U duhovnom životu mi ne pokušavamo da se opravdavamo. Mi naprosto živimo za sebe, za Boga u sebi. Bog nam je rekao da se molimo i meditiramo na Njega. Kad drugima dođe vreme da se mole i meditiraju, Bog će ih prosvetliti i probuditi. Ali, ako mi pođemo k njima i kažemo: „Vidi, mi radimo pravu stvar, a vi radite pogrešnu stvar; naša je dužnost da vas probudimo i prosvetlimo“, time ni na koji način nećemo pomoći njihov duhovni napredak.
Hajde da mi ostanemo sa svojim ubeđenjem. Ali, ako nas neko izazove i kaže nam da radimo pogrešnu stvar, tad možemo potrošiti nekoliko minuta da opravdamo ono što radimo. Osećam, međutim, da je čak i tada bolje da ne ulazimo ni u kakvu raspravu. Ako oni kažu da je sve što radimo pogrešno, u redu, neka ih, neka kažu. Opravdavanje nije prosvetljenje; nikako. Um je veoma prepreden. Čak i kad nastojimo da opravdamo svoj cilj, time ne dobijamo prosvetljenje. U ovom trenutku um je stao na stranu srca. Zato nastoji da opravda cilj srca. Narednog momenta, ako je um odvojen od srca, on će pokušati da se bori protiv srca.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 11, Agni Press, 1978
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_11