Deo VI: Pitanja gospodina Roberta Milera, nastavak

Gospodin Robert Miler: Tamo gde se sakupi mnogo ljudi iz svih krajeva sveta da razgovaraju, da uče jedni od drugih, da prevaziđu razdor i da stvore bolju zajedničku sudbinu, zar to nije najbolje mesto na svetu? Po mom mišljenju, Ujedinjene nacije su pravo čudo.

Šri Činmoj: Ujedinjene nacije su mesto na kome čovečanstvo može da razgovara, uči i postane. Čovečanstvo može da razgovara o trajnom miru, da uči tajnu ljubavi i postane blaženstvo jedinstva. Zbog toga su Ujedinjene nacije nesumnjivo najveće u pogledu kapaciteta svoje vizije, koji će se na kraju ispoljiti kao krajnje ispunjujuće savršenstvo Stvarnosti i zadovoljstvo Besmrtnosti.

Po viđenju našeg ograničenog tela, znatiželjnog vitala, tragajućeg uma i vapećeg srca, Ujedinjene nacije su pravo čudo. Ali, mi imamo još jednog člana naše porodice: dušu. Duša ima da ispriča jednu sasvim drugačiju priču. Ona nam otkriva i govori da čuda ne postoje. Sve što je retko, neuobičajeno i nepoznato u ovom svetu mi nazivamo čudom. Postoje, međutim, mnogi viši planovi svesti gde su takozvana čuda redovne pojave.

Bog Tvorac i Bog tvorevina su jedno. Mi vidimo Boga tvorevinu ovde, tamo i svuda. Ali, nama je teško da ostvarimo ili prihvatimo Boga tvorevinu spontano, da ne govorimo da to učinimo sa ljubavlju i posvećeno. Kad Bog Tvorac pokaže majušni delić Svoje Svetlosti i Moći kroz neki ljudski život iz nekog novog domena svesti kojem mi nemamo slobodan pristup, mi smo sasvim spremni da gledamo na to – odnosno, na Božiji vidljivi i opipljivi samilosni Dar – kao na čudo. Međutim, pošto je Bog tvorevina uvek vidljiv i dostupan, pošto smo bliski sa neznanjem, nama očajno nedostaje sposobnost da to uvažimo. Da imamo tui sposobnost, mi bismo osećali da je Bog tvorevina nesumnjivo isto toliko čudo kao i Bog Tvorac.

Složimo se sa otkrovenjem naše duše da čuda ne postoje. Mada nismo svesni nečega, ili, mada se nešto još uvek nije ispoljilo na Zemlji, lako se može dogoditi da toga postanemo svesni sutra, ili da se to ispolji sutra. Zato nema potreba da to nazivamo čudom, jer je njegovu stvarnost-postojanje već otkrio najviši i najveći član naše porodice, duša.

Suvišno je i reći, moć čuda ne uzdiže niti može uzdići našu svest. Spontanost naše stvarnosti je to što može da uzdigne i prosvetli našu svest i bezrezervno ispuni Stvarno u nama. A šta je Stvarno u nama? Univerzalno jedinstvo Transcendentalne Visine. Istini za volju, duša naših dragih Ujedinjenih Nacija otelovljuje tu svevoleću Stvarnost i sveispunjavajuće božansko.

Sa ljubaznim dopuštenjem Vaše duše, postavljam ovaj odgovor na lični nivo. Imao sam priliku da čujem mnogo dobrih govora od mnogo dobrih govorniika. Bez preterivanja, Vi ste na vrhu liste i daleko nadilazite galaksiju mojih heroja. Moj tragajući ljudski um mi kaže da svaki od Vaših govora nije ništa drugo do čudo; štaviše, predstavlja pravo čudo, jer otelovljuje i otkriva izuzetne dubine i visine. Ali, moja ptica duše koja leti i ima slobodan pristup najvišim nivoima stvarnosti, kaže mi sa pouzdanjem i pokazuje mi ubedljivo pravu stvarnost koju Vaša duša tako spontano i tako lepo otkriva krov Vaš život posvećenosti i težnje. Ako verujem u moju dušu i u Vašu dušu, što ću večno činiti, Vaši neprocenjivi darovi Ujedinjenim nacijama i celom svetu nisu čuda, već spontano davanje sebe Apsolutnom Pilotu Svevišnjem, pomoću vizije Vaše težnje i misije Vaše posvećenosti.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 10, Agni Press, 1978
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_10