Pitanje: Pošto je Svevišnji potpuno svestan svih naših potreba, zašto uopšte treba da se molimo?

Šri Činmoj: Ako dobijete nešto pomoću molitve, time vrednost te stvari u vašem životu raste. Možete da kažete svetu: „Molio sam se za to. Zato sam to dobio“. Dete je gladno i kaže svojoj majci: „Gladan sam“. Majka onda nahrani dete. Onda dete može da kaže svetu: „Vidite koliko sam blizak sa mojom majkom“. Da, majka bi i sama nahranila dete, ali činjenica da je to tražilo i da je majka poslušala njegov zahtev mu donosi radost. To znači da mu je ona na raspolaganju. Zbog svoje unutrašnje poovezanosti i bliskosti sa svojom majkom, dete može da od nje traži da mu pomogne.

Bog vidi sve, ali ako ga u našem spoljašnjem životu zamolimo za nešto pa nam On to da, slava pripada nama. Ipak, kao pojedinci, tada smo odvojeeni od Njega. Mi osećamo da je Bog negde tamo, a mi smo na nekom drugom mestu. Uopšte ne mislimo da je On u našoj blizini ili kraj nas. Ne ostajemo u svojoj najvišoj svesti u kojoj osećamo da smo Bog i mi jedno. Ako osećamo da smo jedno sa Bogom, onda se pitanje molitve i ne postavlja, zato što su naše potrebe i Njegove potrebe.

Sve dok osećamo da smo odvojeni od Boga i mislimo da moramo da tražimo od Njega ono što nam je potrebno, naša molitva donosiće nam radost. Mi mislimo: „Zato što sam se molio, Bog mi je dao ono što sam hteo, dakle, dostojan sam Njegove Samilosti“. Bog bi to uradio bezuslovno, ali mi ne bismo bili tako zadovoljni. Ako se tokom trke neko veoma trudi i pretrči celu stazu, biće oduševljen kad dobije pehar. Trčao je uprkos mnogim teškoćama i nevoljama, pa oseća da je zaslužio pehar. A sa druge strane, čak i ako ti ne završiš trku, ja mogu da ti dam pehar, ali nećeš biti zadovoljan, zato što nisi učinio ništa. Bog može sve da ti da bezuslovno, ali ti nećeš biti srećan, dok neko drugi, ko se trudio i pokazao svoju sposobnost, zaista zaslužuje ono što će dobiti. Ovde je pehar ispunjenje naše molitve. Ako se neko moli i meditira pa dobije nešto, biće zadovoljniji nego da mu je Bog to dao bezuslovno.

Molitva povećava našu bliskost sa Svevišnjim. Meditacija uvećava naše jedinstvo sa Svevišnjim. Pre nego što počnemo da meditiramo i postanemo jedno, treba da steknemo bliskost. Najpre treba da osetimo da smo bliski prijatelji sa Bogom; potom možemo da ostvarimo svoju stvarnost jedinstva sa Bogom. Ako se pre meditacije nekoliko sekundi molimo, time razvijamo blisku vezu sa Svevišnjim. Onda, kad počnemo da meditiramo, razvijamo svoju stvarnost jedinstva sa Svevišnjim. Molitva je bliskost. Meditacija je jedinstvo. Ukoliko nismo bliski, kako možemo da postanemo jedno? Najpre treba da postanemo bliski; tek potom možemo postati jedno.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 12, Agni Press, 1978
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_12