Ponekad mi možda nemamo slobodu u svom spoljašnjem životu, ali u svom unutrašnjem životu imamo slobodu, znatnu količinu slobode. Možemo da se molimo, možemo da se koncentrišemo, možemo da meditiramo čak i u zatvorskoj ćeliji. Ali, kada nas zlo obuzme, naša unutrašnja sloboda nestaje, a naša spoljašnja sloboda nas takođe napušta. Tada ćemo sigurno tražiti ispunjenje naših želja ili zlih impulsa.
Sve ima svoju prirodu. Sama priroda zla je da vezuje; sama priroda božanstvenosti je da oslobađa. Priroda škorpija je da bodu. Ne možemo očekivati od njih da se ponašaju drugačije. Zato im ne smemo pružiti priliku da nas ubodu. Treba se uvek držati dalje od njih. Ako stanemo blizu škorpije da bismo pokazali svoju slobodu, to je ludost.
Trebalo bi da osetimo neophodnost da budemo samo sa onim što nas stalno oslobađa i prosvetljuje, a to je Svetlost.From:Šri Činmoj,Plameni talasi, deo 1, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_1