Pitanje: Kako čovek može da živi večno?

Šri Činmoj: Kako čovek može da živi večno? Treba da znamo šta podrazumevamo pod „čovek“. Ako podrazumevamo krv i meso i zemaljske udove koje imamo, onda je nemoguće da to telo večno živi. Pet elemenata od kojih se telo sastoji ne mogu da traju večno. Ako se neko poistovećuje samo sa fizičkim telom, koje ostaje u životu šezdeset, sedamdeset ili osamdeeset godina, naravno da besmrtnosti nema. Kad telo ne teži – a ne teži u najvećem broju slučajeva – onda i nema svrhe ostajati na zemlji na kojoj ima toliko patnje, toliko frustracije, slabosti, ograničenja i robovanja.

Ljudi mogu da žive na zemlji osamdeset ili devedeset godina, ali ako ne odustanu od svog običnog ljudskog života, ili, da kažemo, svog životinjskog života, to nema svrhe. Samo ako čovek želi da postupa božanski i da živi na jedan božanski način, za njega ima smisla da živi večno. Ali, ako neko hoće da živi božanskim životom, onda odmah treba u sebi da razvije jednu božansku svest. Svaki pojedinac ima životinjsku svest, ljudsku svest i božansku svest. Iz životinjske svesti mi smo postepeno ušli u ljudsku svest, a iz ljudskog sada nastojimo da izrastemo u božansko. Tu svest mi ne vidimo svojim ljudskim očima, ali je vidimo našim unutrašnjim vidom.

U svetu svesti svaki pojedinac je besmrtan. Čovek se poistovećije ili sa dušom ili sa telom. Ako se poistovećuje sa telom, koje je daleko od savršenstva, naravno da ne može da živi večno. Ali, ako se poistovećuje sa dušom, onda zna da je ona besmrtna. Telo će umreti, ali kada se radi o svesti – koju svaki čovek ima, i svaki čovek to iznutra jeste – čovek je večan, čovek je besmrtan.

A sa druge strane, mi se nadamo da će doći vreme kada će fizičko telo, poput duše, biti u stanju da uspostavi nerazdvojno jedinstvo sa božanskim. Mi imamo unutrašnji život i spoljašnji život. Unutrašnji život je težnja, dok je u ovom trenutku spoljašnji život pun želja; on je vezan za zemlju. Doći će, međutim, dan kada će život želja biti preobražen unutrašnjim životom i težnja će blistati čak i u takozvanom fizičkom. Tada će preobraženo i prosvetljeno fizičko telo moći da bude trajno. Zasad je, međutim, fizičko poluživotinjsko i ispoljava samo tračak božanske Svetlosti. Doći će dan kada će fizičko primiti bezgraničnu Svetlost Odozgo i biće prosvetljeno. Kad jednom bude prosvetljno, poput duše, ono će moći trajno da ostane na zemlji, ako je takva Božija Volja. Ali danas, u sadašnjem stanju ljudske svesti, nemoguće je da čovek bude besmrtan na fizičkom nivou.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 7, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_7