Kako da tragalac zna da li je nešto Božija Volja, ili samo njegovo fantaziranje ili priželjkivanje? Pravi aspirant, iskren tragalac, svakog dana nastoji da posvećeno meditira. A onaj ko posvećeno meditira svakog dana uskoro će steći slobodan pristup Božijem unutrašnjem domenu i biće u stanju da čuje Božiju poruku.
Naravno, lako je reći da treba da meditirate posvećeno, ali u stvarnosti, posvećeno meditirati može da izgleda kao penjanje na Mont Everest. Kad počnete da meditirate, treba da osetite da je sam vaš život, samo vaše postojanje, sam vaš dah dar Unutrašnjem Pilotu u vama. Svaki put kad udahnete, pokušajte da svesno ponudite svoj životni dah Unutrašnjem Pilotu u vama. Jedino na taj način možete posvećeno meditirati i imati osećaj posvećenosti Bogu.
Sad, kako osetiti Božiju Volju. Tokom vaše meditacije dođe trenutak kad vam um postane potpuno prazan, apsolutno miran i tih. U vašem umu postoje samo čistota, vedrina i dubina. Sva ta čistota, vedrina i dubina imaju jedno zajedničko lice, koje se naziva spokoj. Kad je spokoj sa njima, one su savršene. Kad um postane spokojan, tih, miran i prazan, tu, u vašem srcu, osetićete kao neke trnce ili nešto veoma malo, poput mekog mehurića. To je malena stvar, ali je zlatnim slovima ispisana poruka. Nije bitno ni ako su vam oči zatvorene. Ponekad se ta poruka prenese iz srca u glavu, pa vašim umom možete da vidite da je stigla poruka. Ali, ako imate sposobnost da zaronite duboko unutra, videćete da je ta poruka već bila ispisana u srcu. A zato što niste mogli da vidite poruku na tom mestu, ona je došla u fizički um da vas ubedi.
U najvećim dubinama srca, gde je sve preplavljeno čistotom, poruku ne može da ispiše niko drugi osim Boga. Tu ne može da uđe nikakva neprijateljska sila, nikakva nebožanska sila. To, međutim, za um ne važi. U umu uvek može biti mentalnih halucinacija, izmišljotina, ili nekih samonametnutih istina koje smo mi stvorili. Ali, u najveće dubine srca nikad se neće usuditi da uđe nikakva ometajuća misao, nikakva protivrečna misao, nikakva gušeća misao, zato što dubinu srca dobro štiti, dobro zaklanja Sam Bog, zato što tu leži Božije bogatstvo i blago. Sam On je tu kao vojnik, kao vratar, koji čuva Svoje blago. Ako dobijete poruku iz glave, to ne znači da će ta poruka biti pogrešna. Ne! Ponekad možete da dobijete istinsku poruku koja je došla direktno iz srca, a ponekad možete da dobijete poruku sa nekog drugog mesta. Ona uđe u vaš um i vi osećate da je došla od Boga, ali to nije slučaj.
Kad meditirate, molim vas da osetite da je neophodno da potpuno otvorite svoje srce a da potpuno zatvorite svoj um. Koji um? Fizički um, koji misli na vaše bliske i drage, na vaše prijatelje, ostali svet. Kad zamandalite vrata svog fizičkog uma i otvorite vrata svog srca, um tad postaje tih i miran, a srce postaje potpuno prijemčivo. Kad se vaša koncentracija i meditacija fokusiraju na srce, a srce je prijemčivo, svakako da će tada ono što srce čuva – poruka od Boga – izaći na površinu pa ćete moći da je pročitate i upotrebite u svom svakodnevnom životu.
Sa druge strane, jedna je stvar čuti ispravno Božiju poruku, a druga stvar je poslušati je i ispuniti. Ima podosta ljudi koji čuju Božiju poruku, ali u svom spoljašnjem životu ne mogu da je izvrše. Da bi se izvršila, potrebna vam je vera u sebe – vera ne samo da ste Božije dete, već da ste odabrano Božije dete. Svi smo Božija deca, ali ne može svak biti Božije izabrano dete, zato što ne teže svi ljudi svesno. Odabrani su oni koji zaista žele Boga sada i ovde, oni koji osećaju da ne postoje, da ne mogu da postoje bez Boga. Zato što iskreno težite, vi možete da tvrdite da ste odabrana Božija deca. Ali, molim vas da osetite da vam nije vaša sposobnost, već Božija sposobnost, Božija Milost, omogućila da postanete Njegovo odabrano dete. Na svetu ima na milione ljudi koji ne teže. Zašto vi težite? Zato što Bog hoće da težite. Kad kažemo da je Bog veoma zadovoljan onima koji svesno teže, to je tačno. Ali, istovremeno, mi moramo da znamo da je ta težnja koju oni imaju došla i dolazi i dalje od Boga. Od početka do kraja treba da osetimo da je neophodno da izrazimo svoju najdublju zahvalnost Bogu, zato što je On naša težnja, On je naše ostvarenje. On je težnja u nama i On je ostvarenje za nas.
Volja duše je Božija Volja. Duša, koja je predstavnik Boga, je u srcu. Bog nudi srcu Svoju Brižnost, a srce je nudi celom biću. Kada smo svesni stalne Božije Brižnosti, nećemo praviti nikakve greške. Kad Božija Brižnost postane naša, mi osećamo da Bog sve čini, da je Bog muzičar, a da smo mi instrumenti. A naravno da će Bog, pošto je Vrhunski Muzičar, svirati na nama izuzetno božanski i uzvišeno.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 3, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_3