Pitanje: Jogi veruje u ostvarenje na Zemlji nakon niza reinkarnacija, hrišćanin veruje u spasenje nakon smrti pomoću Hrista. Kako da se spoje ova dva velika verovanja?

Šri Činmoj: Tu nema protivrečnosti. Indus govori o ostvarenju, dok hrišćanin veruje u spasenje. U indijskoj tradiciji, krajnji cilj je ostvarenje. Na Zapadu, krajnje dostignuće je spasenje. Ovde se koristi termin „spasenje“, dok se na Istoku, posebno u Indiji, koristi termin „ostvarenje“. Moramo, međutim, da znamo da postoji velika razlika između spasenja i ostvarenja. Spasenje je sloboda od greha, od tame, od ropstva; ostvarenje je, međutim, potpuno drugačije. Ostvarenje je samootkrovenje, otkriće onoga što mi uistinu jesmo. Šta mi jesmo? Mi smo Božiji predstavnici; mi smo nerazdvojno jedno sa Bogom, nerazdvojno jedno sa Božijom krajnjom stvarnošću. Zato je ostvarenje naše svesno saznanje naše najviše Stvarnosti, odnosno naše svesno, nerazdvojno jedinstvo sa Najvišim. Spasenje je sloboda od nečeg što nije naše: greha, tame, ropstva, neznanja. Te stvari su došle i napale nas i mi pokušavamo da se spasemo od njih. One su za nas neprijatelji, odnosno stranci.

Ima dva načina da se pristupi stvarnosti, ali oni nisu protivrečni. Stvari treba da se ujedinjuju jedino kad postoje protivrečne ideje. Spasenje pomoću Hrista je jedan način. Ostvarenje je drugi način. Ostvarenje treba postići ovde, na Zemlji, pomoću molitve i meditacijie. Spasenje se postiže na Nebu.

Što se tiče reinkarnacije, Indijci veruju da ovo nije naš prvi ni poslednji život. Mi verujemo u reinkarnaciju zato što osećamo da Bog hoće da budemo srećni i ispunjeni. Čak i u svetu želja mi imamo na stotine želja. Kad imamo neku želju sa četiri godine, potrebno je četrdeset, pedeset, možda čak i šezdeset godina da ispunimo tu želju. U svetu težnje, ako hoćemo makar malo mira, svetlosti i blaženstva, potrebne su godine da to postignemo. Nama treba bezgranični mir, bezgranična svetlost, bezgranično blaženstvo. Pa kako to možemo dobiti u kratkom vremenu koliko traje život? To nije moguće. Ako se spusti Božija bezuslovna Milost, naravno da ćemo onda biti blagosloveni mirom, svetlošću i blaženstvom. Ali, opšte uzevši, treba mnogo, mnogo godina da se stekne duševni mir. Zato mi osećamo da ostvarenje Boga, koje predstavlja krajnje dostignuće, stoji na kraju dugog puta, a tu razdaljinu ne možemo da pređemo u jednom kratkom vremenu života.

Bog želi da Ga ostvarimo, otkrijemo i ispoljimo na zemlji. To je Njegovo igralište. Na Nebu on hoće da se igra s nama na drugačiji način. Tamo On ne želi od nas da Ga ostvarimo ili da Ga ispoljimo; to je mesto gde se odmaramo. Ovde smo u svakom trenutku na bojnom polju života. Mi se borimo protiv neznanja i loših sila i trudimo se da saznamo šta mi večno, zaista jesmo, nastojeći da iznesemo na površinu unutrašnje stvarnosti, unutrašnje božanstvenosti. Nakon nekog vremena, prirodno je da nam treba odmor. Nebo, svet duša, služi za odmor, ne za stalnu aktivnost. Nebo i Zemlja su dva mesta sa dva različiita cilja. Ovde je aktivnost, tamo je odmor. Ovde ulazimo u metež života da bismo ostvarilii, otkrili i ispoljili Najviše, tamo idemo da se odmorimo.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 10, Agni Press, 1978
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_10