teče i širi se. Ushićenje ne želi širenje, ali blaženstvo želi širenje, širenje svoje sposobnosti. Isto tako, u blaženstvu postoji tananost, prozračnost i svetlost. U blaženstvu je svetlost u tečnom obliku. Svetlost teče u blaženstvu.

Pitanje: Da li treba da pokušamo opravdavamo svoju duhovnu praksu drugima?

Šri Činmoj: Ne, to je pogrešno. Kad pokušavamo da ubedimo druge da je ono što radimo ispravno, na neki način mi nesvesno pokušavamo da ih preobratimo. Ako znamo da radimo ispravnu stvar, onda naprosto treba da to i nastavimo. Mi znamo da je za nas ispravno da se rano ujutru molimo i meditiramo. Ali, mi nećemo poći našem komšiji koji čvrsto spava u vreme naše meditacije i reći mu da ustane zato što je meditacija prava stvar. Nećemo reći: „Vidi, ja se molim i meditiram; ja radim pravu stvar. Ne smeš sada da spavaš, moraš i ti da ustaneš“. Ako kažemo tako nešto, naš komšija će samo reći: „Gledaj svoja posla!“

U duhovnom životu mi ne pokušavamo da se opravdavamo. Mi naprosto živimo za sebe, za Boga u sebi. Bog nam je rekao da se molimo i meditiramo na Njega. Kad drugima dođe vreme da se mole i meditiraju, Bog će ih prosvetliti i probuditi. Ali, ako mi pođemo k njima i kažemo: „Vidi, mi radimo pravu stvar, a vi radite pogrešnu stvar; naša je dužnost da vas probudimo i prosvetlimo“, time ni na koji način nećemo pomoći njihov duhovni napredak.

Hajde da mi ostanemo sa svojim ubeđenjem. Ali, ako nas neko izazove i kaže nam da radimo pogrešnu stvar, tad možemo potrošiti nekoliko minuta da opravdamo ono što radimo. Osećam, međutim, da je čak i tada bolje da ne ulazimo ni u kakvu raspravu. Ako oni kažu da je sve što radimo pogrešno, u redu, neka ih, neka kažu. Opravdavanje nije prosvetljenje; nikako. Um je veoma prepreden. Čak i kad nastojimo da opravdamo svoj cilj, time ne dobijamo prosvetljenje. U ovom trenutku um je stao na stranu srca. Zato nastoji da opravda cilj srca. Narednog momenta, ako je um odvojen od srca, on će pokušati da se bori protiv srca.

Pitanje: Da li svaka osoba ima drugačiji način meditacije?

Šri Činmoj: Ako hoćete mir, onda treba da meditirate na mir. Ako hoćete ljubav, onda treba da meditirate na ljubav. Ako hoćete radost ili neku drugu božansku osobinu, najbolje je da meditirate na nju. To je jedini način da dobijete te kvalitete. Svaki pojedinac ima drugačiji način meditacije, zato što njegov um ili njegovo srce žele drugačije kvalitete. Vi ćete pokucati na neka određena vrata, a neko drugi će pokucati na neka druga vrata. Svako ima svoj način.

Opšte pravilo za moje učenike je da pokucaju na vrata mog srca. To je sasvim opšte pravilo. Kad se jednom ta vrata otvore, ako hoćete da idete u kuhinju, idete tamo. Ako hoćete u dnevnu sobu, idete tamo. Ako hoćete u moju radnu sobu, tamo i odete. Ako hoćete u sobu za meditaciju, pođete u nju. Ali, opšte pravilo je da najpre otvorite vrata, a potom odaberete sobu u koju ćete ući.

U srcu nema potrebe za opravdavanjem; tu je sve prosvetljenje. U srcu vidimo svetlost koja ne mora da opravdava svoje postojanje. Sunce ne mora da opravdava svoje postojanje na svetu. Svetlost je svetlost. Samo njeno prisustvo je prosvetljenje. Kad prihvatimo duhovni život, sve je težnja. Sama težnja je svetlost, prosvetljenje.

Kad vidimo da neko sumnja u nas, a sigurni smo u to što radimo, mi nastojimo da se opravdamo. Ako smo zaista sigurni, smesta će se ispoljiti naša sposobnost opravdavanja, da dokaže da činimo pravu stvar. Ali, ako znamo da radimo pravu stvar, a takođe i da jesmo prava stvar, onda ne moramo da se opravdavamo. Hajde da postanemo sunce. Sunce ne opravdava svoju svetlost, zato što zna da je ono sama ta svetlost.

Meditacija Šri Činmoja u Ujedinjenim nacijama

Prvo izdanje takođe uključuje Šri Činmojev kredo za Šri Činmojevu meditaciju u Grupi Ujedinjenih nacija.

> MI VERUJEMO...

> ... i smatramo da svaki čovek ima potencijal da dostigne Krajnju Istinu. Mi takođe verujemo da čovek ne može i neće zauvek ostati nesavršen. Svaki čovek je instrument Boga. Kad kucne čas, svaka individualna duša sluša Božije unutrašnje naloge. Kad čovek sluša Boga, njegove nesavršenosti se pretvaraju u savršenstvo, njegovo neznanje u znanje, njegov tragajući um u jasnu svetlost, a njegova nesigurna stvarnost u sveispunjujuće Božansko.

Predgovor urednika prvom izdanju

Već nekoliko godina, Šri Činmoj služi Ujedinjenim nacijama kao duhovni vođa Grupe za meditaciju Ujedinjenih nacija, koja je nedavno preimenovana u Šri Činmojevu meditaciju u Ujedinjenim nacijama. U tom svojstvu, nudi redovne meditacije i predavanja za delegate i osoblje Ujedinjenih nacija od proleća 1970. Na ovim sesijama, članovi zajednice Ujedinjenih nacija često su mu postavljali duhovna pitanja, na koja je on nesmetano odgovarao. Ova knjiga je deo serije koja objedinjuje sva ova pitanja i odgovore.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 11, Agni Press, 1978
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_11