Ljudsko srce se nalazi u grudima, mali mišić koji lekari mogu da nam pokažu. Duhovno srce je nešto što tragalac vidi, oseća i u šta raste. Duhovno srce je veće od najvećeg. U ovom trenutku je Beskonačnost za nas imaginarna zamisao. Ali, kad otkrijemo svoje unutrašnje srce, naše duhovno srce, Beskonačnost ne ostaje više zamisao; ona postaje stvarnost.
Univerzum, Univerzalna Svest, Večna Svest, Beskrajna Svest, Besmrtnost, Božanstvenost tako dalje – gde su oni? Svi oni su unutar duhovnog srca. Sa jedne strane, duhovno srce sadrži Božanstvenost, Besmrtnost, Večnost, Beskonačnost; sa druge strane, ono prevazilazi sve. Mi koristimo izraz Transcendentalna Svest. Transcendentalna Svest (
turija) je najviša, ali ta Transcendentalna Svest nije statična. I ona se stalno prevazilazi. Bog je beskrajan, večan i besmrtan. Svi duhovni Učitelji, međutim, znaju da Bog takođe stalno napreduje. Sam Bog je u procesu evolucije. On napreduje, neprekidno napreduje, u svakom i pomoću svakog, da bi uspostavio savršeno Savršenstvo na Zemlji.Kad mislimo na
čakre, mislimo da su smeštene u nečemu – to jest, u suptilnom telu. Stula šarira je grubo fizičko telo. U tom telu je sukšma šarira, suptilno telo. A unutar suptilnog tela je karana šarira, kauzalno telo. Ta tela su potpuno različita, ail su sva članovi iste porodice. Suptilno telo ponekad deluje pomoću fizičkog. Povremeno kauzalno telo, koje je u obliku semena, može da deluje pomoću suptilnog tela i fizičkog tela. Iako je kauzalno telo poput sićušnog semena, iz tog semena može da izraste banjan drvo. Potrebno je nekoliko godina, ali tada banjan drvo rodi na hiljade plodova. Potencijal semena je beskonačan.Mentalno mi nikad nećemo znati šta je Beskonačnost. Možemo samo da zamišljamo. Ali, dolazi vreme kad se zamišljanje pretvori u stvarnost. Da mi je neko nekad rekao da postoji neko po imenu Šri Krišna Ganešan, dok nisam video tu osobu, on bi bio samo u mojoj mašti. Ali, sada sam te video. Sada si za mene stvarnost. Prema fizičkoj stvarnosti, ti si visok možda 165 cm, ali unutar fizičke stvarnosti je unutrašnja stvarnost – tvoja brojna unutrašnja iskustva. Neka od tih iskustava su veoma visoka, veoma duboka, dok druga to nisu. A opet, neka od tih iskustava su iz ove inkarnacije, dok neka druga nisu. Kad vidim iskustva samo iz ove inkarnacije, vidim da si imao na hiljade iskustava. A ko drži ta iskustva? Duša, ili ono što zovemo psihičko biće. Na sanskritu to zovemo
čaitja puruša. To psihičko biće je sakupilo i čuva iskustva iz prethodnih inkarnacija isto kao i iz ove. Suštinu svih tvojih prethodnih iskustava čuva to psihičko biće. Duboko u našem biću, u duši, u psihičkom biću, u umu, u vitalu, u grubom fizičkom, nalaze se sva ta iskustva. Ali, kada doktori operišu, kada te pregledaju, oni ne mogu da ih otkriju, to tvoje unutrašnje blago. Zašto ne? Zato što to beskrajno unutrašnje blago koje imaš može da vidi samo nešto što je takođe beskrajno. Jedino Beskonačnost može da izmeri Beskonačnost; jedino Svetlost može da izmeri Svetlost. Mi možemo da vdimo nešto tik pred sobom, ali da bismo ga procenili, moramo da imamo nešto što je podjednako moćno ili podjednako prosvetljeno.Treće oko ili
