Pitanje: Da li je moguće da mi svesno težimo, a da ipak ne težimo u onim delovima svog bića kojih nismo svesni?

Šri Činmoj: To je sasvim moguće. Jedan deo vašeg bića može svesno da teži, a drugi deo može da bude potpuno netežeći. To je kao vežbanje. Pretpostavimo da uvek bacate kuglu ili koplje svojom desnom rukom. Pošto je zanemarujete, leva ruka ostane slaba. Zato je uvek dobro vežbati sa obe ruke, Ali, kad je u pitanju neko posebno takmičenje, ako tad desna ruka može da ponudi više, naravno da ćete koristiti desnu ruku. Pošto je u pitanju samo nekoliko sekundi, to je sasvim u redu. Ako, međutim, vežbate svakog dana, trebalo bi da radite neku vežbu koja koristi obe ruke.

I što se tiče ovoga, u celom vašem telu – od glave do pete – trebalo bi da postoji težnja. Reka težnje mora da teče od vrha do dna. A opet, treba da znate da postoji glavni deo, a to je srce. Kad imate da ponudite nešto celom sveetu, ili kad treba da pokažete svoj najbolji kvalitet, tada je najvažniji plač srca, težnja srca. Ako hoćete da vam težnja bude veoma koncentrisana, onda je pravo mesto na koje treba da odete da biste težili srce. Međutim, kad težite na uobičajen način, možete da težite u celom svom biću, u celom svom postojanju.

Sasvim je moguće biti svestan jedne stvari, a istovremeno biti potpuno nesvestan nečeg drugog. Ako vežbate svojom desnom rukom, vaša leva ruka ostaje nesvesna. Ali, vi možete da vežbate obema rukama, desnom i levom. Slično tome, svim delovima vašeg bića može se obezbediti odgovarajući trening. Fizičko može da teži, vital može da teži, um može da teži, srce može da teži – svi istovremeno. Ponekad, je međutim, slučaj takav da ste probuđeni ili spremni da težite samo u jednom delu. Kada se rano ujutru molite i meditirate, to je možda vežba jedino za vaše duhovno srce. Možda uopšte nećete čitati duhovne knjige; možda nećete raditi nikakvu mentalnu vežbu. I još, možda nećete obavljati nikakvo nesebično služenje na tim nivoima. Tada ih niste svesni. Ili, možda se na vitalnom nivou ne trudite da pokažete dobrotu ili velikodušnost prema svima. Svaki nivo ima da ponudi nešto drugačije, nešto novo. A opet, jedinstvenosti raznih sposobnosti ili kvaliteta svakog nivoa moraju se ujediniti i upiti zajedno. Ako ne obavljate duhovne vežbe na nekom određenom nivou u obliku težnje i posvećenosti, naravno da ste onda nesvesni tog nivoa. Svesnost dolazi samo pomoću stalnog unutrašnjeg vežbanja.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 8, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_8