Deo I

Božija Ljubav¹

Bog nas voli. On nas voli stalno i bezuslovno. Bez obzira šta smo uradili, šta radimo ili šta ćemo uraditi, On će nas uvek voleti. Bog nas voli mnogo više nego št voli samog sebe. Ako koristimo naše umove koji razmišljaju i sumnjaju, u to će biti teško da se poveruje. Ali, ako koristimo naša srca koja vole i predaju se, tada ćemo osetiti da nas Bog voli beskrajno više nego što voli samog Sebe. Zašto nas Bog tako puno voli? Voli nas, jer oseća će Njegov San ostati neispoljen bez nas, da će Njegova Stvarnost ostati neispoljena bez nas; bez nas, On je nepotpun. Sada osećamo da smo mi ti koji same sebe zaista volimo. Zatim, možda će doći vreme kada ćemo osetiti da nas i Bog možda voli. Ali da verujemo da nas Bog voli beskrajno više nego što mi volimo same sebe izgleda kao prava nemogućnost.

Bilo je puno, puno trenutaka u našim životima kada smo se osećali jadno jer smo izrekli laž, prevarili nekog, ili bili ljubomorni na druge. Pošto uradimo nešto loše ili nebožansko, naša unutrašnja svest izađe na površinu i osećamo se jadno. Proklinjemo sami sebe i pokušavamo da sebe kaznimo. Ali, Božja Ljubav prema nama ostaje ista. Mi sebe mrzimo zbog grešaka, ali nas Bog još uvek voli i nastaviće da nas voli. Moć naše pravde nas osuđuje, ali nam Moć Božje Samilosti oprašta, prosvetljuje i preobražava naše slabosti u snagu njenom čvrstom snagom volje. Bog stiče zadovoljstvo kada nam uz Njegov blagoslovni Osmeh daje bujicu Njegove Samilosti, nebo Njegove Brižnosti i more Njegove Ljubavi kako bismo mogli da izrastemo u sam Njegov Lik.

Bog nas voli, i zauzvrat od nas traži da se smešimo, da volimo i da prevazilazimo. U trenutku kada Mu ponudimo duševni osmeh, Bog je zadovoljan nama. U trenutku kada Mu ponudimo mrvicu naše ljubavi, Bog je zadovoljan nama. Onog trenutka kada poželimo da prevaziđemo našu zemaljsku svest, Bog je zadovoljan nama.

Naša ljudska ljubav stalno pokušava da odvoji i podeli, ali božanska Ljubav koju dobijamo od Boga uvek dodaje i umnožava. Bog je koristio moć Njegovog Blaženstva kada je stvarao svet, a sada koristi moć Njegove Ljubavi da zaštiti svet i donese savršenstvo na Zemlju, Njegovu tvorevinu.

Ovde na Zemlji imamo sve osim jednog: zadovoljstva. Istinsko zadovoljstvo ćemo dobiti jedino voleći Boga. Bog je naše sopstvena najviša, najprosvetljenija Stvarnost. „Ujedinjeni stojimo, podeljeni padamo“: to je moto države Kentaki. I u unutrašnjem životu kada svesno postanemo jedno sa Bogom, osećamo pravo zadovoljstvo. Kada smo odvojeni od Boga, kada smo podeljeni na dva dela, osećamo se nepotpuno, neispunjeno i nezadovoljno.

Ako nismo tragaoci, volimo Boga povremeno; ali, ako smo tragaoci za najvišom Istinom, pokušavamo da volimo Boga duševno i svesno. Postoji jedan lak način da se Bog voli duševno i svesno. Kada odvojimo tamu od svetlosti, prolazno od večnog i spoljašnje znanje od unutrašnje mudrosti, postaje nam veoma lako da Boga volimo duševno i stalno. Pošto smo Boga voleli duševno i stalno, možemo da krenemo korak dalje i da Boga volimo bezuslovno dajući Mu ono što imamo i što jesmo. Ono što imamo iznutra jeste unutrašnja težnja da izrastemo u prostrano Onostrano. Ono što jesmo spolja je more neznanja.

Bog nama, takođe, daje ono što On ima i što jeste. Ono što On ima su beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo, a što jeste je stalna Brižnost, Brižnost za naše oslobođenje od okova neznanja i Brižnost za naše savršenstvo. Bog nas voli. Mi volimo Boga. Voleći Boga pobeđujemo naše vekovno neznanje. Voleći nas, Bog čini da svesno osetimo da smo večiti igrači, božanski igrači u Njegovoj kosmičkoj Igri.

Veliki pionir, Danijel Buni, nazvao je Kentaki drugim rajem. U duhovnom životu, svakog dana možemo imati osećaj raja. Raj znači beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo. Kada se tragalac moli i meditira, on ulazi u raj. Kada je njegov um miran i tih, kada je njegov um bujica smirenosti, njegovo srce postaje svedajuće i njegov život postaje Stvranost Božanstvenosti. Raj nije mesto; to je stanje svesti. Kada oslobodimo naš um od okova neznanja, kada oslobodimo naše postojanje od zemaljskog blata, tada vidimo, osećamo i izrastamo u raj.

From:Sri Chinmoy,Pedeset brodova slobode do jedne Zlatne Obale, deo 3, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ffb_3