Pitanje: Da li bi, molim te, mogao da nam kažeš koji je najbolji način da pobedimo ego?

Sri Chinmoy: Najlakši, najbolji i najefikasniji način da se pobedi ego je da stalno osećamo ne samo da smo u Bogu, sa Bogom i, povremeno, za Boga, već takođe da smo od Boga. U Bogu i sa Bogom: to nam je veoma lako da osetimo. Isto tako, lako možemo da kažemo da smo za Boga. Bog je dobar, pa smo za Boga. Ali, onog trenutka kad od srca možemo da kažemo da smo od Boga, da smo načinjeni od Boga kao što je nešto načinjeno od papira ili drveta ili nekog drugog mateijala, smesta se naša svest menja. Ako smo od Boga, onda nismo bespomoćno ili beznadežno ograničeni zemaljskim ljudskim ograničenjima. Mi osećamo da ćemo prirodno imati Mir, Blaženstvo, Moć i sve božanske osobine na raspolaganju. A kad osećamo da su te božanske osobine u nama i da smo mi načinjeni od njih, smesta osećamo da se širimo. Svetlost ne može da ostane bez širenja. Mir ne može da traje bez širenja. Sama priroda božanskog Mira, Svetlosti, Blaženstva, Moći i drugih božanskih osobina je da se šire, šire, šire. Zato, ako imamo svestan osećaj da smo jedno sa Bogom, osećaj da smo načinjeni od Boga, odmah ćemo osetiti automatsko širenje naših ograničenih sopstava u neograničeni Mir, Svetlost i Blaženstvo. Tad možemo da prevaziđemo zemaljsku svest i da prevaziđemo svoja sopstva usmerena na ego. Mi idemo s onu stranu tvorevine, s onu stranu ispoljavanja na zemaljskom planu.

Treba da osećamo svakog dana, ako ne i svake sekunde, da su naše telo, vital, um, srca, duša, načinjeni od Boga, i da taj Bog nije nešto maglovito, već nešto stvarno. Za tragaoca, Bog je jedina stvarnost ne neka stvarnost, već baš Stvarnost. Zato, kad plačemo za Stvarnošću, videćemo da je ta Stvarnost sveprožimajuća, sveispunjujuća, a istovremeno i sveprevazilazeća. Ta Stvarnost je Bog i ako osećamo da smo njen deo, ako možemo da svesno zauzmemo mesto u krilu sveprožimajuće, sveprevazilazeće i sveispunjujuće Stvarnosti, onda lako možemo da pobedimo svoj ograničeni zemaljski usmereni ego. Tada ćemo osetiti da Bog nije samo ovde na zemlji, već svuda. On je prostrani univerzum, a opet, on prevazilazi, daleko prevazilazi univerzum.

Ego je naša na zemaljski usmerena svest. Ta zemaljski usmerena svest nastoji da nas ograniči. Moj i moje, kaže ona. Moja porodica, moja kuća, moji prijatelji, moja deca – sve je moje, moje.Kad pomislimo na Zemlju, odmah pomislimo na posedovanje. Zemlja ima sve naše prijatelje i rođake; zemlja ima svoju sopstvenu radost, patnju i tako dalje. Sama funkcija ega je da nas ograniči i navede nas da želimo da ograničimo druge. Mi smo vezani atmosferom Zemlje, a istovremeno i mi vezujemo Zemlju, zato što nismo voljni da težimo. Mi stalno boravimo u želji, a ne u težnji. Kad želimo, mi pokušavamo da posedujemo i da budemo posedovani.

Ali, svest naših težećih duša čini da želimo da prevazilazimo, da se širimo. Kad se širimo, mi prevazilazimo; a kad prevazilazimo, mi se širimo. Kad težimo, mi svesno ulazimo u sopstvenu beskonačnost, božanstvenost i punoću. Mi smo potekli od Beskonačnosti, Večnosti i Besmrtnosti. Kad težimo, mi u njih ulazimo svesno, ali ne sa osećajem posedovanja. Mi ne možemo da posedujemo ništa, a svakako ne Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Ali, mi možemo da svesno, zahvaljujući svojoj težnji, ponovo uđemo u svoju Domovinu odakle smo potekli. Mi imamo sva prava da se vratimo kući sa svojom svesnom težnjom. Da bismo se vratili kući na fizičkom nivou, poteban nam je novac. U duhovnom životu, naša stalna unutrašnja težnja nam kupuje povratnu kartu do našeg večnog Doma. Želja je guranje na silu. Težnja znači da naprosto pustimo sebe da budemo odneti nazad do svog večnog Doma.

Ako živimo u svetu težnje, ego će sigurno bti pobeđen, zato što će vatra težnje pročistiti ego. Ona neće ubiti ego, već će ga pročistiti; a kad dođe do pročišćenja, ostvarenje će sigurno osvanuti. Na kraju puta pročišćenja je ostvarenje. Što je naša spoljašnja priroda pročišćenija, to smo bliži Bogu. A što se brže pročistimo iznutra, to će brže biti naše ostvarenje Krajnjeg Cilja. Ego se može pobediti, mora se pobediti i biće pobeđen jedino našom stalnom težnjom.

Težnja je unutrašnji plamen koji sve vreme sija i širi svoje plamenove svud unaokolo, iznutra, spolja. Težnja će nas sigurno odneti u rodnu zemlju. Tamo nema ega, već postoji samo sveprožimajuće Jedinstvo – svegrleće, sveispunjujuće, sveprosvetljujuće Jedinstvo. U tom Jedinstvu postoji stalni osećaj božanskog ispunjenja, bezgraničnog ispunjenja. U bezgraničnom ispunjenju, ne može biti ograničenog ega, ne može biti vezujućeg ograničenja. Ništa ograničeno, ništa nesavršeno, ništa mračno, ništa destruktivno, ništa vezujuće tu ne može da ostane. Tu je sve Beskonačnost, sve je Stvarnost. Tu Stvarnost raste u duši Beskonačnosti, a Beskonačnost raste u duši Stvarnosti.

From:Sri Chinmoy,Plameni talasi, deo 5, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/fw_5