Vrlo često čujem kako aspiranti kažu da ne mogu da se koncentrišu više od pet minuta. Nakon pet minuta dobijaju glavobolju ili osećaju da im glava gori. Zašto? Zato što moć njihove koncentracije dolazi iz intelektualnog uma, ili, može se reći, disciplinovanog uma. Um zna da ne sme da luta; toliko znanja ima. Ali, ako hoćemo da koristimo um ispravno, na prosvetljen način, onda u njega treba da uđe svetlost duše. Kad svetlost duše uđe u um, izuzetno je lako koncentrisati se na nešto dva ili tri sata ili koliko god hoćete. Tokom tog vremena ne može biti misli ni sumnji ni straha. Nikakva negativna sila ne može da uđe u vaš um ako je preplavljen svetlošću duše.
Zato, kada se koncentrišete, probajte da osetite da moć koncentracije dolazi odavde, iz srčanog centra, a potom se penje do trećeg oka. Srčani centar je mesto gde se nalazi duša. Fizičko srce je sićušno, ali je duhovno srce – vaš pravi dom – prostranije od svemira. Kad u tom trenutku budete mislili na dušu, molim vas da ne stvarate nikakve posebne predstave o njoj ili da ne nastojite da dokučite kako ona izgleda. Samo mislite da o duši kao o predstavniku Boga, kao o bezgraničnoj Svetlosti i Blaženstvu, koje je u vašem srcu. Svetlost dolazi iz vašeg srca i prolazi kroz vaše treće oko, a potom ulazite u predmet svoje koncentracije i poistovećujete se sa njim. Završni stadijum koncentracije je otkrivanje skrivene, krajnje istine, u predmetu vaše koncentracije.
Ne možete ni da zamislite šta koncentracija može da učini u našem svakodnevnom životu. Koncentracija je najsigurniji način da stignemo do našeg cilja, bilo da je taj cilj ostvarenje Boga ili puko ispunjenje ljudskih želja. Koncentracija deluje poput strele i ulazi u cilj. Čovek kojem nedostaje moć koncentracije nije bolji od majmuna. Pravi aspirant će pre ili kasnije steći moć koncentracije, bilo Božijom Milošću, bilo stalnim vežbanjem, ili pomoću svoje težnje. Svaki tragaac može da izjavi da u sebi ima jednog božanskog junaka, jednog božanskog ratnika. A ko je taj božanski ratnik? To je njegova koncentracija.
Kad se koncentrišemo, treba da se koncentrišemo na jednu određenu stvar. Ako se koncentrišem na određenog učenika, onda će on biti jedina stvar koja mi je na umu, nema ničeg drugog. On u tom trenutku postaje jedini predmet moje pažnje. Ali, kad meditiramo, mi osećamo da u sebi imamo sposobnost da vidimo mnogo šta, imamo posla sa mnogo čime, pozdravimo mnogo šta – sve istovremeno. Kad meditiramo, treba da probamo da proširimo svoju svest da obuhvati prostrano more ili beskrajno plavo nebo. Treba da proširimo sebe kao što ptica širi svoja krila Treba da proširimo svoju konačnu svest i uđemo u Univerzalnu Svest, gde nema straha, nema ljubomore, nema sumnje, već je sve Radost, Mir i božanska Moć.
Kad meditiramo, mi zapravo ulazimo u prazan, spokojan, miran, tih um. Ulazimo duboko unutra i prilazimo svom pravom biću, koje je naša duša. Kad živimo u duši, mi osećamo da u stvari spontano meditiramo. Na površini mora ima mnoštvo talasa, ali to ne utiče na morsku dubinu. U najvećim dubinama, na dnu mora, sve je mirno. Zato, kad počnete da meditirate, probajte da najpre osetite svoje unutrašnje postojanje, a to će reći dno mora: mir i spokoj. Osetite da je celo vaše biće preplavljeno mirom i spokojem.
Zatim, dopustite da dođu talasi iz spoljašenjeg sveta. Sav strah, sumnja, briga – zemaljski metež – biće očišćeni, zato što je u vama potpuni mir. Kada ste u svojoj najvišoj meditaciji, ne možete se plašiti ničega. Vaš um je potpuni mir, potpuna tišina, potpuno jedinstvo. Ako misli ili ideje hoće da uđu unutra, vi ćete ih kontrolisati svojim unutrašnjim mirom, jer neće moći da utiču na vas. Poput riba u moru, one skaču i plivaju, ali ne ostavljaju trag na vodi. Kao kad ptice lete nebom, ne ostavljaju trag za sobom. Zato, kad meditirate, osetite da ste more i da morske životinje ne utiču na vas. Osetite da ste nebo i da sve ptice koje proleću ne utiču na vas. Osetite da je vaš um nebo, a vaše srce beskrajni okean. To je meditacija.
Kada smo u meditaciji, želimo jedino da komuniciramo sa Bogom. Ja sad govorim engleski i vi možete da me razumete pošto dobro znate engleski. Slično tome, kad znate dobro da meditirate, moći ćete da komunicirate sa Bogom, pošto je meditacija jezik koji koristimo da se obratimo Bogu.
Pomoću koncentracije postajemo usredsređeni, a pomoću meditacije širimo svoju svest u Beskraj. Ali, u kontemplaciji mi izrastamo u sam taj Beskraj. Videli smo Istinu. Osetili smo Istinu. Najvažnija stvar je, međutim, da izrastemo u tu Istinu i postanemo potpuno jedno sa Njom. Ako se koncentrišemo na Boga, možda ćemo osetiti da je On tik pred nama ili pokraj nas. Kad meditiramo, sigurno ćemo osetiti Beskonačnost, Večnost, Besmrtnost u sebi. Ali, kad kontempliramo, videćemo da smo mi sami Bog, da smo mi sami Beskonačnost, Večnost, Besmrtnost. Kontemplacija znači naše svesno jedinstvo sa Beskonačnim, Večnim, Apsolutnim. U kontemplaciji mi otkrivamo sebe. Kad kontempliramo, Tvorac i tvorevina postaju jedno. Mi postajemo jedno sa Tvorcem i vidimo ceo univerzum pred svojim stopalima, ceo univerzum u sebi. Ako se tad osvrnemo na svoje sopstveno biće, nećemo videti ljudsko biće. Videćemo nešto nalik na generator Svetlosti, Mira i Blaženstva.
Svakog dana, pre meditacije, trebalo bi da se koncentrišemo nekoliko minuta. Vi ste kao trkači koji treba da očiste stazu – da vidite ima li nekih prepreka i onda da ih uklonite. Potom, kad počnete da meditirate, osetite da trčite veoma brzo, a da su vam sve prepreke sklonjene sa puta. Vi ste kao ekspresni voz, jedan unutrašnji voz, koji se zaustavlja samo na poslednjoj stanici. Onda, kad stignete do Cilja, treba da postanete Cilj. To je poslednja faza, kontemplacija. Tragaoci koji su tek stupili na duhovnu stazu treba da počnu najpre od koncentracije barem nekoliko meseci, pa da potom uđu u meditaciju. Onda moraju da meditiraju nekoliko godina i da na kraju uđu u kontemplaciju.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 2, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_2