Onog dana kada osetim da je moje postojanje, moje prosvetljujuće srce u svima, tog dana smesta postajem jedno u mnoštvu. Kada primim ili spustim Mir Odozgo, smesta osećam da sam mnoštvo, ne jedno. Potom, kad asimilujem taj Mir u sebe, vidim da smo taj mir asimilovali svi mi. Tad imam svesno osećanje jedinstva, jedinstva u mnoštvu i mnoštva kao jednog.
Mir dolazi, a mi ga gubimo zato što osećamo da nismo odgovorni za čovečanstvo, ili da nismo nerazdvojno jedno sa čovečanstvom. Mi treba da osetimo da je čovečanstvo poput velikog drveta. Bog je to drvo, a grane su Njegovo Ispoljavanje. Mi smo grane, a ima još mnogo drugih grana. Sve te grane su deo drveta i jedno su sa drvetom. Ako možemo da osetimo da imamo isti odnos sa Bogom i čovečanstvom kao što grane imaju sa drugim granama i sa drvetom kao celinom, sigurno ćemo steći trajan mir.From:Šri Činmoj,Plameni talasi, deo 1, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_1