Pitanje: Zašto bi duhovni ljudi trebalo da prihvate život koji ih okružuje?

_Šri Činmoj: Ako kažete da će oni koji odu u himalajske pećine i zanemare društvo imati manje teškoća da ostvare Boga, mogao bih da se složim sa vama. Ali, ako oni ne prihvate čovečanstvo, šta će na kraju dobiti? Ako volim Boga, mog Oca, i ako vidim da moja braća i sestre ne mogu još da Mu priđu, ako sam zaista dobra osoba, šta ću uraditi? Ponudiću moju svetlost i moje dostignuće mojoj braći i sestrama. Ja sam dobio ostvarenje od mog Oca, ali ako ga ne dam mojoj braći i sestrama, nije li to sramota za mene?

Možda ćete reći da su drugi putevi lakši od moga zato što tamo tragalac pobegne od sveta. Ali, u običnom životu, samo krivac želi da pobegne. Ako je neko uradio nešto loše, on pokušava da pobegne. Neki duhovni Učitelji zaista žele da pobegnu, iako nisu lopovi. Njima se smučio svet i smučila im se nezahvalnost sveta. Oni se neprestano trude da pomognu čovečanstvu, ali ih čovečanstvo ignoriše, pogrešno ih shvata, kritikuje ih, zlostavlja ih. Njima se to zgadilo, pa osećaju da je prava stvar da pobegnu od sveta. A opet, ima nekih koji su pravi junaci. Oni kažu: „Neka nas čovečanstvo vređa, loše govori o nama; ipak ćemo dati čovečanstvu ono što imamo da ponudimo“.

Naš put je put prihvatanja. Ako ne prihvatimo nešto, kako ćemo ga preobraziti? Ako grnčar ne dodirne glinu, kako će je oblikovati i napraviti lonac? Ako je njegov krajnji cilj da napravi lonac ili vrč, on mora da dotakne glinu. Ta glina je svet. Duhovni Učitelj ulazi u nesvesnost i neznanje tragalaca i ubacuje svetlost u njih. Potom on oblikuje i vaja njihovo unutrašnje biće i daje mu snagu. Naš put je nesumnjivo put heroja. Oni koji slede naš put igraju ulogu božanskih ratnika. Božanski ratnici su oni koji se bore protiv sumnje, brige, straha, smetnji, ograničenja, nesavršenosti, vezanosti i smrti. Naš put je put za hrabre.

Istovremeno, rezultati koje dobija onaj ko sledi naš put dolaze u bezgraničnom obilju, zato što je naš put prihvatio čovečanstvo. Ako imate veliku parcelu zemlje i imate sposobnost da je obradite, onda ćete sigurno dobiti obilnu žetvu ostvarenja za čovečanstvo. Ali, ako je vaša parcela veoma mala, šta ćete onda dobiti? Naš put je težak zato što je on prihvatio spoljašnji žiot. Ako ne volite Boga, sve je teško, Ali, ništa nije zaista teško kad istinski volite Boga. Ako zaista volite Boga, naš put uopšte ne izgleda težak; on izgleda veoma bezbedan, siguran, lak.

Naš put je put prihvatanja. Mi prihvatamo našu braću i sestre onakve kakvi jesu; onda im dajemo ono što mi imamo i što jesmo. Jedino tada je Bog zadovoljan nama i biće večno zadovoljan nama, zato što smo svesno učinili svoj život životom posvećenosti. To je najlakši put za iskrene, put koji najviše ispunjava za one koji su potpuno posvećeni i najbolji put za duše koje hoće da koračaju, stupaju i trče putem Večnosti.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 6, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_6