Pitanje: U svom nedavnom predavanju govorio si o Svetlosti. Sad, ja se ne plašim da vidim svetlost. Moje pitanje je: kako mogu da vidim Svetlost, to jest, božansku Svetlost? Naravno, znam za koncentraciju i meditaciju, ali osim koncentracije i meditacije, koje konkretne ili praktične stvari mogu da uradim da bih video tu božansku Svetlost? Isto tako, tokom koncentracije i meditacije, kakve praktične stvari mogu da uradim da bih video Svetlost?

Šri Činmoj: Ti koristiš izraz „praktično“. Ovde bih hteo da kažem da je koncentracija praktična; meditacija je praktična. Mi treba da znamo da je Bog, koji je sav Svetlost, prirodan. Samo ono što je prirodno može biti praktično i još i primenljivo. Zato, od sada, molim te da osetiš da je koncentracija nešto prirodno u tvom životu. Meditacija je takođe nešto prirodno u tvom životu. Oseti da ako ne meditiraš činiš nešto neprirodno, nenormalno, neuobičajeno, zato što je u tebi Bog i sjaj božanske Svetlosti.

Ti nastojiš ili da uđeš u prostranstvo te Svetlosti, ili nastojiš da izneseš na površinu Svetlost koju već imaš. Ta svetlost, o kojoj govoriš, dolazi aspirantu kada je spreman. Ti hoćeš da vidiš Svetlost. Kažeš da se ne plašiš Svetlosti. Divno! Ali, ima mnogo ljudi koji se plaše Svetlosti. Ti imaš rođake, prijatelje, susede koji kažu: „Da, mi hoćemo Svetlost“. Ali, čim im Svetlost dođe, oni osećaju da će biti razotkriveni Ljudi osećaju: ako oni sami mogu da se sakriju u nekoj mračnoj sobi, iznutra će moći da vide ceo svet, da ga cene ili kritikuju ili rade bilo šta. Oni misle da će biti u položaju da vide svet i izriču sudove, ali da niko neće moći da vidi njih. Tome se oni nadaju. Dakle, oni osećaju da je njihova tama neka vrsta bezbednosti, sigurnosti. Kad Svetlost dođe i spremna je da uđe u njih, oni osete da će sve njihove slabosti i ograničenja, sve njihove negativne ideje i negativne misli biti razotkrivene. Ali, sama funkcija Svetlosti je da prosvetli, ne da razotkrije; da preobrazi naše negativne i destruktivne misli u pozitivne i afirmativne misli.

Ti hoćeš da znaš kako da primiš Svetlost ili kako da izneseš Svetlost na površinu. Za to ti je potrebna priprema, a šta je priprema? Ta priprema je tvoja čista koncentracija, tvoja čista meditacija. Kad počneš da meditiraš ili se koncentrišeš, probaj da osetiš da si potekao od Svetlosti i da si u Svetlosti. To nije tvoja mašta; to nije tvoja mentalna halucinacija. Daleko od toga! Kad počneš da meditiraš, samo oseti šta jesi. Prava je, čvrsta, konkretna istina da ti otelovljuješ Svetlost i da ti jesi sama ta Svetlost. Videćeš da iznutra dolazi spontani tok svetlosti. Najpre ćeš ga osetiti u svom srcu. Potom ćeš ga osetiti u svom čelu, u trećem oku; i na kraju ćeš ga osetiti svuda.

Postoji i drugi način da se vidi Svetlost. Dok dišeš, kad udišeš, molim te oseti da udišeš nešto što pročišćava sve u tebi što treba pročistiti, a da istovremeno, okrepljuje sve što je nenahranjeno. U početku, u tebi ima podosta stvari koje treba pročistiti. Ima podosta stari koje su gladne. Zato, kad osetiš da hraniš, krepiš a istovremeno pročišćuješ, videćeš da Svetlost postaje potpuno prirodna.

Postoji još jedan način da se vidi Svetlost. Pošto si prihvatio naš put, molim te, pogledaj u moje čelo na mojoj transcendentalnoj fotografiji. Tad ćeš moći da vidiš Svetlost u meni, odnosno, moju Svetlost. Videćeš Svetlost i osetićeš tu Svetlost i u sebi, zato što postoji samo jedna Svetlost, a to je Bog. On deluje u meni, u tebi, u svakome. Ali, što se mene tiče, ja mogu da svesno vidim Svetlost i da navedem druge da je osete. Zato, ako se koncentrišeš na moju transcendentalnu sliku i duševno ponoviš reč „Svetlost“ pedeset, šezdeset, sto puta, uveravam te da ćeš sigurno videti Svetlost – ili plavu ili belu ili zlatnu ili crvenu ili zelenu – zato što sam iz moje transcendentalne svesti spreman da ponudim Svetlost svakom ko je iskreno hoće. To je tajna koju ti otkrivam.

Kad sedneš ispred mene u četvrtak u Njujorškom centru, možeš da se koncentrišeš na moje čelo dok sam u dubokoj meditaciji. Odvoj vremena koliko ti je potrebno i izgovaraj u sebi reč „Svetlost“, i dok je izgovaraš, probaj da osetiš da si napravio most između sebe i mene. Onda ćeš neprekidno osećati da ti ulaziš u mene i da ja ulazim u tebe. Ne moraš da meditiraš četiri sata ili deset sati. Ne! Za nekoliko minuta, ako imaš duševni osećaj jedinstva sa mnom, sigurno ćeš videti Svetlost. To mogu da uradim za tebe i za druge iskrene tragaoce koji su moji učenici. Ali, za druge to neću moći da uradim, zato što me nisu prihvatili kao svog sopstvenog.

Iskrenom tragaocu uopšte nije teško da vidi Svetlost. Ali, onima koji hoće da vide Svetlost iz radoznalosti, Bog to može da odbije, zato što oni hoće samo da vide, a ne i da izrastu u Svetlost. Međutim, ako Bog od mene hoće da im pokažem Svetlost, uprkos njihovoj nevoljnosti, uprkos njihovom neverovanju u Boga, ja mogu da im je pokažem. Ali, to je Božiji način delovanja. Ja ne mogu da se mešam u Božija dela. Bog je onaj ko zna šta je najbolje za nas. Što se tebe tiče, danas ćeš videti Svetlost, a sutra ćeš težiti da izrasteš u nju. To je ono što tragalac čini: danas vidi Cilj, sutra stiže do Cilja, a prekosutra izrasta u Cilj. Zato pokušaj; ja ću ti pomoći.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 2, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_2