Pitanje: Ponekad, kad meditiram, osećam da samo što nisam doživeo neko iskustvo, ali se ništa ne dogodi. Šta je razlog tome?

Šri Činmoj: Razlog što se ništa ne dogodi je što nisi dostigao najviše, krajnje. Ti si na samom njegovom pragu, ali ga nisi i stvarno dostigao. To je kao paljenje plinskog šporeta. Kad uključiš gas, treba da okreneš dugme do određene tačke da bi se pojavio plamen. Možda dođeš do same te tačke, ali prerano staneš. Da si okrenuo dugme još samo delić santimetra više, uspeo bi.

Isto je i sa tvojom meditacijom. Da si otišao samo još malo više ili dublje, imao bi svoje iskustvo. Ali, nešto ti je odvratilo pažnju, ili te je nešto navelo da se povučeš nazad umesto da nastaviš. Nešto u tebi nije uspelo da održi istu vrstu težnje koju si imao ranije i onda ti je svest opala. To je kao da si se penjao do najviše grane mango drveta, a onda te je neko odozdo pozvao, pa si zaboravio na ukusni mango na vrhu drveta i sišao dole. Tako je kad svest opadne. Ako, međutim, možeš da održiš svoju visinu i da ne reaguješ ni na kakve pozive odozdo, onda ćeš stići do Najvišeg i imaćeš to iskustvo.

Dok se moliš i meditiraš, zamisli da u sebi imaš bicikl. Kad se voziš biciklom, moraš da okrećeš pedale sve vreme. Ako ne okrećeš pedale, nećeš ići napred i pašćeš. Dok meditiraš, treba da težiš sve vreme, inače ćeš pasti. Ne možeš da balansiraš u jednoj tački a da se ne krećeš. Ili ideš napred, ili se vraćaš nazad. Ako pokušaš da ostaneš nepokretan, neznanje sveta će te vratiti nazad, pravo na tvoju polaznu tačku.

Dok težimo, trebalo bi da u svakom trenutku budemo svesni da nama ne treba uspeh, već napredak, napredak, napredak. Sam napredak je aktivni oblik uspeha. Kad počnemo da meditiramo rano ujutru, ako mislimo: „Danas moram da doživim najviše iskustvo, ili ću se osećati jadno“, to je pogrešno. Sada smo mi puni neznanja, nesavršenosti, ograničenja i vezanosti. Al,i ako ostanemo nesavršeni, kako ćemo biti Božiji odabrani instrumenti? A ako ne možemo da postanemo Božiji instrumenti, onda Bog ostaje neispoljen. Ako ujutru, kada se molimo, vapimo da napredujemo, Bog će nas automatski učiniti Svojim odabranim instrumentima. Međutim, ako vapimo za uspehom, onda nam Bog može dati iskustvo koje mi zovemo uspehom, ali nas neće koristiti kao Svoje instrumente, zato što već pokušavamo da dobijemo nešto od Njega. Mi od Njega zahtevamo da nam da najviše iskustvo Mira, Svetlosti i Blaženstva, a trebalo bi jedino da tražimo priliku i privilegiju da budemo Njegovi instrumenti, da Njemu služimo na Njegov Način.

Zato bih hteo da kažem: ako ti je cilj iskustvo, molim te, nastavi da intenzivno težiš dok stvarno ne dostigneš visinu sa koje možeš da dobiješ to iskustvo. Ali, ako ti je cilj jedino da postaneš instrument Svevišnjeg, onda, bez obzira koliko visoko ili duboko ideš, sigurno ćeš dobiti sva iskustva koja Bog čuva za tebe, čak i ako se ne popneš do vrha drveta. Sada si ti taj koji se trudi da se popne veoma visoko da bi dobio neko iskustvo. Bogu je, međutim, veoma lako da odozgo donese plod i da ga tebi. On je izvrstan penjač: On može da se popne i da siđe. Zato, ako možeš da udovoljiš Bogu, Bog će se za tvoj račun popeti i doneti iskustvo dole, ako je Njegova Volja da to iskustvo imaš.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 5, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_5