Mentalnom biću je stalo do svetlosti. Vitalnom biću je stalo do moći. Fizičkom biću je stalo do ispoljavanja. A srcu, psihičkom biću, stalo je do potpunog savršenstva. Ako čitavo tragaočevo biće hoće Boga, onda će vital, umesto da pokuša da proždere ili potisne mentalnu briljantnost i dobre mentalne osobine, upotrebiti svoju snagu da pomogne mentalnom biću. Taj proces je otprilike ovakav: kad mentalno biće nešto radi, vitalno biće dođe i kaže: „Mogu li biti od neke koristi?“ Drugo biće odmah odgovori: „Da, potrebno mi je ovo ili ono da uđem u više prosvetljenje“. Tad vitalno biće odmah uradi svoj posao. Na isti način, mentalno biće će upotrebiti svoje sposobnosti da proba da pomogne psihičkom biću. Ali, to se dešava jedino kada tragalac teži na celovit način.
Vitalno biće je kao nož. Nož nam može mnogo pomoći kad hoćemo da isečemo nešto. Ali, isti nož se može upotrebiti i da probodemo nekog. Dakle, ako je vitalnom biću stalo do svetlosti, ono može biti od velike pomoći. Ali, ako mu nije stalo do svetlosti, onda će se uvek ponašati kao gladni vuk. Ako to hoće, vitalno biće može da raširi svoja krila i da zaštiti fizičko biće. Ali, ono isto tako može da naprosto uništi fizičke i mentalne mogućnosti. Međutim, ukoliko u fizičkom biću, u vitalnom biću i u mentalnom biću postoji težnja, ta bića nikad neće pokušati da unište jedno drugo niti će biti ljubomorna na dostignuća drugih. Naprotiv, ona će se ponašati kao veoma skladna porodica. Tragalac nikad neće moći da ostvari najvišu Istinu ukoliko nije postigao sklad među svojim fizičkim, vitalnim, mentalnim i psihičkim bićem. Ta bića treba da uspostave božanski sklad da bi tragalac mogao da ostvari Krajnju Istinu.From:Sri Chinmoy,Plameni Talasi, deo 4, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_4