Mi osećamo da je sve što je u našem srcu duša, ali to nije tačno. U našem srcu je takođe i vital, a unutar vitala je niži vital, jedan agresivan, destruktivan vital. Pošto nismo svesni prisustva duše, mi smatramo da je sve što osetimo u našem telu, vitalu i umu duša. Ima mnogo pogrešnih, nebožanskih sklonosti i kretanja u nama, ali oni nemaju nikakve veze sa dušom. Mi bi zapravo trebalo da osećamo da su to neprijatelji koji su ušli u našu dnevnu sobu. Hteli smo da tu budu samo naši prijatelji, ali smo u trenutku neopreznosti otvorili vrata i tada su naši neprijatelji ušli. Te neprijatelje treba ili da preobrazimo ili da ih izbacimo napolje. Ne možemo ostati sa njima ukoliko nismo u stanju da ih preobrazimo u naše istinske prijatelje.
Kako možemo to da učinimo? To činimo pomoću svesnog i stalnog napora. Kad hoćemo da naučimo nešto, mi vežbamo ili učimo satima i satima. Slično tome, ako hoćemo da budemo savršeni u svom životu težnje, treba da se molimo i meditiramo. Kad se naša molitva uspinje naviše, ona doseže najvišu Visinu. A kada meditiramo veoma duševno, Mi, Svetlost i Blaženstvo silaze u nas u izobilju. Ako hoćemo da znamo kako da preobrazimo našu prirodu, onda treba da na površinu izvedemo prisustvo duše. Tada će loše sile u nama biti automatski prosvetljene i usavršene.From:Sri Chinmoy,Plameni Talasi, deo 4, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_4