Bog i Božija Milost nikako se ne mogu razdvojiti. Božanska Milost se neprekidno spušta na nas. Onaj ko iskreno teži svesno zna za tu Milost, dok onaj ko ne teži drži vrata svog srca stalno zatvorena za tu božansku Milost.
Ako priđemo Bogu pomoću Njegove Milosti, bićemo uspešniji. Kad mislimo o Bogu, ako odmah osećamo da je Božija Milost iznutra i spolja, videćemo da nam je lakše da Mu priđemo. Čim pomislimo na Božiju Milost, mi osećamo da Njegov beskrajni Mir, Svetlosti Blaženstvo već počinju da ulaze u nas. Ali, ako mislimo o Bogu kao o sveznajućem, svemogućem i sveprisutnom, nećemo videti da Njegovi božanski kvaliteti teku u nama. Kad mislimo o Bogu kao o Milosti, osetićemo da svi Njegovi božanski, beskrajni kvaliteti ulaze u nas. Oni tada postaju nerazdvojni deo našeg unutrašnjeg i spoljašnjeg života.
Hajde da odsada osećamo da smo u stanju da pođemo Bogu pomoću Njegove Milosti, a ne da ćemo steći Njegovu Milost ako pođemo k Njemu. Tu postoji tanana razlika. Hajde da mislimo o Božijoj Milosti koja neprekidno teče i da pustimo da nas taj tok nosi u Izvor.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 12, Agni Press, 1978
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_12