Svaki pojedinac ima nešto da radi na ovom svetu, pa se on svesno ili nesvesno upušta u raznovrsne aktivnosti. On hoće da sve uradi što brže kako bi mogao da učini i nešto novo, kako bi mogao da nastavi ka nečem boljem, nečem što više prosvetljuje, nečem što više ispunjava.
Dakle, postoji jedan kratak put da se stigne do cilja, koji nazivamo suncem obasjan put. Vi sedite preda mnom. Ako pođem pravo, nesumnjivo ću stići do Vas brže nego ako bih išao unaokolo, ovde skrećući ulevo, tamo udesno, pa tek onda do Vas. Ta prečica je put koncentracije. Trebalo bi da se koncentrišemo na stvaru koju imamo da učinimo. Svaki put kad se koncentrišemo na nešto, mi uklanjamo konfuziju, pritisak, strepnju, brigu, nevoljnost i tvrdoglavost koji se nalaze unutar samog tog predmeta, unutar svakog poduhvata. A istovremeno mi sami sebi pružamo svoju sposobnost, pouzdanje i uverenje. Ili iznosimo na površinu našu unutrašnju sposobnost, pouzdanje i uverenje iznutra, ili ih donosimo odozgo.
Ako svaki put pre nego što preduzmemo nešto možemo da se koncentrišemo, pojednostavićemo tu stvar, a istovremeno ubrzati njeno izvršenje na jedan zadovoljavajući način. Koncentracija smesta raščišćava put. Sa obe strane puta ima drveća sumnje, drveća nesigurnosti, drveća strepnje, drveća brige. Čim se koncentrišemo, vidimo preobražaj tog drveća. Sumnja postaje vera, nesigurnost postaje sigurnost; sve što je obeshrabrujuće postaje ohrabrujuće i pruža nam pomoć dok idemo ka svom cilju.
Dakle, duhovnost je pojednostavljenje života, a ne odbacivenje ili negiranje života. Duhovnost je nešto što nam pokazuje suncem obasjan put kako bismo stigli do svog cilja što je pre moguće. Ma šta da hoćemo da učinimo sa životom ili u životu, duhovnost nam je najbolji prijatelj koji nam može pomoći. Ona pojednostavljuje, pročišćuje, prosvetljava, ispunjava i ovekovečuje ono što želimo da imamo ili ono u šta želimo da izrastemo. Duhovnost nije nešto neizvesno, nejasno, besmisleno i jalovo. Ne. Ona je nešto smisaono i plodno, nešto što nas stalno prosvetljuje i ispunjava. A unutar prosvetljenja i ispunjenja ja zadovoljstvo koje želimo.
Ako hoćemo efikasnost i savršenstvo u svojoj profesiji, onda je duhovnost jedino rešenje, zato što ona čisti put od pometnje; ona pročišćava i prosvetljuje naš um. Kad se pročišćenje i prosvetljenje odigraju u našem umu, vidimo da je cilj tik pred nama. Potom vidimo da je cilj u nama. I na kraju vidimo da ne samo da je cilj u nama, već da smo mi sami taj cilj. Ovog trenutka smo tragaoci koji trče prema cilju; narednog trenutka osećamo da smo postali sam cilj. Duhovnost je jedina stvar koja će nam reći da nam je potreban cilj, jedina stvar koja će nam pokazati kako da stignemo do cilja i jedina stvar koja će učiniti da jasno vidimo da nismo ništa drugo do sam cilj.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 8, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_8