Šta se događa u duhovnom životu? Danas ste imali sjajnu meditaciju, a onda pomislite: „O, pošto sam danas imao tako sjajnu meditaciju, sutra mogu da se opustim“. Osećate da ćete sa današnjom meditacijom održati istu brzinu i sutra, ali stvari ne stoje tako. Sutra ponovo treba da navedete sebe da osetite da vaše novo dostignuće treba da bude ogromno. Naš problem je što kad nešto dobro uradimo osećamo da zaslužujemo bar malo opuštanja; inače nismo zadovoljni. Isprva budemo zadovoljni kad uradimo nešto dobro, a onda, kad ne uradimo baš ništa, mi osećamo da i dalje zaslužujemo da postignemo neki rezultat, da nam to sleduje. Međutim, kad meditiramo, svakog dana treba da osećamo da je to za nas poslednji dan. Sutra ćemo umreti. Mi znamo da smo u Srcu Večnog Svevišnjeg, Beskonačnog, ali treba da osećamo da je danas poslednji dan za nas da težimo, apsolutno poslednji dan. Ako sutra ne uspemo, dobićemo nulu. Ispašćemo iz trke. Onda, kad dođe to sutra, opet treba da osetimo: „Ako danas ne ostvarim Boga, ništa od mene. Propao sam. Moraću da čekam još pet hiljada godina“. Ako težite na taj način, vaša iskrenost će izaći na površinu. Uvek navedite sebe da osećate da je danas apsolutno poslednji dan za vaše ostvarenje Boga.
Čas je kucnuo. Učitelj će vam dati samo dva sata da polažete svoj ispit. Za dva sata, čak i ako ne napišete sve što treba, ispit će biti gotov. Onda ćete sutra opet izaći na ispit i osetiti da je to poslednji dan. Ali nemojte, molim vas, dok vam učitelj daje zadatke danas da osećate da će vam on sutra dati iste stvari da polažete, da ćete sutra imati vremena da položite ispit. Kad učitelj stane pred vas, osetite da je to poslednji dan. Položićete ili pasti. Ako danas padnete, nemojte da mislite da ćete sutra opet polagati ispit. Potpuno zaboravite na današnji rad. Prošlost je prošla. Mrtva je. Ne treba da mislite na budućnost. Osetite da ni budućnost ne postoji. Ako budućnost ne postoji, ako prošlost ne postoji, šta onda postoji za nas? Imamo jedino sadašnjost. Ovde, u sadašnjosti, treba da budemo ili potpuno božanski, ili ćemo ostati nebožanski kao što smo bili i juče. Dakle, pošto mi hoćemo da postanemo božanski, hajde da uradimo pravu stvar. Hajde da učinimo sebe pogodnim instrumentima. Mi imamo jedino danas. A onda opet, kad osvane sutrašnji dan, sa novom nadom ćemo raći da je danas novi dan za nas.
Uvek recite: „Danas imam jedinu šansu, apsolutno poslednju šansu“. Onda ćete sigurno imati dobru meditaciju. Inače, cilja nema. Ako mislite: „O, sada imam samo dvadeset osam godina. U sedamdeset osmoj ću ostvariti Boga“, onda nikad nećete ostvariti Boga. Možda će vas u tridesetoj ili četrdesetoj godini Bog pozvati na onaj svet. Kad vam dođe vreme da idete na drugi svet, bilo da vam je sedamdeset, osamdeset ili devedeset godina, to zavisi od Boga, moraćete da idete. Vi ne znate kada će to biti, pa bi trebalo da probatee da osećate da je danas za vas poslednji dan da postignete sve što bi trebalo da postignete. A onda, ako danas ne uspete, sutra opet treba da osetite da imate istu priliku. Ako, međutim, mislite da će ta prilika ponovo doći i pokucati vam na vrata, onda ste izgubljeni. Ako danas protraćite svoju težnju ili ako osećate da vam težnja ne treba zato što će biti mnogo sutrašnjih dana, kažem vam, pre nego što tih mnogo sutrašnjih dana dođe, sve će se izgubiti. Ali, ako je danas poslednji dan, onda će vaša iskrenost, vaša težnja i svi vaši božanski kvaliteti izaći na površinu. Vi hoćete da stignete do cilja, vi hoćete da trčite kako biste sigurno stigli do cilja.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 12, Agni Press, 1978
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_12