Pitanje: Juče, dok sam meditirao, dobio sam poruku od tišine koja je glasila: „Volite jedni druge. Ako budete voleli jedni druge, znaće vas kao moje učenike“. Kad u svojoj meditaciji dobijemo tu vrstu poruke, treba li da meditiramo na nju i upijemo je u sebe?

Šri Činmoj: Kad u svom umu dobijemo poruku tokom meditacije, treba da znamo da li je ona došla iz nižeg uma, fizičkog uma – nemirnog, agresivnog, destruktivnog ii sumnjičavog uma – ili je došla iz mirnog uma, praznog uma, tihog uma. Kada primimo poruku iz tihog uma, trebalo bi da je prihvatimo i da osetimo da je ona kamen temeljac na kojem možemo da izgradimo Palatu Istine, Ljubavi, Božanstvenosti i Stvarnosti. Ta poruka zapravo potiče iz duše ili iz srca, pa odatle ulazi u um. Kada je um apsolutno tih, smiran i spokojan, mi možemo da čujemo tu poruku.

Pretpostavimo da meditirate i da vam nakon nekoliko minuta neka misao ili ideja padne na um. Recimo da se radi o žrtvovanju, da ćete nešto žrtvovati zarad nekog svog prijatelja ili rođaka ili nekog koga volite. Onda to nije samo ideja; to je ideal. Kad prihvatite neku ideju kao sasvim svoju, ta ideja ne ostaje ideja, već postaje ideal.

Kad god vam neka božanska misao uđe u um, pokušajte da je proširite. Kad vam nebožanska misao padne na um, ili je odbacite, ili je preobrazite, ako imate dovoljno unutrašnje snage. To je ovako: neko vam je pokucao na vrata. Ako znate da imate dovoljno snage da ga prisilite da se pristojno ponaša kad uđe, možete mu otvoriti vrata i pustiti ga unutra. Ali, ako nemate moć da ga prisilite da se pristojno ponaša, onda bi bilo mudrije da vrata držite zatvorena. Neka ostanu zatvorena na jedan dan ili na mesec dana ili na godinu dana. Kad steknete više snage, prihvatićete izazov i otvoriti vrata. Jer, ako ne poobedite te loše misli, one će se stalno iznova vraćati da vam dosađuju. Najpre ih odbacujete, potom prihvatate i preobražavate i na kraju potpuno prevazilazite.

Mi moramo da budemo božanski grnčari sa prljavom glinom naših misli. Ako se grnčar plaši da dodirne glinu, ako odbija da dodirne glinu, onda će glina ostati glina, a grnčar neće moći ništa da ponudi svetu. Ali, grnčar se ne plaši. On uzima glinu u ruke i oblikuje je na svoj način u nešto lepo i korisno. Naša je neizostavna dužnost da preobrazimo nebožanske misli. Ali, kada? Kada budemo u stanju da to uradimo bezbedno. Ako nisam grnčar, šta mogu da uradim sa grumenom gline? Ako ga dodirnem, samo ću se isprljati.

U duhovnom životu, početnik ne bi trebalo da dopusti da u njegov um uđe bilo kakva misao. On bi hteo da pusti svoje prijatelje da uđu, ali ne zna ko su mu prijatelji. Pa čak i ako zna ko su mu prijatelji, kad otvori vrata, možda će videti da pred njim stoje njegovi neprijatelji; i pre nego što njegovi prijatelji budu mogli da pređu prag, neprijatelji će već biti nasred sobe. Kad jednom neprijatelji uđu, biće veoma teško izbaciti ih napolje. Za to nam je potrebna snaga čvrste duhovne discipline.

Doći će vreme, u tvom slučaju, kada ćeš moći da gradiš na svojim božanskim idejama. Izgradi svoj život ljubavi na toj misli koja ti je došla. To je ljubav koja nam dopušta da vidimo da su sva ljudska bića Bog. Ako zaista volimo Boga, onda isto tako volimo i čitavo čovečanstvo. Ne možemo odvojiti Božansku Ljubav od čoveka i od Boga. Čovek i Bog su poput drveta. Ako sa svojom Božanskom Ljubavlju pođeš čoveku, podnožju drveta, odatle će biti veoma lako da se popneš do Boga, vrha drveta.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 2, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_2