Nakon što odete iz Centra kući, možda nećete zadržati isti nivo težnje zbog nekih porodičnih teškoća ili drugih problema. Ali, čak i ako nema ničeg što bi vas sprečilo da nastavite da težite, vaše sopstveno ograničeno biće vam neće dozvoliti da ostanete na vrhu drveta. Vi težite pola sata sa krajnjom iskrenošću, a onda počne opuštanje. Osećate da ste radili veoma naporno i da sad zaslužujete odmor.
Duhovni život, međutim, nije takav. Ako hoćete da održite svoj nivo, ako hoćete da održite visinu svoje težnje, onda bi vaša težnja trebalo da stalno teče. Pretpostavimo da ste meditirali jedan sat; onda možda nećete biti u stanju da ponovo meditirate još jedan sat. Zasad, nama je teško da meditiramo osam sati. Ali, nije važno. Lako možete da meditirate pola sata. Potom možete da radite nešto što će održati i sačuvati vašu meditaciju. Narednih pola sata možete da čitate duhovne knjige; posle toga možete da pevate duhovne pesme. Potom možete da posetite nekog od vaše duhovne braće ili sestara, ili, ako to nije moguće, možete pozvati nekog telefonom i razgovarati samo o duhovnim temama.
I još, možete da pišete o svojim iskustvima na svoj način, ne sa idejom da to objavite, već samo da podržite svoju svest. Dok zapisujete, vi usavršavate svoju duhovnu prirodu. Možete da to zapisujete pola sata, a onda ćete pročitati šta ste napisali. Kad zapišete svoja iskustva, stvorili ste nešto. Tvorac uvek želi da uživa u svojoj tvorevini. Pogledajte baštovana kad ugleda lepu ružu. Trebalo mu je mnogo truda da posadi ružin grm i pobrine se o njemu; onda, nakon šest ili sedam meseci, kad vidi ružu, on je ceni i duboko se divi lepom cvetu. Slično tome, i vas može obradovati kad budete čitali o sopstvenim iskustvima.
Porebno vam je petnaest ili dvadeset minuda da jedete. Za to vreme pokušajte da se prisetite kakva iskustva ste imali rano ujutru dok ste meditirali. Naprosto ih zamislite. To zamišljanje nije fantaziranje ili samoobmana; to je kao da punite baterije. Vi punite svoje pamćenje svojim dostignućem, svojim duhovnim napretkom. Svaki put kad pomislite na svoja iskustva vratićete se u to vreme i dobićete obilje Mira, Svetlosti i Blaženstva i sličnog. Dakle, na taj način uvek možete da zadržite svoju meditaciju koju ste obavili rano ujutru i moći ćete da održite svoj nivo dok vam ne dođe vreme za narednu meditaciju.
Na nesreću, mi to ne radimo. Mi meditiramo pola sata ili četrdeset pet minuta i odmah osetimo da smo umorni i iscrpljeni. Onda činimo mnoge pogrešne stvari. To je neka vrsta negativne reakcije. Osećamo da smo videli jednu stranu reke, a sad hoćemo da odemo na drugu obalu. Ali, na nesreću, druga obala je u potpunoj tami. Treba da se potrudimo da ostanemo na onoj obali koja ima svetlost. Zato, da bismo sačuvali svoju meditaciju, radićemo druge stvari koje će uvećati ili bar zadržati moć naše meditacije.
Tokom nedelje treba da idemo na posao. Rano ujutru meditiramo i uzdignemo svoju svest, a onda provedemo osam sati na poslu gde smo, na nesreću, prisiljeni da kontaktiramo sa ljudima koji ne teže. Bačeni smo u svet želje, straha, strepnje, brige i sličnog, pa nam svest opadne. I šta da uradimo? Molim vas, meditirajte rano ujutru i čitajte duhovne knjige, pevajte duhovne pesme, družite se sa duhovnim ljudima. Potom, dok ste u kancelariji ili se bavite nečim drugim, probajte da zadržite u svesti svoju ranu jutarnju meditaciju i druge duhovne aktivnosti. U svojoj ranoj jutarnjoj meditaciji ste stekli Mir, Svetlost i Blaženstvo, a to je duhovni novac. Držite ga u svom srcu, koje je najsigurnija od svih banaka. Onda, kad uđete u svet, kad ste u kancelariji gde vladaju strepnja, briga i želje, podignite nešto svog duhovnog bogatstva. Koncentrišite se na svoje srce i iznesite u prvi plan nešto od Mira, Svetlosti i Baženstva koje ste stekli rano ujutru. To je vaše bogatstvo i možete da ga koristite. Na taj način ćete moći da održite svoj duhovni nivo i održite visok nivo svesti.
Zasad, moramo da budemo veoma pažljivi i mudri u našem svakodnevnom životu u pogledu toga kako koristimo svaki sat. Ali, doći će vreme kada će sam naš život biti neprekinuti tok težnje. Sada, nakon meditacije, mi koristimo um i mislimo: „O, sad je vreme da čitam duhovne knjige“. Međutim, jednog dana nećemo morati da ulažemo nikakav svesni napor. Naše unutrašnje biće će nas inspirisati da čitamo duhovne knjige. Zasad je naše unutrašnje biće unutra, duboko sakriveno, ali mi dajemo sve od sebe da ga pomoću joge iznesemo na povišinu.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 8, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_8