U nama postoje mnogi svetovi; imaginacija je jedan od tih svetova. Mi imamo slobodan pristup svetu koji je oko nas i pred nama, a nemamo slobodan pristup svetovima koji su u nama. Zato treba da se potrudimo da svet koji je u nama dovedemo u svet koji je oko nas. To je ovako: neko je u kući, a neko je napolju. Vi ste prijatelj sa osobom koja je napolju. Dobro ga poznajete zato što većinu vremena provodite napolju. Ali, kad uđete unutra, vidite da je tu neko drugi. Vi takođe možete da se sprijateljite sa njim i zamolite ga da izađe napolje i sprijatelji se sa osobom koja je već napolju.
Prema tome, mislite o imaginaciji kao ostvarnosti za sebe koja se nalazi na jednom drugom nivou svesti. Taj nivo svesti vi nastojite da iznesete na površinu i sjedinite ga sa nivoom svesti koji mi nazivamo stvarnošću. Vi nastojite da uspostavite prijateljstvo između njih dva: između sveta imaginacije, koji je svet stvarnosti na jednom drugom nivou sveti, i sveta stvarnosti, koji je spoljašnji niivo svesti. To, međutim, možete učiniti jedino ako smatrate imaginaciju stvarnošću na jednom drugom nivou, u njenom sopstvenom svetu.
Imaginacija igra veoma važnu ulogu u duhovnom životu. Pretpostavimo da ne meditirate dobro, ali ste pre šest meseci imali veoma dobru, moćnu, visoku meditaciju. Šta možete da uradite? Da se potrudite da zamislite tu moćnu meditaciju. Tada će vaša imaginacija postati stvarnost. Nakon petnaest minuta ili pola sata, imaćete dobru meditaciju. Vivekananda je bio veoma velika duhovna ličnost, pa opet, ponekad i po šest meseci nije mogao da dobro meditira. I šta je radio? Zamišljao je trenutke kada je dobro meditirao, a unutar njegove imaginacije bila je težnja. Zato je imaginacija veoma dobra.From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 7, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_7