adžna čakra može da anulira ili uništi prethodnu karmu, ono može da ubrza sadašnju evoluciju i može da iznese na poovršinu buduće bogatstvo. Treće oko ima beskrajnu Svetlost, a istovremeno jeste beskrajna Svetlost; a srce, ili anahata čakra poseduje beskrajnu Svest, a istovremeno jeste beskrajna svest. Njih dvoje su večni prijatelji. Recimo da je ta beskrajna Svetlost zgrada, a u njoj je srce, koje je stanar. Ali, narednog trenutka, beskrajna Svest, koju sada nazivam srce, može da postane zgrada, a beskrajna Svetlost, koju sada nazivam treće oko, može da postane stanar. Na taj način, oni se stalno smenjuju. Sad, ako treće oko nije otvoreno, duhovno srce ne može da ispravno funkcioniše. Zato nastojimo da otvorimo treće oko. A da bi se otvorilo treće oko, fizičko telo mora da doživi određeni preobražaj. Na njega mora da se spusti čistota. Treba da kontrolišemo čula. Treba da imamo beskrajno strpljenje. Mi bismo hteli da stignemo do Najvišeg smesta, ali ga ne možemo dosegnuti na silu. Mi plačemo za Beskonačnošću i Večnošću kao što dete plače za bombonom ili mlekom. Večno Dete u nama takođe plače, ali moramo da imamo beskrajno strpljenje. Šri Ramakrišna je svakog dana plakao Vrhunskoj Boginji, Kali: „O Majko, dođi! Dođi i stani pred mene!“ Kad bi taj dan prošao, a Majka ne bi došla, on je osećao da narednog dana treba da se moli i meditira još intenzivnije. Sa jedne strane, moramo da damo sve od sebe da vidimo našeg Voljenog Svevišnjeg pred sobom; sa druge strane, treba da osetimo da smo u toku večnog vremena i da moramo da imamo beskrajno strpljenje. Ako imamo beskrajno strpljenje, onda se konačno, zemaljski ograničeno vreme proširuje u beskraj, ili beskrajno vreme ulazi u konačno.Bog je svemoguć, ne zato što je veći od najvećeg, već zato što ovog trenutka On može da bude najsićušniji i najbeznačajniji mrav, a narednog trenutka može da bude beskrajno veći od okeana. Njega zovvemo Bogom upravo zato što On može da bude šta god poželi: veći od najvećeg ili manji od najmanjeg.
Anoraniyan mahato mahiyan.Duhovno srce takođe ima tu sposobnost. Iako je beskrajno, večno i besmrtno, ono lako može da se smesti unutar telesnog fizičkog srca. A opet, ono ima sposobnost da ponese fizičko srce u svoje Prostranstvo, u svoju Beskonačnost, u svoju Večnost. U jednom trenutku će se Beskrajno odvojiti od konačnog; a narednog trenutka će primiti konačno u sebe i postati potpuno jedno sa konačnim. U duhovnom životu, ne samo da kap može da uđe u okean, već i okean ima sposobnost da uđe u sićušnu kap.Duhovno srce je ovde (
u grudima), ovde (u čelu), svuda. Zato što je beskrajno, ono prožima čitav univerzum. Ali, iako su Svest i Svetlost nerazdvojne, neki duhovni Učitelji su videli Svetlost pre Svesti, ili Svest pre Svetlosti. A to što su prvo videli, smatrali su da je izvor onog drugog. To je ovako. Ova dva prsta su na istoj ruci. Pretpostavimo da je ime ovog prsta Svetlost, a ime ovog Svest. Ako prvo vidiš ovaj, onda ćeš odmah reći: „Svetlost je izvor“. I videćeš da je sama Svest unutar te Svetlosti. Ali, ako si video prst Svesti prvi, onda ćeš reći: „Svest je izvor“. I videćeš da je Svetlost u toj Svesti. Neki duhovni Učitelji najvišeg reda vide prvo Svest, dok drugi vide prvo Svetlost. I zavisno od toga šta prvo vide, oni osećaju da je izvor svega ili Svetlost ili Svest. Ali, u određenom momentu oni uvide da su i Svetlost i Svest nerazdvojni. Oni idu zajedno, kao glava i pismo istog novčića. Ako kupujem nešto od tebe, ako ti dam novčić, nije važno koja strana je okrenuta prema tebi. Ti ga prihvataš zato što si siguran da je tu i druga strana. Sve što je potrebno je tu. I tako Svetlost i Svest uvek idu zajedno.Da, mi možemo da ih razdvojimo ako