Pitanje: Neki ljudi su veoma odsutni umom i izgleda kao da su u drugom svetu. Da li oni sve vreme meditiraju?

Šri Činmoj: Ne. Odsutnost umom nema nikakve veze sa duhovnim životom. Himalajska je greška misliti da odsutnost umom nastaje usled težnje. Mnogi ljudi koji su odsutni umom, naravno, čak i ne teže. A oni težeći ljudi koji su odsutni umom nisu odsutni umom zbog svoje meditacije. Oni možda izgledaju kao da su u drugom svetu zato što zanemaruju svoje dužnosti, ali oni ne borave u višoj svesti. U duhovnom životu je veoma važno da živimo u spoljašnjem svetu i činimo najbolje što možemo u spoljašnjem svetu. Trebalo bi da na čovečanstvo gledamo kao na nešto naše. Dopustiti sebi da budemo odsutni umom znači biti grub i bezobziran prema drugima.

Ima nekih duhovnih Učitelja i veoma naprednih tragalaca koji povremeno izgledaju kao da su odsutni umom i zaboravni. Kod njih je, međutim, to druga priča. Tad njihova svest nije u fizičkom. Oni su na veoma visokom nivou. A opet, malo – veoma malo – duhovnih Učitelja može da ostane na tom visokom nivou a da i dalje normalno funkcionišu u svetu.

Ali, kada se radi o početniku, duhovnom tragaocu, odsutnost umom mu ne pomaže na njegovom duhovnom putovanju. To nije pozitivan izraz njegove težnje; to je smetnja, prepreka. On trči prema svom Cilju sa veoma teškim teretom na plećima. Nakon nekoliko godina, kad još uznapreduje, taj tragalac će shvatiti kakav teret. Osetiće da ne može da ide dalje ukolko ga nosi i da će njegov napredak zastati. Tada će se tragalac potruditi najbolje što može da preobrazi svoju slabost i na kraju će odbaciti svoj teški teret kako bi mogao da nastavi prema cilju.

From:Šri Činmoj,Plameni talasi, deo 1, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_1