Uvek bi trebalo da vidimo svetlost na pozitivan način. Ja mogu da kažem da imam veoma malo, mrvicu svetlosti. Ali, ako kažem: „Ja uopšte nema svetlosti. Imam jedino tamu“, onda obmanjujem sebe. A opet, ako običan čovek kaže da ima obilnu i bezgraničnu svetlost, i on takođe obmanjuje sebe.
Ako misliš da nemaš svetlosti i da si u potpunoj tami, to je lažna skromnost i samoobmana. Lažna skromnost i samoobmana nikako nas ne mogu dovesti do ostvarenja Boga. Ako stalno misliš: „Ja sam nečist, ja sam neiskren“, onda stvarno postaješ nečist i neiskren. Neko može da kaže: „Ja sam nečist“, ali kad to kaže, negde u svojoj glavi misli da je makar malo iskreniji od svog suseda, svog prijatelja ili nekog drugog. On nastoji da druge navede da misle da je iskren, a u stvari jedino pokazuje lažnu skromnost. Na taj način, od nečistote nastaje i neiskrenost. Zato su neiskrenost, nesavršenstvo i negativne misli oblici nečistote.
Kada vidimo nešto u sebi, mi nastojimo da to spolja pokažemo. Ako u sebi imamo neiskrenost, onda ćemo je pokazati i spolja. To će reći, ako iznutra imam neiskrenost, spolja ću potražiti zaklon u domu neiskrenosti. Ali, ako sam iskren i čist iznutra, onda ću spolja potražiti utočište u domu čistote i iskrenosti.
Dakle, najgora nečistota uključuje negativne načine mišljenja, neiskrenost i osećaj bezvrednosti. Sve te negativne osobine su samonametnute.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 12, Agni Press, 1978
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_12