koristimo naše ljudsko znanje, ljudsku mudrost. Ali, kad koristimo božansku mudrost, božansku svetlost, božansku svest, ne možemo da odvojimo srce od adžna čakre. Oni se dopunjuju, poput muža i žene. Možemo da kažemo da je treće oko muž a da je srce žena, pošto je obično srce sama slatkoća i ljubav, a treće oko je moć i prosvetljujuća svetlost. Osnovni kvaliteti žene su nežnost i dobrota, dok su glavni kvaliteti muža znanje, mudrost i ostale mentalne stvari. A opet, oni koji su veoma mudri osećaju da je treće oko takođe srce, jer šta je drugo srce ako ne ono što nam donosi zadovoljstvo? A šta nam može doneti zadovoljstvo? Jedino svetlost! Jedino svetlost može doneti zadovoljstvo. Dakle, ako nam Svetlost iz trećeg oka donosi zadovoljstvo, onda, prirodno, imamo posla sa kvalitetom srca. Šta nam može doneti stalni smisao za mudrost? Mudrost dolazi jedino kada smo duboko u najvećim dubinama našeg daha, u našem srcu, gde se igraju Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Posedovati Beskonačnost kao našu sopstvenu, posedovati večno beskrajnu Svetlost i Blaženstvo kao naše sopstvene – to je mudrost. Zato možemo da kažemo da i mudrost dolazi iz srca. Kad imamo osećaj večne mudrosti, mi osećamo da ona dolazi iz srca. Na taj način srce i treće oko, anahata čakra i adžna čakra, idu zajedno. Poput puruše i prakriti, Bog kao otac i Bog kao Majka, srce i treće oko idu zajedno.
Sad, o vezi srca sa čakrama i moći kundalini. Postoji šest čakri. Počev od osnove kičme, to su:
muladara, svadistana, manipura, anahata, višuda, adžna. Sedma čakra, sahasrara, na temenu glave, ne računa se sa ostalih šest, zato što nije direktno povezana sa njima.Moć Kundalini, može se reći, je na površini, potpuno na površini duhovnog srca. To je ovako. Na površini mora su talasi i razne vrste kretanja. Kad dete vidi površinu okeana, ono je očarano. Ali, odrasla osoba će nastojati da uđe duboko u okean, tamo gde vladaju mir i tišina, potpuni spokoj, jer tu će steći najveću radost. Odrasli je stalo do tihih i večnih dubina.
Sva čuda za koja si mogao čuti ili si ih mogao videti su kao dečja igra u bašti. Dete je u stanju da ubere cvet ili da uštine nekog ili da pokaže koliko je jako bacajući ciglu i izvodeći razne nestašluke. Kosmička Majka posmatra igru svoje dece. Poput obične majke, ona uživa kad se njena deca igraju unaokolo. „Moja deca mogu da skaču, mogu da trče, mogu da bacaju“, kaže ona. „Neka uživaju u toj igri, toj Kosmičkoj Igri“. Ali, Otac smatra da deca ne mogu da se stalno igraju. Ona povremeno treba da uče, ili će ostati budalasta.
Kad se dete igra, ono stiče radost, fizičku radost. Ali, kad uči, ono stiče jednu drugu vrstu radosti, radost koja je dublja i više ispunjava. Na fizičkom nivou, kad neko postigne nešto, mi ga cenimo. Ako neko učini nešto na mentalnom planu, tu osobu cenimo još više. Kad neko postigne nešto na psihičkom planu, oni koji to mogu da cene, ceniće ga još više. A kad neko postigne nešto na planu duše, Božijem planu, oni koji znaju za to ceniće to najviše od svega. Maharši Ramana nije mario za učenje; Šri Ramakrišna nije mario za učenje. Ima mnogo duhovnih Učitelja koji ne mare za učenje. Ali, svi učenjaci zapadnog sveta trebalo bi da dodirnu stopala tih nepismenih ljudi beskrajne mudrosti. Što više i što dublje idemo, to ubedljivija, više prosvetljujuća i vrednija postaje mudrost koju stičemo. U duhovnom domenu, moć kundalini je poput dostignuća na fzičkom planu.
