Pitanje: U čemu je razlika između uma nekog poznatog državnika i nekog poznatog naučnika?

Šri Činmoj: Većina državnika ili diktatora žive u vitalnom svetu. U tren oka oni će pokušati da ceo svet nateraju da bude pred njihovim stopalima. Kao što je rekao Julije Cezar: „Dođoh, videh, pobedih“. To je ono što oseća neki državnik ili diktator. Veoma često se diktatori trude da deluju na fizičkom planu pomoću vitalne snage. Oni ne koriste mentalnu snagu, iako je mentalna snaga nadmoćnija od vitalne snage. Psihička snaga je nadmoćnija od mentalne snage, okultna snaga je nadmoćnija od psihičke snage, a snaga duše je nadmoćnija nego okultna snaga. A opet, Božija snaga je beskrajno nadmoćnija od snage duše. Što je neka snaga suptilnija, to je efikasnija.

Naučnik koristi drugačiju snagu. Njegova snaga je snaga stvarnosti imaginacije. Imaginacija ima svoj nivo, sopstvenu stvarnost. Međutim, doko je ne vidimo svojim ljudskim očima, mi je zovemo „imaginacijom“. Potom probamo da odemo u intuitivni svet. Naučnik često odlazi u intuitivni svet, ali veoma je redak primer u istoriji da je neki državnik ili diktator imao takav um.

A opet, moram da kažem da su u Drugom svetskom ratu jednom ili dvaput Čerčilove reči došle sa psihičkog nivoa, intuitivnog nivoa. Dok je govorio, bio je na veoma visokom nivou. Kenedi i Nehru su takođe ponekad govorili sa intuitivnog i psihičkog nivoa. Ali to su veoma, veoma retki izuzeci. Obično diktatori i državnici pokušavaju da dominiraju fizičkim svetom pomoću svoje vitalne snage. Naučnik, međutim, uglavnom radi pomoću snage imaginacije, a ako u tome uspe, odlazi korak dalje, ka intuiciji. Kad naučnik otkrije nešto, on ulazi u suptilni svet i iznosi na površinu svoju sposobnost. Njegovo otkriće ima fizički oblik, ali prava suština tog otkrića potiče iz sveta imaginacije, sveta intuicije. Naučnik možda misli da koristi um, ali on samo daje fizički oblik jednoj stvarnosti u suptilnom obliku, na njen način.

Dakle, jedan državnik ima pristup vitalnom ili dinamičkom svetu, dok naučnik ima pristup svetu imaginacije ili intuitivnom svetu. Svetovi koje naučnik istražuje daleko su viši od onih koje istražuju istaknute političke ličnosti. Ali, čak se i naučnik predaje duhovnoj osobi. Duhovnost sadrži sve, uključujući i nauku. Međutim, naučnici, na nesreću, ne pridaju značaj duhovnom životu. Naučnik stalno hoće dokaze na fizičkom planu, vitalnom planu, mentalnom planu. On hoće da dokaže stvarnost koju je video. Duhovna osoba će mu reći: „Kao što je fizički nivo stvaran za tebe, tako je duhovni nivo stvaran za nas. Zašto bih morao da dokazujem svoje postojanje spuištajući se na tvoj nivo? Ako sam ja na vrhu drveta, ti se popni na vrh da vidiš da li uživam u najslađem voću ili ne“.

Naučnici se zasad nisu uspeli tako visoko kao duhovni Učitelji. Ono što su duhovni divovi postigli u napretku evolucije zasad naučnici ne mogu ni da zamisle. Zato otkriće koje duhovni Učitelj ima naučnik još uvek ne može da prihvati, pa nastoji da porekne otkriće duhovnog Učitelja. Tad duhovnost kaže naučniku: „Ma šta bi ti hteo da učiniš sa mojim postojanjem, čak i ako ga poričeš, ja neću biti gubitnik. Došla sam iz veoma daleke zemlje. Ta zemlja je potpuno čista i ta stvarnost je potpuno autentična. Ako hoćeš da okusiš moje dostignuće, dođi na mesto gde mogu da ti dam nektar. Treba da se popneš na moj nivo. Kad bih htela da ti dokažem moje postojanje na mentalnom nivou, samo bih unela još više zbunjenosti u tvoje otkriće umesto da ti dam prosvetljenje. Tvoje otkriće ti neće i ne može doneti trajno zadovoljenje, zato što je pomešano sa mentalnim i fizičkim svetom“.

Svi su u pravu i političke figure i naučnici i duhovne figure u skladu sa svojim standardima. Politika nastoji da deluje na određenom nivou. Nauka nastoji da deluje na određenom nivou. Svaka od njih, u skladu sa svojim evolutivnim razvojem, nastoji da kaže svetu kako stvarnost treba da bude prihvaćena. A duhovnost takođe nastoji da ponudi svoju istinu. Ona ne objašnjava. Ona kaže: „Postani jedno i uživaj; ne želim da objašnjavam“. U politici morate da dokazujete, u nauci morate da dokazujete. U duhovnosti, međutim, to nije neophodno, zato što postajete ono što postignete. U politici, ako naciji održite čudesan govor, taj govor može da bude jedno, a vi ste možda nešto drugo. Vaš život je možda potpuno drugačiji od toga; ne boravite u toj svesti. Ako otkrijete nešto, atomsku ili hidrogensku bombu, ne postajete to što ste stvorili. Vi možete da tvrdite da je sve što ste stvorili u oblasti polju politike ili nauke vaše, ali vaš posed ne postaje nerazdvojno jedno sa svojim vlasnikom. U duhovnosti, međutim, sve što ostvarite na duhovnom planu, to i postajete. Tvorac i tvorevina postaju nerazdvojno jedno, zahvaljujući njihovoj sposobnosti jedinstva.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 7, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_7