Postoji velika razlika između dobrotvornog davanja i davanja sebe. Kad u duhovnom životu koristimo izraz davanje sebe, to znači da se trudimo da damo ono što imamo bezuslovno. Ono što imamo, dajemo Bogu ili čovečanstvu. Davanje sebe dolazi od celovitog, integralnog bića, dok milosrđe dolazi od delića našeg bića.
Kad dajemo nešto dobrotvorno, imamo neku vrstu unutrašnjeg osećaja da će svet saznati za naše delo, pa će nas ceniti i diviti nam se. Mi kažemo drugima da dajemo u dobrotvorne svrhe, a onda čekamo poput prosjaka. Iznutra pokušavamo da vidimo ko nas ceni i ko uvažava naše milosrđe. Zato je uvek u pozadini našeg davanja neki uslov.
Davanje sebe je davanje celog bića: tela, vitala, uma, srca i duše. Ono što imamo i što jesmo dajemo u božanske svrhe. U tome je razlika između dobrotvornog davanja i davanja sebe. Dobrotvorno davanje jeste jedan oblik davanja sebe, ali je to davanje sebe samo u veoma, veoma ograničenoj meri. To nikako nije potpuno davanje sebe. Potpuno davanje sebe dolazi jedino od duhovnog života, jedino kad imamo sposobnost da se poistovetimo sa beskrajnom Svetlošću i beskrajnim Prostranstvom.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 12, Agni Press, 1978
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_12