Deo III

FW 228-231. Šri Činmoj je odgovorio na ova pitanja tokom sastanka Grupe za meditaciju 21. septembra 1976.

Pitanje: Kako da ostanemo u srcu kad obavljamo poslove koji uključuju um?

Šri Činmoj: Mi možemo da ostanemo u srcu čak i kada je um neophodan da bi se obavili određeni poslovi ako znamo da nismo um ni telo ni vital, već da smo srce. Ako znamo da nismo ništa drugo nego srce, onda će, automatski, sve što činimo biti učinjeno pomoću srca. Sada mi osećamo da imamo um, da imamo vital, da imamo telo, imamo srce i imamo dušu. Ali, ako osećamo da imamo samo jednu stvar, srce, naravno da ćemo onda koristiti tu jednu stvar, srce, kad hoćemo da postignemo nešto ili da damo nešto.

Ako osećamo da imamo mnoge nivoe bića, naravno da ćemo onda doći u iskušenje, bićemo podstaknuti da koristimo sve njih kad osećamo da je to neophodno. Ali, ako možemo sebe da navedemo da osetimo da je težeće srce to što imamo i što jesmo, svest srca će izbiti u prvi plan i prožeti čitavo telo od vrha do dna, od glave do pete. Jedino ako ponavljamo: „Ja sam srce, ja sam srce“, imaćemo svest srca bez obzira šta radimo. Tada se problem uključenosti uma u naše aktivnosti neće javiti, zato što ne koristimo um kao takav; koristimo jedino to što smatramo potpuno svojim, a to je srce.

Zato, ako uvek mislite o sebi kao o svevolećem srcu, sveprosvetljujućem srcu, onda će se upravo srce pobrinuti o takozvanim problemima sa kojima se suočavamo svakog dana u svojim raznovrsnim aktivnostima.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 9, Agni Press, 1978
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_9