Za svoje dete, čak i ako mu je šezdeset godina, majka oseća da je ono još uvek njeno dete, njena beba. Ali, kad otac vidi da je njegov sin napunio trinaest ili četrnaest godina, on odmah proba da preda sinu svu svoju mudrost. On kaže: „Ne možeš više da kažeš da si dete. Ja sutra mogu umreti, a ti ćeš morati da me zameniš i preuzmeš svu odgovornost za moje poslove“. Ali majka kaže: „Ne! Ne! Ne! Hoću da moja deca ostanu ovde, sa mnom“. Ja ne kažem ni reč protiv Majke. Stvar je samo u tome što je u Majčinoj prirodi da smatra Svoje sinove Svojom večitom decom. Otac kaže: „Da, vi ste večita deca, tačno je, ali treba da radite za Mene. Treba da se pobrinete o celom univerzumu. Da se pravite važni i činite sve te stvari, dobro je na pet godina, deset godina, dvadeset godina, ali to ne može da traje večno“.
Božiji sin, Isus Hrist, ostao je na Zemlji trideset tri godine, i samo tokom poslednje tri godine svog života izvodio je čuda. Ali, misliš li da mu se svet i dalje divi i obožava ga zato što je mogao da hoda po vodi ili da leči ljude ili da vaskrsne mrtvog čoveka? Ne, ne obožavaju ga i danas zbog njegovih čuda, već zato što je sa sobom doneo odozgo Večnu Svest, Beskrajnu Svest. Ramakrišna praktično nije izveo nijedno čudo i bilo je mnogih, mnogih duhovnih Učitelja koji nisu činili čuda. Oni su osećali da bi izvođenje čuda na fizičkom nivou bilo kao ponašanje deteta u odnosu na to što su bili sposobni da učine na duhovnom planu, u oblasti srca, gde borave beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo.
Otac kaže deci da prevaziđu Kosmičku Igru. Samo kad neko prevaziđe Kosmičku Igru postići će beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo. Otac kaže: „Vi treba da prevaziđete kundalini i odete u jedno više stanje svesti. Najpre uđite u
sušupti, stanje dubokog sna. Potom uđite u šapnu, stanje sna; potom uđite u đagriti, budno stanje; i na kraju uđite u turiju, Transcendentalnu Svest. I, deco moja, vi možete da prevaziđete čak i to i da ostanete u sahađa_ samadiju, stalnom, spontanom i dinamičkom jedinstvu sa Mnom na svim nivoima stvarnosti“. Ista Majka, ista ta kosmička Božanska Majka koja drži sve moći Kundalini, koja jeste moć Kundalini, je daleko, daleko iznad toga. Sa svojim aspektom večno prevazilazećeg Onostranog, ona se sastaje sa Svojim suprugom, Purušom, Šivom ili Apsolutom. Sa Svojom večno prevazilazećom Svesti, Ona je jedno sa Apsolutom. A opet, sa svojom razigranom svešću, ona se igra sa Svojom decom u Njenoj Kosmičkoj Igri. Moć kundalini i sve čudesne moći na zemlji su prolazne, zato što je moć kundalini zemaljski ograničena moć. Ali, moć Sopstva je beskonačna, moć Transcendentalnog Sopstva je beskonačna i besmrtna. Najvažnija stvar na svetu za duhovnog tragaoca je ostvarenje Sopstva, buđenje svesti, jer je to večno. Kad bi neko došao ovamo i izveo neka čuda, mi bismo bili fascinirani. Ali, čim bismo se vratili kući, ne bi ostalo ništa da održi našu veru u to. Sve bi nam izgledalo kao magija i trikovi. A koliko dugo možemo da cenimo mađioničara u sebi ili pred sobom? Ali, kad neko uzdigne našu svest makar i na sekundu, ili kad to učinimo mi sami zahvaljujući našoj intenzivnoj težnji, naša vera u to iskustvo će trajati, zato što je to naše sopstveno iskustvo, naše unutrašnje iskustvo. Nama treba sve što traje za stalno. Nama je potrebna Besmrtnost, unutrašnja Besmrtnost, a do nje se dolazi pomoću buđenja i uzdizanja naše svesti.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 3, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_3