Pitanje: Kakav bi trebalo da bude stav onih koji rade u Ujedinjenim nacijama?

Šri Činmoj: Svaki pojedinac povezan sa Ujedinjenim nacijama u bilo kom svojstvu mora da bude dostojan reči „ujedinjeni“. U Ujedinjenim nacijama mi nastojimo da ujedinimo sve nacije, da zasnujemo svet mira i svet sklada. Ako možemo da služimo Ujedinjenim nacijama i da smo u svakom trenutku svesni smisla uloge Ujedinjenih nacija – ujedinjenja – onda ćemo uspeti.

Neki od članova Grupe za meditaciju u Ujedinjenim nacijama su toga svesni, ali uprkos tome što su svesni, ne uzimaju to za ozbiljno, dok drugi toga čak i nisu svesni. Oni osećaju da tu rade baš kao što bi mogli da rade na bilo kom drugom poslu. Ali, svaki član Grupe za meditaciju u Ujedinjenim nacijama morao bi da smatra da je njegov posao zlatna prilika da služi Viziji Božijeg Jedinstva.

Ujedinjene nacije su pesma jedinstva i tu pesmu jedinstva ćemo i mi pevati. Pevaćemo je zato što nas je neko inspirisao. Ko nas je inspirisao? Apsolutni Svevišnji. Zato treba da Mu budemo zahvallni. Ako smo zahvalni Njemu, moći ćemo da pevamo našu pesmu. Imaćemo duševniji glas, a u našem glasu, u našem delovanju – koje je posvećeno služenje – biće više duhovnosti, božanstvenosti i osećanja jedinstva.

Ako hoćemo da služimo bilo kome ili bilo čemu na najbolji mogući način, najbolje bi bilo da otkrijemo zahvalnost u svom životu. Zahvalni smo zato što nam je pružena prilika. Bog je mogao da pruži tu zlatnu priliku nekom drugom, ali On ju je dao nama. Ne bi trebalo da bude straha, ni sumnje, ni strepnje, ni brige – samo zahvalnost. Ljudi koji služe Ujedinjenim nacijama u bilo kom svojstvu trebalo bi da imaju bar malo zahvalnosti u svojim srcima. Ovde im je data prilika da služe čovečanstvu. Ima mnogo mesta na kojima ljudima nije pružena takva prilika, ali ovde u Ujedinjenim nacijama jeste.

Zaposleni u Ujedinjenim nacijama mogu da se svađaju, sukobljavaju i čine mnoge nebožanske stvari, ali oni imaju cilj. Ima mnogo mesta na svetu gde nešto tako kao što je cilj ne postoji. Ovde znamo da postoji cilj. Možda ne idemo pravim putem da stignemo do tog cilja, ali znamo za cilj, pa ćemo se možda jednog dana osećati jadno zato što samo pričamo o cilju a ne činimo ništa da ga dosegnemo. Zato, kad nas pričanje više ne bude zadovoljavalo, potrudićemo se da budemo zaista iskreni. Kad postanemo iskreni, osetićemo da postoji nešto što će pojačati našu iskrenost, prosvetliti našu iskrenost, ispuniti našu iskrenost, a to nešto je zahvalnost. Zahvalnost je širenje sebe, zahvalnost je širenje Boga u nama. Kad ponudimo makar i mrvicu zahvalnosti Svevišnjem u nama, Unutrašnjem Pilotu u nama, naše srce se smesta proširi. Nema boljeg načina da proširimo naše srce nego da osećamo zahvalnost.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 7, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_7