Pitanje: Kako da se potpunije predamo Svevišnjem?

Šri Činmoj: Najlakši i najefikasniji način da se potpuno predamo Volji Svevišnjeg je da uvećamo svoju potrebu za Njim. Kad u ovom svetu, osećamo potrebu za nečim, mi se odmah predajemo toj potrebi. Ako osećaš potrebu za novcem ili materijalnim dobrima, šta radiš? Predaješ se tim potrebama tako što nađeš i zadržiš dobar posao; predaješ se svom šefu. Ako hoćeš da budeš dobar pevač, predaješ se mudrosti i sposobnosti svog učitelja, zato što osećaš da je on viši od tebe i da će moći da ti pokaže kako da postigneš svoj cilj. Predajući se pravom autoritetu, mi možemo da naučimo kako da ispunimo svoje potrebe.

Viši autoritet u nama je Svevišnji. Kako se predajemo Njemu? Najpre, moramo da osetimo neophodnost jedinstva. Kad osećamo neophodnost nerazdvojnog jedinstva sa Svevišnjim, mi odmah nudimo svoju volju Njegovoj Volji. Potom, moramo da se zapitamo da li hoćemo da to jedinstvo bude stalno. Ako ono nije stalno, u jednom trenutku smo nerazdvojni, a u sledećem ćemo biti potpuno odvojeni od Njega. Ovog trenutka, ako Svevišnji kaže: „Idi i sedi“, poći ćemo i sesti. Ali, narednog trenutka ćemo to možda odbiti. Otići ćemo da se družimo sa našim prijateljima koji uopšte ne mare za duhovni život. Tada će nešto drugo biti naša potreba. Naša potreba će biti da idemo u bioskop ili na zabavu ili na ples. Kad postanemo jedno sa tom nebožanskom potrebom, videćemo koliko smo se udaljili od duhovnog života. Jedino ako naša potreba za jedinstvom sa Svevišnjim postane bezuslovna i stalna bićemo sa Njim, u Njemu, Njegovi i za Njega dvadeset četiri sata svakog dana.

U ovom trenutku ti hoćeš da budeš duhovna. Hoćeš da se potpuno posvetiš Volji Svevišnjeg, pa si došla ovde da meditiraš. Ali, možda nećeš moći da čitav dan meditiraš onako duboko i duševno kao što si meditirala ovde. Međutim, ako možeš da zapamtiš šta se desilo ovde, koliko posvećeno si se molila Svevišnjem, to sećanje će ti pomoći. Ovde smo meditirali dinamično i duševno. Ali, dok radiš u kancelariji ili pričaš sa svojim šefom ili svojim kolegama, ako možeš da se setiš šta si radila ovde tokom jednog sata, to će ti dati ogromnu unutrašnju snagu i samopouzdanje.

Problem je u tome što tokom meditacije mi postanemo potpuno iskreni i plačemo da postanemo jedno s Voljom Svevišnjeg, ali čim izađemo iz meditacije, postanemo sasvim druga osoba. Kad izađemo iz meditacije, mi se poistovetimo sa spoljašnjim aktivnostima života pa osećamo da će nam one doneti zadovoljstvo. Ali, spoljašnje aktivnosti mogu nam doneti zadovoljstvo jedino kad svoju duhovnost stavimo u srce.

Kad se vratiš u kancelariju, moraš da misliš o kancelarijskim poslovima, jer ako budeš sve vreme mislila o tome šta se dešava sa tvojim prijateljima i porodicom, nećeš raditi kako treba, pa će te šef otpustiti. Ali, te misli su sve na mentalnom planu. Na unutrašnjem planu, na psihičkom planu, možeš da misliš na Boga koliko hoćeš. Ako u džepu imaš mnogo novca, niko neće videti da je on tu. Slično tome, ako držiš prisustvo, Svetlost, Mir koje si osetila tokom meditacije u svom srcu, niko neće znati kakvo blago tu kriješ. Pa iako je sasvim moguće da ti neko ukrade novac iz džepa, iz džepa tvog srca nijedan lopov ništa ne može da ukrade.

Zato, kad meditiraš, molim te da osetiš da si pohranila u svom srcu božansko blago koje si pronašla. To blago je Svetlost, Mir, Blaženstvo i prisustvo Boga koje si osetila. Ako u svom srcu možeš da uspostaviš stalni osećaj Božijeg prisustva, onda ti uopšte neće biti teško da slušaš zapovesti Svevišnjeg, da postaneš jedno sa Voljom Svevišnjeg sve vreme. Čak i dok pričaš i družiš se sa ljudima i baviš se svakakvim aktivnostima, nećeš izgubiti svoje jedinstvo sa Svevišnjim. Ne samo da je moguće i praktično da se to uradi, već, tokom vremena, to postaje i neizbežno za svakog tragaoca.

From:Sri Chinmoy,Plameni Talasi, deo 4, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_4