Kada Jogi pošalje snagu volje svoje duše i svetlost, ona momentalno prekrije ceo svet. Ako bi čovek ušao u unutrašnji svet, odmah bi primetio moć dobre volje tog jogija. Taj jogi nesumnjivo pomaže čovečanstvu, ali na svoj način. Zato, ako ljudi kažu da duhovni Učitelji koji borave u pećinama Himalaja ne čini ništa za svet, varaju se. Ti duhovni Učitelji u unutrašnjem svetu čine nešto što je veoma važno i značajno. A to mogu da vide, oseti i shvate samo oni koji imaju unutrašnju viziju.
Bilo je mnogo duhovnih ličnosti koje su boravile u pećinama na vrhovima planina i davale svetlost i brižnost svojih duša čovečanstvu. Oni su radili pravu stvar, zato što su im njihova unutrašnja bića rekla da pomognu čovečanstvu na taj način. A opet, neki Jogiji deluju na taj način zato što se plaše da se petljaju sa svetom. Oni misle da će izgubiti svoju težnju i spoznaju čim uđu u svet; opet će ih uhvatiti zamke neznanja. Zato oni kažu: „Izašao sam iz ropstva; hajde da sada pomažem svetu izdaleka“. Oni vide da svet pati, ali svoju pomoć nude jedino izdaleka. Međutim, dinamične i herojske duše se ne plaše sveta. One osećaju da mogu da se poistovete sa svetom, a da istovremeno zadrže svoju unutrašnju moć i unutrašnje jedinstvo sa Bogom. One kažu: „Hajde da damo ono što imamo. Spremni smo da dođemo u svet i bavimo se svetom ako će to pomoći makar i jednom pojedincu“.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 12, Agni Press, 1978
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_12