Pitanje: Ako narodi sveta kao celina ne budu kolektivno težili, da li će ikad biti trajnog mira u svetu?

Šri Činmoj: Do kolektivne težnje ne mora ili ne može doći odjednom. Ako kolektivna težnja znači da se dvadeset ljudi zajedno mole i meditiraju za svetski mir, onda moram da kažem da čak ni među dvadeset ljudi nivo, ili visina, ne moraju biti isti. Ako se oni zajedno mole, ali nisu istog nivoa, nisu podjednako iskreni, onda vam kažem da rezultat ne može imati neki dubok značaj. Pretpostavimo da je tvoja težnja najvišeg reda, težnja nekog drugog nije tako visoka kao tvoja, a težnja treće osobe je još niža. Istina, takva zajednička težnja je bolja nego njeno odsustvo, bolja nego da uopšte nema težnje. Ali, ona stvara mnoge probleme. Kad meditirate zajedno, ako ste različitih nivoa, doći ć do određenog unutrašnjeg sukoba. To je kao kad neko studira na fakultetu, dok neko drugi uči u vrtiću. Njima će biti veoma teško da uče u istom razredu.

Pretpostavimo da u tvojoj porodici ima tri brata. Ti si najstariji član porodice, pa znaš više o unutrašnjem svetu, više o Bogu, više o duhovnosti. Ti treba da trčiš u skladu sa svojom brzinom, u skladu sa tvojom unutrašnjem svetlošću i mudrošću, a i oni će trčati na svoj način. Kad koristimo reč „kolektivno“, mi zamišljamo ljude koji zajedno sede ili nešto zajedno rade. Ali, to nije ispravan pristup. Mi ćemo to uraditi na naš način, u skladu sa našom sposobnošću. Ti ćeš početi da težiš kad kucne tvoj čas, a neko drugi će početi da teži dva meseca ili dve godine kasnije, kad kucne njegov čas. Rezultat će u tom slučaju biti daleko bolji nego kad bi se svi zajedno postavili da meditiraju. Težnja treba da bude spontana. Ti dostigneš određeni cilj, pa pođeš i staneš tu kao savršeno ljudsko biće. Sutra će doći moje vreme, pa ću početi da iskreno težim; onda ću ja poći i stići na odredište koje si ti već dostigao. A narednog dana će poći neko drugi.

Ako svakog dana neka ljudska bića mogu da postignu savršenstvo u unutrašnjem svetu, to znači da su ona slobodna od nesavršenosti. Ona se više ne svađaju i ne bore. Mir u svetu će nastati od savršenstva pojedinaca. Kad deset pojedinaca dostigne savršenstvo, onda to postaje kolektivno savršenstvo. Ali u početku, dok ideš putem, ako osećaš da će ceo svet zajedno da teži, to neće ići. Ceo svet će težiti, ali na svoj način i u skladu sa svojom prijemčivošću. A ako je tvoja težnja istinska, ona treba da bude mnogo iskrenija, mnogo dublja i mnogo ozbiljnija.

Idealno bi bilo da svet kolektivno teži. Svet, međutim, nije spreman. Zato će kolektivna težnja doći kad ti budeš težio individualno i kad neko drugi bude težio individualno. Ali, ako skupiš sva ljudska bića zajedno da meditiraju za svetski mir, to neće funkcionisati. Mir će nastati pomoću individualne spremnosti. A kad određeni broj pojedinaca učvrsti mir u sebi i kad budu spremni da odozgo spuste mir u zemaljsku atmosferu, onda se može reći da je to kolektivna težnja.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 7, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_7