Ali, moramo da znamo da mir nikad neće osvanuti u našim životima ako očekujemo nešto od svog delovanja. Ako od svog delovanja očekujemo neki poseban rezultat, bićemo frustritani ako se rezultat ne poklopi sa našim očekivanjima. Osećaćemo da nismo uspeli. Kad se to desi, naravno da neće biti mira.
Trebalo bi da osećamo da je samo delovanje veliki blagoslov, ali rezultat delovanja treba da uzmemo kao jedno iskustvo. Prema našem ograničenom razumevanju, mi ga vidimo ili kao neuspeh ili kao uspeh. U Božijim Očima, međutim, i neuspeh i uspeh su samo iskustva koja nam pomažu da razvijemo svoju svest. Kad delujemo, treba da očekujemo jedino ispunjenje Božije Volje.
Šta god da se desi, trebalo bi da na to gledamo kao na iskustvo koje je Bog želeo da nam pruži. Sutra nam On može dati neko drugo iskustvo koje će nas spolja zadovoljiti. Ali, ako živimo duhovni život, ma kakav rezultat da proiziđe iz našeg delovanja, bićemo zadovoljni.Pogledajmo reku. Reka stalno teče ka moru. Ona nosi svakakvo smeće – mulj, kamenje, pesak – koje pokupi dok se kreće ka svom cilju, ali stalno nastavlja da teče ka moru. Trebalo bi takođe da o svom životu mislimo kao o reci koja teče ka moru. To more je more ispunjenja. Ako se plašimo da delujemo zato što nećemo da se petljamo sa nesavršenostima sveta, ako postanemo inertni i neaktivni, onda nikad nećemo stići do cilja.
Možda ćete raći da ne znate gde je cilj u ovom trenutku. Nije važno. Samo se krećite. Ako idete u pogrešnom pravcu, brzo ćete to shvatiti i poći u drugom pravcu. Na kraju ćete stići do cilja. Ali, ako se uopšte ne krećete, apsolutno nema nade da ćete krenuti u dobrom pravcu. Ako ne možete da delujete bez interesa, nesebično, onda delujte sa motivom. Ako se jave ego i taština dok pomažete nekom, neka ih. Osvanuće dan kada ćete osetiti da to zadovoljenje koje dobijate nije dovoljno. Shvatićete da ono ne traje duže od nekoliko sekundi. Onda ćete se potruditi da delujete na božanskiji način.
Aktivnost je uvek daleko bolja od inercije. Čak i ako isprva trčite unaokolo poput pobesnelog slona, na kraju ćete početi da se ponašate kao jelen i potrčati pravo ka vašem cilju. Možda ćete svoje putovanje započeti sa sirovom i destruktivnom snagom slona, ali ćete ga završiti sa gracioznošću i brzinom jelena.
Mi treba da delujemo. Ako se povučemo iz života, onda svesno i namerno govorimo Bogu da nećemo da budemo igrači u Njegovoj Igri. Bog će nam dopustiti da se povučemo na nekoliko dana, ili nekoliko meseci, ili nekoliko godina. Ali, tada će nas Bog prisiliti da učestvujemo ponovo, kako bi On mogao da ispuni Sebe u nama i pomoću nas. Svet treba prihvatiti i suočiti se sa njim. Ako ga ne prihvatite, svet će ostati takav kakav je, a vi ćete se osećati jadno što ništa niste učinili za svet.From:Šri Činmoj,Plameni talasi, deo 1, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_1